Foto: EPA/ZOLTAN GERGELY KELEMEN

Žičana ograda na granici sa Severnom Makedonijom, čija je izgradnja počela pre dva meseca, podiže se u skladu sa izmenama i dopunama vladine Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja. Šćiprim Arifi, predsednik opštine Preševo , tvrdi da je izgradnja žičane ograde deo dogovora sa Evropskom unijom (EU). Međutim, zvaničnici EU negiraju da je izgradnja ograde deo bilo kojeg dogovora. Finansijska i tehnička pomoć Evropske komisije Zapadnom Balkanu ne uključuje izgradnju ograda zbog prelaska migranata, saopšteno je iz EU:

Uredbom o merama za vreme vanrednog stanja propisano je da se zbog sprečavanja širenja koronavirusa, a naročito masovnog neovlašćenog prelaska graničnog prelaza, nalaže privremeno zauzeće na zemljištu u privatnom ili državnom vlasništvu za izgradnju ograde uz granicu sa Severnom Makedonijom i Bugarskom.

U Preševu u lokalnoj samoupravi Tanjugu je rečeno da su radovi na ogradi dugačkoj 147 kilometara počeli pre dva meseca, da je ona već postavljena na državnoj imovini, dok je izgrdanja na privatnim parcelama i u šumama zaustavljena. Oni podsećaju da je prvu takvu ogradu 2015. podigla Mađarska, potom je napravljena između Slovenije i Hrvatske a da je takva u planu i sa Bugarskom.

Predsednik opštine Preševo Sćiprim Arifi rekao je za Tanjug da ih je Vlada Srbije obavestila o izgradnji žičane ograde neposredno pred početak radova, pošto je, kako dodaje, podizanje ograde deo dogovora sa Evropskom unijom za sprečavanje eventualnog talasa izbeglica sa istoka.

Ministarstvo finansija je da bi ograda mogla da prođe kroz privatne i državne i opštinske parcele, po zahtevu Republičke Direkcije za imovinu 30. aprila donelo rešenje o privremenom zauzeću zemljišta koje, kako je precizirano, na snazi može da bude najduže tri godine.

Žicana ograda bi po tom rešenju trebalo da prođe i kroz skoro 200 privatnih parce u selu Miratovac na teritoriji Opštine Preševo, jednu u Preševskih brigada, petnaestak u Lojane, nekoliko u selu Tabanovac, dve u kumanovskom selu Vaksince i jedna u Kumanovu.

Arifi je dodao da je sa predstavnicima Direkcije za imovinu razgovarao o privremenom korišćenju zemljišta uz graničnu liniju i tome da se vlasnici žale pošto im žica imanje deli pa i neki delovi ostaju na makedonskoj strani.

Ministarstvo finansija, koje je donelo to rešenje, navodi i da naknada za privremeno zauzeto zemljište pada na teret Republike, a da će biti utvrđena pred nadležnim opštinskim organom uprave.

Arifi kaže da bi istovremeno dok se postavlja žičana ograda trebalo da se otvori i granični prelaz Miratovac-Lojane preko kojeg bi se olakšalo i meštanima i poljoprivrednicima da obrađuju njive sa obe strane granice.

„Ti ljudi će sada kada se izgradi ograda na njive morati da idu više od 50 kilometara“, rekao je Arifi i podsetio da su oba parlamenta i Makedonije i Srbije krajem 2019. godine usvojila zakon da se taj granični prelaz otvori.

Šćiprim Arifi, predsednik opštine Preševo , rekao je za RSE da je izgradnja žičane ograde deo dogovora sa Evropskom unijom (EU).

„Mislimo da je ograda u funkciji dodatnog osiguranja granica zemalja van EU od izbeglica, koje će eventualno ponovo masovno krenuti takozvanom Balkanskom rutom“, rekao je Arifi.

Gledano sa tog aspekta, smatra on, ograda indirektno doprinosi procesu evrointegracija, ali uz potpuno razumevanje i uvažavanje političkih okolnosti.

Portparolka Evropske komisije Ana Pisonero je, međutim izjavila da Evropska komisija pruža partnerima na Zapadnom Balkanu značajnu finansijsku i tehničku pomoć kada je u pitanju upravljanje migracijama ali je naglasila da to finansiranje ne uključuje izgradnju ograda koja, kako je pogrešno objavljeno, nije deo nijednog sporazuma”,

Srbija se nalazi na takozvanoj balkanskoj ruti, kojom migranti i izbeglice pokušavaju da dođu do zemalja EU.

Prema poslednjim dostupnim podacima, koje je Komesarijat za izbeglice Srbije objavio 20. juna, u 18 azilnih i prihvatnih centara u Srbiji boravi oko 4.800 lica.

Vlasti u Srbiji nisu se do sada oglasile o detaljima izgradnje žičane ograde koju Srbija gradi na granici sa Severnom Makedonijom kod Preševa.

Ni u Komesarijatu za izbeglice  nisu želeli za medije da komentarišu postavljanje ograde uz opasku da to nije u njihovoj nadležnosti.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare