0
U Srbiji ima između 10.000 i 11.000 organa vlasti i još oko 20.000 drugih ustanova koje vrše sistematsku obradu većeg broja podataka ili obradu posebno osetljivih podataka. Svaka od njih morala bi, po zakonu, da ima lice koje je zaduženo za zaštitu podataka.
Međutim, kako Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović kaže za 021.rs, tek nekih 10 odsto ima osobu uposlenu na toj poziciji.
„Skoro dve godine od početka primene zakona tu obavezu ispoštovalo je oko 3.300 subjekata. To pokazuje nesvesnost tih organa o značaju lica za zaštitu podataka o ličnosti, ali i da je suviše rano da poverenik počne sa kažnjavanjem. Međutim, ono što možda još više ukazuje na problem što i u tih 3.3000 ima lica koja su prijavljena samo forme radi“, navodi Marinović.
Kako kaže, to su lica koja nemaju iskustvo i ne ispunjavaju uslove za kvalitetno ispunjavaju te obaveze. Kao primer navodi to da su u mnogim domovima zdravlja, samo forme radi, na to mesto postavljene medicinske sestre.
Ocenjuje da prošle godine, za vreme vanrednog stanja, verovatno ne bi došlo do izloženosti sistema kovid-19 u jednom domu zdravlja.
Juče je prva generacija studenata koji su na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu primila sertifikate o završetku akademskog programa „Obuka menadžera za zaštitu podataka o ličnosti“, ali Marinović kaže da je to kap u moru spram potreba u Srbiji.
„Nama je potrebno bar oko 10.000-15.000 ljudi stručnih za tu oblast“, ističe Marinović.
Menadžeri zaštite podataka treba da budu uključeni u pravljenje strategije obrade podataka i pravljenje procene uticaja. Oni su tu i kao veza građanina čiji se podaci obrađuju sa organom vlasti koji obrađuje podatke, a zaduženi su i za komunikaciju sa Poverenikom.
I dok je institucionalni odgovor važan, ne sme se zanemariti ni značaj obrade podataka na individualnom nivou. Obrazovanje za nove izazove sa kojima se svakodnevno suočavamo kada je u pitanju korišćenje interneta trebalo bi da prođu i najmlađi.
Marinović najavljuje da će uskoro na sastanku sa ministrom prosvete Brankom Ružićem predložiti da zaštita podataka o ličnosti, kao jedno od osnovnih ljudskih prava uđe u nastavno-naučni program osnovnih i srednjih škola, u okviru nekog od postojećih predmeta.
„Bitno je jer su mladi najranjivija grupa. Njihovi podaci su najizloženiji napadu zbog toga što ih oni najradije daju. Oni ih olako otkrivaju preko društvenih mreža, kako one podatke koje dele sa svojim vršnjacima, porodicom prijateljima, gde planiraju da idu, gde su bili, fotografije, video snimke i slične stvari, tako i kada daju svoje lične podatke kako bi skinuli neku aplikaciju koja je navodno besplatna“, objašnjava sagovornik 021.rs.
Poenta je, kaže, da deca pre nego što daju svoje lične podatke shvate kakve posledice mogu da nastanu i koje to informacije mogu da daju bez većeg ugrožavanja privatnosti, a koje bi svakako morali da zaštite.
„To je samo jedan vid zaštite na kojih bismo ukazali, ali to bi pratila i edukacija nastavnika, profesora i ostalih zaposlenih u školama“, ističe Marinović.
Uskoro bi trebalo da bude izrađena i nova strategija zaštite podataka, ali i akcioni plan za sprovođenje iste. Ovim dokumentima bile bi regulisane do sada zakonom neregulisane oblasti, kao što su obrada podataka stečenh putem video nadzora i biometrijskih podataka.
