Zagađen vazduh izaziva svaki deseti rak pluća u Srbiji

"Svako četvrto dete koje ima astmu, tu astmu je dobilo zbog kvaliteta vazduha koji dišu", rekao je Žujović i dodao da se radi o podacima Svetske zdravstvene organizacije.Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda kaže da vremenske prilike diktiraju kakav će vazduh biti, a suštinska razlika je između leta i zime.Kaže da se u javnosti digne „velika drama“ kada se Beograd nađe na visokom položaju na pojedinim veb stranicama koje mere indeks kvaliteta vazduha.Međutim, poređenje da li je neki grad najzagađeniji ili nije ima smisla raditi samo na godišnjem nivou, kaže on.„Kada gledate godišnji izveštaj određenih kompanija koje se bave ispitivanjem kvaliteta vazduha na globalnom nivou, Beograd nije među prvih deset, nego se nalazi na nekom tridesetom mestu od 70 gradova koji su tamo rangirani“, ističe on.Kaže da je to relativno dobar rezultat, s obzirom na veliki broj individualnih ložišta, vozni park i ekspanziju grada.Profesor meteorologije na Fizičkom fakultetu Vladimir Đurđević smatra da se treba fokusirati na industrijske zagađivače umesto na individualna ložišta i automobile.„Vremenski uslovi nisu izazivači zagađenja, nego ogromne emisije koje su uglavnom nekontrolisane“, navodi Đurđević.Doktor Žujović kaže da cela država ima 116 mernih jedinica i da to nije dovoljno. Pojedini gradovi imaju samo jednu, dodaje.„Beograd nije Srbija. Vi imate Užice koje ima 170 dana povišene vrednosti čađi u toku godine. To je zdravstveno neprihvatljivo“, ističe Žujović.Navodi i da Valjevo i Užice imaju 20 odsto smrtih ishoda izazvanih kvalitetom vazduha – drugim rečima, svaka peta smrt u tim gradovima je izazvana aerozagađenjem.Šoštarić je na to odgovorio da su u Užicu najprisutnija idnividualna ložišta, kao i da postoji problem zbog konfiguracije terena.

Ko najviše zagađuje?

Profesor Đurđević ističe da ne postoji dobra analiza ko su najveći zagađivači u Srbiji.„Verovatno se vodi mrtva trka – s jedne strane imamo industriju i energetski sektor, a sa druge strane su individualna ložišta“, kaže on.Međutim, smatra da je u početku za rešavanje problema bolje fokusirati se na mali broj velikih zagađivača nego na veliki broj malih."Pošto je kod nas problem gorući mislim da je zaista važno da se veliki zagađivači obuzdaju", kaže on i dodaje da u svetu postoji veliki trend zatvaranja termoelektrana, navodeći primere zemalja kao što su Indija, Kina, Poljska i Nemačka."Mi smo se vezali za ugalj i čvrsto se držimo toga, mislim da ne pratimo svetska dešavanja u pravu u kom treba“, rekao je profesor.Šoštarić, međutim, napominje da Indija, Nemačka i Kina takođe imaju nuklearne elektrane, tako da imaju alternativu koja proizvodi značajne količine energije.Đurđević smatra da su bolja alternativa sunčeva energija i energija vetra."Niko ne zagovara da se ugase termoelektrane sutra, ali treba da imamo plan, da odaberemo one koje hoćemo da unapredimo u smislu tehnologije, i dugoročan plan da na kraju prestanemo da ih koristimo", rekao je on.Napominje da će uglja u Srbiji ponestati za pedesetak godina i da je već sada ugalj koji se iskopava sve lošijeg kvaliteta."Naša alternativa je da se ugalj koristi koliko je moguće, a prevashodni zadatak je da smanjimo emisija iz termoelektrana, da se posvetimo filtriranju gasova i da na taj način poboljšamo kvalitet vazduha", govori Šoštarić.Kaže da su Grad Beograd i Gradski zavod za javno zdravlje izradili plan sa 80 mera za poboljšanje kvaliteta vazduha za narednih 10 godina."Ukoliko se te mere budu sprovodile u obimu koji je predviđen, to će svakako ozbiljno uticati na kvalitet vazduha u Beogradu", kaže on.Žujović, pak, smatra da ukoliko u tom planu ne piše ko je odgovoran za izvršenje odluka i ko će snositi kakve posledice ukoliko se one ne sprovedu, „od toga nema ništa“.Kaže da u uslovima kada je kvalitet vazduha loš obavezno treba nositi maske N95, manje vremena provoditi na otvorenom i smanjiti fizičke aktivnosti poput džogiranja.Dodaje i da ne preporučuje upotrebu prečišćivača vazduha.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram