Otkrivamo zašto novi zakon o parnici ne može da se donese

Advokati tvrde da je pomenuta retroaktivnost u suprotnosti sa postojećim Ustavom Srbije, što je jasan pokazatelj da je donošenje novog Zakona o parničnom postupku nemoguće."Po novim izmenama, ovaj zakon bi se primenjivao na sve postupke koji su u toku. Znači, zakon se primenjuje u trenutku kada stupi na snagu i odnosi se i na postupke koji su trenutno u toku pred sudovima. Postoji u Ustavu odredba gde je zabranjeno povratno dejstvo, ova retroktivnost bi praktično bila povratno dejstvo. U tom smislu je protivustavno", kaže advokat Lazar Tanasković.Sa druge strane, advokat Ivan Simić za Nova.rs kaže da je u pomenutom Nacrtu o izmenama ZPP previše toga sporno da bi on mogao da se donese. Jedna od spornih odredbi je i uvođenje isključive mesne nadležnosti za određenu vrstu sporova."U ovom predlogu je toliko toga van svake zdrave pameti i logike, da prosto ne znamo odakle da krenemo sa analizom. Počevši od izmena opšte mesne nadležnosti tužioca suda, čime se sada favorizuje tužilac u odnosu na tradicionalni princip, koji je tuženom, koji je možda i bez svoje želje uključen u postupak, omogućavao da mu se sudi prema njegovom mestu prebivališta. Navodno rasterećenje Prvog osnovnog suda, koji sudi u postupcima protiv države i grada Beograda, dovešće do drugih vrsta opterećenja državnih organa i lokalnih samouprava. Dakle, jednim inkvizitorskim pristupom pokušava se veštački rasteretiti rad sudova i smanjti broj predmeta koji su posledica upravo jednog ishitrenog stava Visokog kasacionog suda", navodi Simić i dodaje:"Taj inkvizitorski pristup izražava se u tome da o predlogu za izuzeće postupajućeg sudije odlučuje taj isti sudija, čije se izuzeće traži. Posebno zabrinjava to što taj sudija, po svom nahođenju, može i da novčano kazni onoga ko je njegovo izuzeće tražio. Ne radi se ovde ni o kakvoj procesnoj dicplini, već o robotizaciji, ne samo suda i postupajućih sudija, već i stranaka u postupku. Onaj sudija koji krši procesna prava jedne od strana u postupku može, ne samo da odluči da li će biti izuzet iz daljeg toka postupka, već i da kazni onoga ko na anomalije u njegovom postupanju ukazuje", ističe advokat.

U razgovoru za naš portal, advokat se osvrnuo i na uvođenje isključivo elektronske komunikacije suda sa jedne strane i stranaka i advokata, sa druge."Posebna priča su elektronski dokumenti, gde se pokazuje koliko ovaj eksperiment izmena i dopuna ZPP može imati fatalne posledice po čitav pravni poredak. Ja ovaj predlog ne vidim drugačije do da pogoduje pojedincima i IT firmama, koji će prozvoditi i nadograđivati platforme za ovakvo vođenje sudskih postupaka. Građani će plaćati različite firme i pojedince, koji će sprovoditi implementaciju ovih rešenja. Zamislite koliko je to pogodno tlo za finansiranje i trošenje sredstava za nebrojene projekte-implementacije, razvoje, seminare i tako dalje, u pitanju će biti milijarde, a korist će imati samo oni koji će te projekte raditi, dok će kvalitet sudovanja ostati isti, ako ne i gori, jer ćemo svi biti opterećeni IT birokratijom", kaže Simić.

Simić se osvrnuo i na ono što je najspornije u nacrtu - sudske takse. Prema novim izmenama, onaj ko nema novca, neće moći ni da tuži, a ujedno tuženo lice, koje nema novčanih sredstava za odgovor na tužbu, smatraće se kao da je istu prihvatio."Plaćanje sudske takse kao preduslov urednosti i blagovremenosti komuniciranja sa sudom putem podneska, a sve pod pretnjom da će se u slučaju neplaćanja takse podnesak i odbaciti, govori u kakvom maniru i duhu je ovaj predlog pisan. Dakle, princip "prvo pare, pa onda pravo" potvrđuje da su zakon pisali upravo biznismeni i menadžeri, a ne pravnici", oštro ističe Simić.On se osvrnuo i na to da pomenutim nacrtom stranke više nemaju pravo na reviziju protiv drugostepene presude, ako je njome potvrđena prvostepena, bez obzira kolika je vrednost predmeta spora."Restriktivniji pristup, kada je u pitanju rešenje spornog pravnog pitanja za koje odlučivanje je nadležan Vrhovni kasacioni sud (VKS) jeste rasterećenje suda najvišeg ranga, ali ponovo na štetu građana. Intencija je da što manje premeta bude u radu VKS, pa se postavlja pitanje zašto uopšte da taj sud išta sudi? Po stanovištu autora ovog zakona, sudovi su svrha sami sebi i njihov jedini zadatak treba da bude da rasterete sami sebe. Sve drugo je manje bitno, a ponajmanje kvalitet suđenja. Tako sudska vlast, prema predlogu izmena i dopuna ZPP, treba da zaštiti sebe od “alavih građana”, koji joj se "bez razloga" obraćaju sa zahtevima za pružanje pravne zaštite, umesto da budu uviđajni građani i ne pretrpavaju sud poslom", kaže advokat i dodaje:"U istom ovom smislu dodatno i posebno zabrinjava otežan pristup Vrhovnom sudu u pogledu podnošenja vanrednog pravnog leka - revizije. Ovde posebno dolazi do izražaja intencija suda najviše instance da zaštiti sebe od odlučivanja po velikom broju zahteva za reviziju. Na jedan perfidan način drastično se redukuje mogućnost podnošenja revizije što za cilj ima samo smanjenje broja predmeta koje će u radu imati VKS, a sve to opet na štetu građana i pravnih subjekata. Suština i svrha pravičnog i kvalitetnog suđenja je višestepenost u postupanju i što veća mogućnost provere kvaliteta sudskih odluka, a ne redukcija provere kvaliteta", kaže advokat.

"Dakle, revizija kao vandredni pravni lek koja je i do sada bila ne toliko dostupna, sada se dodatno redukuje. Recimo, u situaciji kada je drugostepeni organ Viši sud, a koji je ujedno i prvostepeni sud, nema obavezu da razmišlja o tome da li će njegove odluke biti predmet provere nekog suda više instance", kaže naš sagovornik, dodavši da bi pojedini sudovi mogli da se ponašaju kao "država u državi".

Advokati ljuti zbog stranaca

Prema rečima advokata Simića, pravnici nisu zadovoljni ni zbog prisustva stranaca u radnoj grupi koja sačinjava pomenuti nacrt."Ono što je po mom shvatanju apsolutno ne dopustivo jeste učešće dva člana američke privredne komore u Srbiji u radu ove grupe, odnosno u izradi radnog teksta Zakona o izmenama i dopunama zakona o parničnom postupku. Nedopustivo je da je asocijacija privrednih subjekata, pa bilo ona i američka, ima svoja čak dva predstavnika u radnoj grupi. Postavlja se pitanje u čemu je izuzetnost američke privredne komore, koja kao asocijacija isključivo zastupa interese svojih članova, u odnosu na druge privredne komore koje su takođe osnovane u Srbiji, recimo nemačku, austrijsku, italijansku, pa zašto ne i kinesku i rusku", kaže on i dodaje:

"Dakle, nedopustivo je da američka privredna komora ima dva predstavnika u ovoj radnoj grupi, isto onoliko koliko ima i advokatura Srbije, što upućuje na zaključak da se o ovom zakonu više pita američka privredna komora, nego advokatura Srbije, a da pritom Privredna komora Srbije nema svog predstavnika. Kriterijum za sastav radne grupe je sporan i nedovoljno transparentan", dodaje Simić.Podsetimo, Ministarstvo pravde nedavno je objavilo Nacrt izmena ZPP, čija bi primena mogla znatno da oteža građanima pristup sudu. Njime bi tužbe za koje nisu plaćene takse bile odbačene, a građani bez novca ne bi imali mogućnost da tuže i pravdu potraže na sudu. Takođe, građanin koji je pokrenuo više parničnih postupaka, na primer protiv banke, bio dužan da bez obzira na uspeh u sporu plati banci troškove u svim tim postupcima, osim u postupku koji je prvi pokrenuo, a izmena bi se primenjivala na sve parnice koje su u toku.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram