Advokat Ivan Ninić za Nova.rs: “Došli smo do tačke ključanja, kada policija stoji pred kriminalcima i mirno salutira”

Zastupali ste dosta mladih koji se proteklih meseci bore protiv korupcije u Srbiji, da li su ti slučajevi pravi primer kako u Srbiji izgleda selektivna pravda i kako se režim obračunava sa neistomišljenicima?

“Nema težeg prizora danas nego videti nevine i mlade ljude sa lisicama na rukama, dok se batinaši i okoreli kriminalci slobodno šetaju ulicama i bave profitabilnim biznisima sa državom. Branio sam studenta slikarstva Dimitrija Popovskog, koji je uhapšen zbog nereda ispred Skupštine grada Beograda. Više od godinu dana je prošlo od kada mu je ukinut kućni pritvor, a postupak protiv Dimitrija niti je obustavljen, niti je optužnica podignuta. Takođe, moj branjenik, aktivista Ivan Bjelić u pritvoru u Novom Sadu neosnovano je proveo 23 dana. Na kraju mu nije ni suđeno, jer je predsednik Republike potpisao odluku o pomilovanju za trinaest osoba, uključujući i Bjelića. Zajednička komponenta za incidente ispred gradskih institucija u Beogradu i Novom Sadu je to što je nerede organizovao vrh države, a niko od plaćenih izgrednika nije identifikovan i uhapšen. Identična situacija je i sa poslednjim incidentom u Studentskom gradu, kada je uhapšen moj branjenik, student master studija PMF-a, Dimitrije Marković iz Brusa. Njemu su lisice na ruke stavljene samo zato što je načinio jedan snimak, koji je ostao u njegovom telefonu, dok u incidentu nije učestvovao. Dakle, na delu je selektivna pravda, kroz targetiranje i progon političkih neistomišljenika, ne bi li im se u kosti uterao strah i to je suština svakog hapšenja, gde nema krivičnog dela, a često ni prekršaja”.

Proteklih meseci građani na delu vide kako izgleda selektivna pravda. Šta je neophodno da se promeni u zemlji kako bismo došli u situaciju da svi građani imaju ista prava?

“Za selektivnu pravdu odgovorna je pravosudna grana vlasti, kao i policijski aparat, koji je pod kontrolom izvršne grane vlasti. Policija, tužioci i sudije su stožeri selektivne pravde i generatori haosa u društvu. Mi danas, na prste, poimence možemo da prebrojim ljude koji u ovom institucijama pružaju otpor i ne pristaju na pritiske i ucene. Ogromna većina njih je pristala pokorno i slepo da služi jednom čoveku i jednom režimu, što zbog podaničkog mentaliteta, što zbog straha da ne budu zamenjeni, otpušteni ili linčovani u tablodima. Svaki tužilac u Srbiji bi trebalo da bude moćniji i uticajniji od bilo kog funkcionera SNS i batinaša iz Ćacilenda, ali je nažalost situacija obrnuta. Ovo društvo je došlo do tačke ključanja da policija danas, pred okorelim kriminalcima, stoji mirno i salutira. To građani vide, to studenti vide i zato su ljudi na ulici, jer više ne veruju da istina i pravda stanuju u institucijama i svi smo podjednako gladni pravde. Nakon trinaest godina naprednjačke tiranije, ulica je danas postala jedina alternativna institucija u Srbiji, jer su sve ostale institucije do temelja razorene”.

Često otvoreno kritikujete režim i ukazujete na korupciju i kriminal u ovaj zemlji. Koja je "cena" toga?

“Ja sam prvu, veliku, cenu za svoje javne nastupe i sve što radim, platio još 2015. godine, kada me je dvojac „naprednih regruta“ iz današnjeg Ćacilenda, sa metalnim štanglama, sačekao isprad stana. I, kako mogu da verujem u nekakve institucije i nekavu pravdu kada, evo, nakon tačno deset godina, nisu identifikovani naručioci i izvršioci tog napada? Kada nešto tako doživite i preživite bez većih posledica, ne možete da se ne setite Ivana Stambolića, Slavka Ćuruvije, Vladimira Cvijana, Olivera Ivanovića, ili bilo kog drugoga, ko je sa lica zemlje nestao u sekundi, samo zbog toga što se nije pokoravao politici jednog tiranina. Paradoks je u tome da ja danas, kao advokat, treba da obezbedim i osiguram pravdu drugima, a nisam je, još uvek ni u svom slučaju ostvario. Ipak, mislim da mnogo veću cenu pobune danas plaćaju studenti, profesori i pripadnici drugih profesija, čije sudbine su, nažalost, vezane isključivo za državni aparat”.

Šta je vaša poruka mladima u Srbiji koji se mesecima bore protiv korupcije i kriminala?

