Stići ćemo i do 10.000 zaraženih dnevno, pribojava se pulmolog Dejan Žujović. To je, smatra on, jedna od posledica i ono što nam stiže na naplatu zbog svih loše urađenih stvari tokom trajanja pandemije – od izbora na ovamo, od onog trenutka kada smo maksimalno popustili mere.
“Sve to ide putem koji se mogao očekivati. Krizni štab je morao, ako već vole službe, policiju i tako te organe prisile, mogli su da sednu sa analitikama tih službi i da naprave barem tri moguća scenarija kako se razvija epidemija i koje će mere biti primenjivane u svakom scenariju. Naši epidemiolozi i naš Krizni štab deluju reaktivno, a ne proaktivno. Dokle god tako budemo prsitupali epdemiji, bez ikakve strategije, imaćemo i ovakve rezultate. Nije poenta zaravniti krivu, nego je dovesti do nule, da nemamo više novozaraženih pacijenata”, poručuje Žujović.
To se, ukazuje naš sagovornik, neće dogoditi sve dok epidemiolozi ne budu „zasukali rukave“.
„Padamo na epdemiologiji, ne padamo na hospitalnom lečenju pacijenata, niti na zbrinjavanu ljudi koji su na intenzivnoj nezi. Pitano se kako su to Kinezi rešili – stravično preciznim epidemiološkim merama, kontrolom i praćenjem kontakata“, jasan je Žujović.
Na ivici smo snaga
„Više ne znam kako plastično da predstavim stanje u kojem se nalazimo. Lekari će u jednom trenutku početi da izskaču iz pogona i onda ćemo stvarno imati odgroman probelm. Na ivici smo psiho-fizičkih snaga. Pući ćemo, možda ne zbog korone, pući će nam imunit, pa ćemo da budemo van stroja zbog obične kijavice“, priča nam Žujović dok se sprema da obuče skafander i počne smenu u svom Zavodu za plućne bolesti i tuberkulozu.
I izjave samokritike su već okasnele, primećuje naš sagovornik.
„Ovu situcaiju ne mogu da rešavaju loši đaci, već samo beskompromisni, školovani ljudi. U ovoj situaciji nema mesta politici“, zaključuje Žujović.
„Sve to ide putem koji se mogao očekivati. Krizni štab je morao, ako već vole službe, policiju i tako te organe prisile, mogli su da sednu sa analitikama tih službi i daa naprave baarem tri moguća scenarija kako se razvija epidemija i koje će mere biti primenjivane u svakom scenariju. Naši epidemiolozi i naš Krizni štab deluju reaktivo, a ne proaktivno. Dokle god tako budemo prsitupali epdemiji, bez ikakve strategije, imaćemo i ovakve rezultate. Nije poenta zaravniti krivu, nego je dovesti do nule, da nemamo više novozaraženih pacijenata“, poručuje Žujović.
Komentarišući izjave Predraga Kona, naš sagovornik konstatuje da se on „često ponaša kao Robin Hud i da često ima te epizode kada navuče zelene helanke i ima grižu savesti“.
Kako da vam pomognemo?
„On stvarno treba u jednom trenutku da prizna da ovu stvar nije vodio kako treba. Zašto nema nikakvu komunikaciju sa kolegama, recimo iz udruženja Ujedinjeni protiv kovida, iz struke? Je l’ to toliko strašno sesti, pitati, konsultovati se. Da li to ruši njegovu auru bezgrešnosti? Šta je problem? Očigledno, vi ne radite kako treba, kao da vam pomognemo?“, apeluje Žujović.
Od našeg sagovornika čuli smo i poruke upozorenja, poruke koje bi trebalo da čuju donosioci odluka.
“Ako ovako nastavimo, mi ćemo doći do dezintegracije društva. Ne mogu da opišem kolike su gužve. Više ne znam kako plastično da predstavim stanje u kojem se nalazimo. Lekari će u jednom trenutku početi da izskaču iz pogona i onda ćemo stvarno imati odgroman probelm. Na ivici smo psiho-fizičkih snaga. Pući ćemo, možda ne zbog korone, pući će nam imunit, pa ćemo da budemo van stroja zbog obične kijavice”, priča nam Žujović dok se sprema da obuče skafander i počne smenu u svom Zavodu za plućne bolesti i tuberkulozu.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare