Zbog podrške studentskim protestima poljoprivrednici pod nadzorom inspekcije

Represija se, kako su naveli, prvenstveno sprovodi kroz zloupotrebu poljoprivredne inspekcije i zakonskih i podzakonskih akata u okviru sistema E-agrar.

Poljoprivrednik Milan Pajić rekao je da su ljudi koji su učestvovali u protestima protiv rudnika, ili su podržali studente, na meti inspekcijskog nadzora.

Pajić je rekao da aktuelni ministar poljoprivrede Dragan Glamočić za njega više nije ministar poljoprivrede.

"To je čovek koga mi plaćamo, a koji radi protiv našeg interesa, koji pokušava da uništi selo i zato on nije naš ministar", rekao je Pajić.

Dodao je da represija nad poljoprivrednicima traje dugo i da je doživeo da ga na njivama čekaju pripadnici Bezbednosno-informativne agencije (BIA), sakriveni u kukuruzu.

"Izađu pred mene, a ja ne znam da li su mafijaši ili šta su, pa mi kažu da bi ja trebalo da idem i da potpišem nekakav sporazum sa Vladom", ispričao je on.

Poljoprivrednik Nemanja Lacković rekao je da mu je četiri puta dolazio inspektor i svaki put je tražio nova dokumenta za podsticaje za stočarstvo.

Kada je četvrti put došao u novembru, kako je naveo, istekao mu je inspekcijski nadzor.

"Tražio sam dokaz o inspekcijskom nadzoru, nije imao pri sebi, nije imao ni zapisnik, a došao je da mi uruči rešenje", objasnio je Lacković.

Poljoprivrednik Dušan Tufegdžić je naveo da država poseduje silu i tu silu, kao i prema studentima i svima onima koji su protiv ovog režima, primenjuje i prema poljoprivrednicima.

On je kazao da kaznena politika prema poljoprivrednicima ne može da se poredi sa bilo kojom drugom kaznenom politikom iz drugih branši.

"U poljoprivredi, kada stave nekoga za kaznu u pasivan status od tri godine, ozbiljan poljoprivrednik koji ulaže u proizvodnju, koji radi sa bankama, može samo da se ubije", naveo je on.

Kada je, kako je istakao, poljoprivredno gazdinstvo kažnjeno stavljanjem u pasivan status na tri godine, taj poljoprivrednik ne sme da prodaje proizvode, jer inače tako "ulazi" u krivično delo.

Prema njegovim rečima, nebriga za poljoprivredu ove vlasti je najveća od svih vlasti do sada.

Podsetio je i da je "potpuno nekontrolisan uvoz hrane i repromaterijala".

"Ta hrana koju mi uvozimo, garantujem da je izuzetno lošeg kvaliteta. To je najjeftinija hrana koju možemo da uvezemo, pre svega ako pričamo recimo o povrtarstvu iz Albanije, Severne Makedonije, Turske, Belorusije… gde se još uvek koriste pesticidi koji su zabranjeni", upozorio je Tufegdžić.

On je upitao da li neko ima jednu pohvalnu rečenicu za ministra poljoprivrede Dragana Glamočića.

"On je pred žetvu rekao da će rod kukuruza biti smanjen oko 12 odsto, a rod je bio smanjen između 70 i 80 odsto. E zbog te izjave, on kao doktor nauka i kao profesor, ne da ne treba da bude ministar, već treba da mu budu oduzete sve diplome", kazao je Tufegdžić.

Poljoprivrednik Dejan Trajković naveo da takođe trpi pritiske zbog borbe zajedno sa studentima, odnosno zbog davanja podrške.

"To radimo jer mislimo da tako treba. Ako neko radi protiv interesa poljoprivrede i države Srbije i nas kao stanovnika ove države, onda mi treba da se borimo protiv njih", naglasio je.

Trajković je izneo podatke o uvozu od januara do novembra ove godine koje su navodno dobili sa carine.

"Svinjskog mesa je u tom periodu uvezeno 29.494.806 kilograma. To nas je koštalo oko 91,7 miliona evra. Tako oni rešavaju problem mesa, ne bore se protiv afričke kuge, ili za razvoj poljoprivredne proizvodnje i stočarstva, nego se uvozi. Napravi se dil sa par uvoznika i oni uvoze", kazao je Trajković.

Što se tiče goveđeg mesa, kako je naveo, uvezeno je 2.232.468 kilograma, što je koštalo oko 20 miliona evra.

Mleka i mlečnih proizvoda je, prema njegovim rečima, uvezeno oko 33.160.000 kilograma, što je plaćeno oko 120 miliona evra. On je rekao da je Glamočić dozvolio toliki uvoz, a tvrdi da proizvođači idu na more od subvencije.

"Imamo na vlasti gospodu koja se bavi uništavanjem poljoprivrede i uvozom. I što je još najcrnje, radile su se analize mleka i mlečnih proizvoda, meda i tako dalje, gde je dokazano da imamo između 80 i 90 odsto falsifikata. I to niko ne rešava", zaključio je Trajković, piše Danas.