“Centralna poruka je da se sloboda osvaja i da im je niko, nikada, neće pokloniti. Moraju da istraju na putu kojim su krenuli, uprkos svim pretnjama, pritiscima i hapšenjima. Moj utisak je da oni, nakon šest meseci, odlično znaju s kim imaju posla i na kakav zverinjak su udarili. Borba nije laka i vodiće se na dva fronta - prvi je oslobađanje Srbije od straha, a drugi je razvašćivanje SNS. I, mi ne smemo i ne možemo sada da ostavimo mlade ljude same u ovom, jer sa suprotne strane je klasična mafijaška organizacija, koja drži sve poluge vlasti, sve javne resurse i na sve su spremni. Naša obaveza je da, na sve načine, studente bezuslovno podržimo, jer ovo je poslednji vapaj za život dostojan čoveka”.

Od početka pomno pratite postupak za tragediju na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Gotovo svi optuženi u slučaju pada nadstrešnice pušteni su da se brane sa slobode. Kakvu poruku to šalje javnosti?

“Kada tužilac ne podigne optužnicu u roku od šest meseci, svi uhapšeni moraju, po slovu zakona, da budu pušteni na slobodu. To je poruka da je tužilaštvo neefikasno, pa čak i nesposobno da sprovede kvalitetnu istragu u predmetu koji je podigao na noge čitavu Srbiju. Ako se ima u vidu da je u ovoj tragediji 16 ljudi izgubilo život, pravosuđe je na sve načine moralo promptno da pokaže snagu i odlučnost i da pošalje poruku da su pred zakonom svi jednaki. Ipak, u ovu istragu se vrh države umešao od prvog dana, kako bi se zatvorila bilo kakva priča o načinu ugovaranja projekta sa izvođačima i podizvođačima, cenama, tokovima novca i prelivanju novca u privatne džepove. Doduše, za razliku od „komiranog“ javnog tužioca, tzv. privatni tužioci ne spavaju, pa sam za samo dva meseca dobio dve krivične tužbe od Startinga. Tako da će se pre okončati postupci po tužbama Startinga protiv sedmoro javnih ličnosti, koji su spominjale tu kompaniju u javnim nastupima, nego što će porodice žrtava pada nadstrešnice dobiti pravnu satisfakciju”.

Da li su neka imena izostala na optužnici za pad nadstrešnice?

“Prva optužnica je praktično srušena, kao kula od karata, jer je bila pravno manjkava i aljkava, dok druge optužnice još uvek nema. Međutim, iz naredbe o sporovođeju istrage izostala su imena lojalista, koji su bili deo mreže za pranje novca, a koje SNS želi da sačuva od optuženičke klupe. I oni su, koliko čujem, već nagrađeni novim ugovorima i tenderima”.

Nedavno je opoziciona političarka Marinika Tepić objavila Skaj poruke u kojima se pominju braća Vučić, istakla je da oni rukovode narko-kartelom u Srbiji, te je pominjala još neke osobe koje su u tom lancu ključne karike, poput Novaka Nedića. Otkrila je i da te Skaj poruke, već neko vreme, poseduje srpsko Javno tužilaštvo za organizovani kriminal. Da li će javnost ikada saznati šta se u njima nalazi?

“Od hapšenja grupe Veljka Belivuka, pa zaključno sa 31. martom ove godine, u Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK), u više navrata, stigli su paketi tzv. Skaj prepiski. Reč je o obimnim i ozbiljnim materijalima koji predstavljaju krvotok i pružaju svojevrsnu dopler sliku organizovanog kriminala u Srbiji, uz podršku državnih struktura. Nažalost, do danas, na prste jedne ruke mogu da pobroje optužnice i postupci koji su pokrenuti na osnovu tih materijala. Šta nam to govori? Pa, da neko selektivno bira da li će, šta i kada da procesuira iz Skaj prepiski, kako ne bi ugrozio Aleksandra Vučića i kompletnu arhitekturu vlasti SNS. Poražavajuća su saznanja da su opasne i velike kriminalne grupe imale svoje partnere i kontakt tačke u zgradi Vlade Srbije, u policiji, u BIA, ali i u prvom prstenu oko Vučića. On sada može da se pravi blesav da ništa nije znao, ali su ostali tragovi i strane službe dešifrovale kompletnu šemu vlasti u Srbiji i okorelih narko dilera. Ova vlast će sve učini da stopira tužioca, da ne kopaju dublje, da nipošto ne slože mozaik koji će pretočiti u optužnice. I, zbog toga je Aleksandar Vučić počeo javno da preti tužiocima u JTOK-u, jer su oni u posedu Skaj prepiski po njega opasniji i od opozicije i od studenata na ulici. Međutim, dolazi vreme kada će se sve saznati. Zato i brane vlast po svaku cenu, jer znaju da za njih pad vlasti znači ne gubitak funkcije, nego gubitak slobode i imovine”.