Gradonaćelnik Beograda Zoran Radojičić će, po svemu sudeći, uspeti da izbegne plaćanje kazne zbog toga što informacija o ceni izgradnje spomenika Stefanu Nemanji nije javno dostupna. Poverenik za informacije od javnog značaja zapretio je kaznom gradonačelniku po žalbi likovnog umetnika i pisca Dejana Atanackovića, koji je informacije o troškovima zahtevao od gradskih vlasti, a grad ih uskratio zbog toga što bi, prema odluci Vlade, takve informacije "proizvele teške posledice po javni interes". Međutim, poverenik Marinović, za Nova.rs objašnjava zbog čega u praksi ne može da kazni gradonačelnika.
„Mi smo doneli Rešenje o izvršenju kojim pretimo izricanjem kazne po Zakonu o opštem upravnom postupku, koju Poverenik jedino sada i može da izrekne organu vlasti za nepostupanje po rešenju Poverenika. Poverenik nikada nije izrekao nijednu kaznu po toj odredbi, zato što da bismo izrekli kaznu mi moramo da dobijemo informaciju o tome koliki su godišnji prihodi korisnika budžeta, tog organa vlasti na koji se Rešenje odnosi. Međutim, Ministarstvo finansija i Uprava za trezor ne raspolažu tim podacima. Taj podatak nije obuhvaćen Zakonom o budžetu“,navodi Marinović.
Poverenik ističe da je takvo rešenje u praksi postalo jako neefikasno, pa se zalaže za povratak nekim konkretnijim propisima koji su ranije važili.
„Do 2017. godine, do izmene Zakona o opštem upravnom postupku, Poverenik je mogao da izrekne organu vlasti nominalne kazne. Međutim, uvedeno je da kazna može iznositi jednu desetinu ukupnih godišnjih prihoda tog organa vlasti. Taj podatak je nepoznat, pa Poverenik nije izricao tu kaznu, jer nije znao koliko da je izrekne. Ispalo je da je mnogo efikasnije bilo ono staro rešenje, pa je predlog da se vrati izricanje novčanih kazni, da one mogu da budu konkretne i da se ide na prinudno izvršenje. Da li će one biti od 20.000 do 200.000, kao što je nekada bilo, to je već stvar usaglašavanja. Potrebno je da se Povereniku vrati konkretna mera koju će moći da se izrekne i koja će da zaboli i koju će da oseti organ vlasti“, ukazuje Marinović.
On primećuje da su ranije izricane kazne za neke bile male i beznačajne, ali da ima i onih organa vlasti kojima je takva kazna teško pala.
„Ta kazna do 200.000 je nekom organu vlasti mala, nekom bogatom ministarstvu ili direkciji. Ipak, za neke druge organe vlasti, kao što su centri za socijalni rad, kao što su seoske osnovne škole, to je velika kazna. Nekada je to bila praćka iz koje je pucao Poverenik, gađao ih i tim kamenčićem je pogodio nekog, to je malo zabolelo. Onda smo 2017. dobili top, ali bez municije. Pretimo praznim topom“, objašnjava Poverenik sav apsurd trenutne situacije.
Marinović ocenjuje da se na kraju sve svodi na dobrovoljno postupanje.
„Sledeći korak koji Poverenik čini je da napiše dopis Vladi sa predlogom za prinudno izvršenje. Vlada može da pruži pomoć Povereniku u izvršenju, ali ne u odnosu na kaznu, već u odnosu na traženu informaciju. Ipak, od 2004./2005, po mojim informacijama. nijedna Vlada, bez obzira na to koja opcija je bila na vlasti, nije nijedno Rešenje poverenika na taj način izvršila“, nezadovoljan je Marinović.
U konkretnom slučaju, kada je reč o spomeniku Stefanu Nemanji, Povernik ne zna da li gradska vlast raspolaže traženom informacijom o ceni izgradnje spomenika.
„Ja znam da je ta informacija zaključkom Vlade Srbije proglašena poverljivom. To Vlada ima pravo i to nije sporno. U zavisnosti od stepena tajnosti je i rok njenog trajanja. Da li, u ovom slučaju, gradska vlast raspolaže tom informacijom ili ne, mi u ovom trenutku faktički ne znamo. Poverenik ne vrši nadzor nad primenom Zakona, to vrši upravna inspekcija. Mi smo drugostepeni organ“, objašnjava Poverenik.
Zato se on zalaže da dođe do izmene zakona i da Poverenik dobije mogućnost da nadzire.
„Sada se radi na izmenama zakona, postoji ideja da mi dobijemo ili ceo ili jedan vid nadzora, ali šta će biti od toga ne bih da kalkulišem“, kaže Marinovć, koji je član Radne grupe koja priprema izmene Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja.
On ističe da, kada je reč o konkretnom slučaju i informaciji o ceni spomenika Stefanu Nemanji, odluku o tajnosti nije doneo Grad, već Vlada. Na takvu vrstu odluka ne postoji mogućnost žalbe Povereniku, samo se može podneti tužba pred Upravnim sudom. Isto važi i za odluke koje donese predsednik države, Skupština Srbije, Vrhovni kasacioni sud, Ustavni sud i Republičko javno tužilaštvo – Poverenik nema nadležnost nad odlukama tih organa.
„Nije ovo prvi put da se neki organ vlasti pozove na neki stepen tajnosti nekog dokumenta koji sadrži informaciju. Organ koji se poziva na neki stepan tajnosti treba i da dokaže konkretnu štetu koja bi mogla nastati usled odavanja te tajne“, napominje Poverenik.
Na kraju našeg razgovora Poverenik zaključuje da je institucija na čijem je čelu u pat poziciji.
„Mi smo sada u pat poziciji u odnosu na sve takve slučajeve, ne samo ovaj jedan. Zato se iskreno nadam da ćemo izmenama zakona uspeti da unormalimo tu situaciju. Neke zakonske odredbe su neprimenjive, a neke dopuštaju zloupotrebu. Priželjkujem da sve bude efikasnije“, kaže poverenik Marinović i napominje da mu je cilj da se više ne dešavaju situacije u kojima organi vlasti ćute i ne dostavljaju tražene informacije po zahtevima.
Takva praksa je sada zastupljena u čak 60 do 70 odsto slučajeva.
„Organi vlasti od najviših nivoa, pa do najnižih ne poštuju tražioce informacija i u propisanom roku od 15 dana ne daju bilo kakav odgovor. Predložio sam da se za tu situaciju izdaje prekršajni nalog i novčana kazna u fiksnom iznosu. To bi bila kazna zbog toga što nisu ispoštovali građane“, zaključuje Marinović.
Nova.ra je kontaktirala i gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića i Gradsku upravu ovim povodom, ali do objavljivanja teksta nismo dobili odgovor.
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar