Gledamo u ponor korone, morali smo to da sprečimo

"Hitne" sednice koje se zakazuju sa po nekoliko dana čekanja. "Hitne" mere sa čijom primenom se ne počinje istoga momenta. Neodlučnost, odmeravanje, tromo reagovanje u trenutku kada situacija "izmiče kontroli".Često čujemo optužbe na račun medija, kritike da su novinari ti koji daju kataklistične ocene kako bi podigli čitanost i dobili klikove. Ne, te ocene koje podižu uzbunu stižu od onih koji bi trebalo da nas umere i ulivaju sigurnost - izKriznog štaba.  Kao raštimovani orkestar, kao da svaki član Kriznog štaba svira neku svoju melodiju, u svom ritmu. Harmonija je u precenjena, pa caruje opšte rasulo.Grešiti je ljudski, ali problem postaje kada se greške ponavljaju i kada koštaju ljudskih života. Da li smo žrtve nesposobnosti ili kolateralna šteta pokušaja da se pored zdravstvenog kolapsa spreči i ekonomska katastrofa.Danas je 26. novembar, a doktor Kon nam je saopštio da je još od 6. novembra medicinski deo Kriznog štaba predlagao restriktivnije mere, ali da sa druge strane postoji ozbiljna argumentacija, u vezi sa ekonomskim aspektom mera.

Nedostatak strategije

Stići ćemo i do 10.000 zaraženih dnevno, pribojava se pulmolog Dejan Žujović. To je, smatra on, jedna od posledica i ono što nam stiže na naplatu zbog svih loše urađenih stvari tokom trajanja pandemije - od izbora na ovamo, od onog trenutka kada smo maksimalno popustili mere."Sve to ide putem koji se mogao očekivati. Krizni štab je morao, ako već vole službe, policiju i tako te organe prisile, mogli su da sednu sa analitikama tih službi i daa naprave barem tri moguća scenarija kako se razvija epidemija i koje će mere biti primenjivane u svakom scenariju. Naši epidemiolozi i naš Krizni štab deluju reaktivno, a ne proaktivno. Dokle, god tako budemo pristupali epidemiji, bez ikakve strategije, imaćemo i ovakve rezultate. Nije poenta zaravniti krivu, nego je dovesti do nule, da nemamo više novozaraženih pacijenata", poručuje Žujović.Komentarišući izjave Predraga Kona, naš sagovornik konstatuje da se on "često ponaša kao Robin Hud i da često ima te epizode kada navuče zelene helanke i ima grižu savesti"."On stvarno treba u jednom trenutku da prizna da ovu stvar nije vodio kako treba. Zašto nema nikakvu komunikaciju sa kolegama, recimo iz udruženja Ujedinjeni protiv kovida, iz struke? Je l' to toliko strašno sesti, pitati, konsultovati se. Da li to ruši njegovu auru bezgrešnosti? Šta je problem? Očigledno, vi ne radite kako treba, kao da vam pomognemo?", apeluje Žujović.Od našeg sagovornika čuli smo i poruke upozorenja, poruke koje bi trebalo da čuju donosioci odluka."Ako ovako nastavimo, mi ćemo doći do dezintegracije društva. Ne mogu da opišem kolike su gužve", rekao je, između ostalog, Žujović.

Neodgovornost

Slobodan Savić je specijalista sudske medicine i član Udruženja ujedinjeni protiv kovida. On ukazuje da o možda nema neko najadekvatnije epidemiološko znanje, ali da takvo znanje nije ni neophodno da bi se zaključilo da su mere morale da budu preduzete ranije."Reći da smo zakasneli sa merama u ovakvim situacija je poprilično neodgovorno od strane članova Kriznog štaba. Brojke sasvim jasno govore o tome šta se dešava. Te ogromne brojke su očigledna cena nečega što je verovatmo moglo da se spreči nekim ranije primenjenim merama", smatra Savić.Od članova Kriznog štaba danas smo pokušali da dobijemo komentar i oogovor povodom ocene njihovog kolege Predraga Kona, povodom priznanja da smo zakasnili. Nisu nam odgovorili Darija Kisić Tepavčević, Branislav Tiodorović, Srđa Janković, Goran Stevanović. Naši pozivi i poruke ostali su propušteni i neodgovoreni, baš kao i adekvatne mere Kriznog štaba.

I sahrana patrijarha deo problema

Na porast broja zaraženih u narednim danima, počevši od danas, svakako će uticati i nepoštovanje mera tokom događaja u hramovima Srpske pravoslavne crkve tokom ispraćaja patrijarha Irineja, ocenjuje za Nova.rs epidemiolog Zoran Radovanović.“Biće će to manje nego u Crnoj Gori jer su ovde bile manje gužve i deo ljudi se ipak štitio, ali će se videti izvestan porast od danas tokom narednih nekoliko dana, jer je prosečan period inkubacije od četiri do sedam dana” objašnjava on.

Radovanović, međutim, upozorava da povećanje zaraženih, čije je inficiranje vezano baš za nepoštovanje mera na pomenutim događajima, ne mora da bude toliko uočljivo jer već sada imamo “toliko obolelih i toliko drugih žarišta gde se virus nesmetano širi”.Postoji, prema njegovoj oceni, još mnogo drugih epizoda koje trenutno omogućavaju da se virus nesmetano rasejava.“Samo zaražavanje među pojedinim građanima tokom nekih od događaja prilikom ispraćaja patrijarha je logično ako znamo da se delila ista kašičica za pričest, da su se ljudi gurali, bilo ih je mnogo na malom prostoru,  duvali su jedini drugima u lice. To je bila idealna prilika za prenošenje virusa” zaključuje Radovanović.Bonus video:https://youtu.be/b3qI1dCGrTQPratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram