0
Nekadašnji studenti Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, koji su još davne 1973. upisali ovu visokoobrazovnu ustanovu, došli su danas da podrže mlade kolege, koji su nakon 15 minuta ćutanja povodom odavanja pošte poginulima u Novom Sadu, blokirali zgradu FPN-a i uključili se u sve masovnije studentske proteste. Iako su već niz godina novinari i politikolozi u penziji, svojim prisustvom, aplauzom i rečima ohrabrenja, pružili su podršku i dali vetar u leđa generaciji, od koje, kako kažu za Nova.rs, sad sve zavisi.
Studentski protesti oduvek su značili prekretnicu u političkom životu jedne zemlje, a u Srbiji se, ističu naši sagovornici, vlast naročito plaši aktivacije mladih.
“Došli smo danas da podržimo jednu novu generaciju koja se konačno probudila. Dve decenije čekamo da se pojavi akademska svest koja će ovo društvo izvući iz ćorsokaka i iskreno se nadam da je ovo ta generacija koja će izvesti Srbiju iz mraka, u kojem se nalazi već 35 godina. Ovo je generacija koja je otporna na medijske manipulacije što je njena najveća prednost”, priča za Nova.rs Jovanka Matić, koja je na FPN-u diplomirala novinarstvo 1978, a kasnije i doktorirala komunikologiju.
Sa troje kolega iz svoje generacije, došla je da podrži mlade kolege politikologe.
“Mi smo pretkosovski ciklus. Stigli smo iz vremena Miloševića, a sećamo se i vremena pre njega. Svašta smo prošli, videli i doživeli. Suprotstavljali smo se u naše vreme ludilu koje je tada vladalo, a koliko smo u tome uspeli vidi se iz priloženog, jer ludilo još traje. Bili smo urednici u medijima koji su u to vreme mogli da imaju neku nezavisnost. Mogli smo da delujemo sa pozicija koje su manje više bile normalne. A ovo što se sada dešava je ništa drugo nego borba za normalnost”, kaže Živoslav Miloradović, koji je takođe, te 1978. diplomirao novinarstvo na ovom fakultetu.
Normalnost je ono što sad nedostaje ovom društvu, a mladi se bore da nas vrate normlanom, ističe on.
“Verujem u ove mlade ljude jer nemam u koga drugog. Oni su ti koji treba sve da nas izvuku. Organizovali smo se između sebe da dođemo i podržimo ih, a išli bismo bilo gde da nas pozovu i gimnazijalci i studenti, samo da im damo podršku, da se nešto promeni. Ovi mladi ljudi nemaju drugi izbor osim da istraju sa blokadama i svojim zahtevima”.
Duh studentskih protesta s kraja devedesetih godina prošlog veka, oseća se i danas, ali u izmenjenom obliku.
“I tada su, te čuvene proteste, vodili mladi ljudi i to im je slično sa ovima danas. Međutim, sve drugo se promenilo. Nisu iste spoznaje tada i sada. Danas smo, nažalost, bogatiji za još jedno negativno iskustvo i ružan period. Ne znam kako smo do ovde stigli, ali ovo je, siguran sam – kraj. Ne vidim da može biti gore”, naglašava Miloradović, koji je na blokadu došao iz Pančeva, gde je dugo radio u lokalnim medijima.
Njegova koleginica Jovanka dodaje, da se izgubila vera u demokratiju, koja je kao ideja nekada vodila, motivisala studente.
“Tada je postojalo verovanje u demokratiju. U međuvremenu se to verovanje istrošilo. Ova generacija koja je pred nama, rođena je u nekoj, kakvoj takvoj demokratiji, a doživela je autokratizaciju društva, koja se toliko zaoštrila da to sad prerasta u diktaturu. Mislim da ovi mladi to shvataju, prozreli su vlast, koja ih se zato i plaši. Javlja se ponovo vera, ali u ne demokratiju, koja je već i u svetu kao ideja devalvirala, već u jednu normalnost, u vraćanje normalnog u društvo, jer je sve trenutno okrenuto naopačke. Moram da naglasim da smatram i da opozicija greši, kad misli da će sve da se preokrene jednim velikim protestom, ‘preko noći’, a ovo je zapravo proces koji će dugo trajati”.
Uz autokratizaciju, nažalost, imamo i primitivizaciju.
“Iz nje i izlazi svo ovo zlo. Svaki protest koji je civilizovan, koji se ne završava sa rasutim đubretom i haosom, uliva nadu u bolje društvo i u bolje sutra. Moramo biti drugačiji, tako što ćemo to pokazati svojim primerom”, smatra Miloradović.
Osvrću se u razgovoru na devedesete godine i ističu da zajednička borba profesora i studenata tada nije postojala, a danas je prisutna.
“Nakon svih tih demonstracija nismo ubijeni u pojam, samo smo se umorili i to je očigledno. Ipak, mi, politikolozi, novinari, svih generacija, uvek smo prisutni. Značajno je što danas profesori i analitičari govore o protestima javno i o borbi studenata i podržavaju ih. Toga u naše vreme nije bilo, a da jeste, možda bi neke stvari bile drugačije”, kaže Snežana Baralić Bošnjak, koja je 1973. upisala politikološki smer, a danas sa svojom generacijom podržava “naslednike”.
Nažalost, ponor u koje je društvo u Srbiji odavno upalo, mnogi mladi ljudi ne vide ili im ne smeta.
Pročitajte još:
0
2
1
“Vlast je već kupila mnoge mlade. Na Pravnom fakultetu su se pre nekoliko dana, u vreme odavanja pošte poginulima, pojavile mlade devojke koje su vršile opstrukciju. Mnogi od tih ljudi došli su na važne pozicije na kojima u normalnom društvu nikad ne bi došli, prema svojim kvalitetima. To su prosto pozicije koje im ne pripadaju. Ti ljudi će svoje nezaslužene pozicije braniti svim sredstvima i na to moramo biti spremni”, dodaje u razgovoru za Nova.rs Ofelija Baćković Šami, koleginica ove iskusne generacije, koja je takođe 1978. na FPN-u diplomirala novinarstvo.
Mladi koji se bore na fakultetima, žele ovde da ostanu, ističe ona.
“Sad ima mladih koji žele da ostanu u Srbiji. Prethodne generacije su lakše odlazile u inostranstvo, a sad nije više tako. Danas u svetu ne postoji idealno mesto za život, cela civilizacija se ljulja i ovi mladi ljudi su shvatili da je bolje da ostanu, ali da onda moraju da se bore za sebe i svoju budućnost”, kaže Ofelija.
Svi se slažu da je opstrukcija od strane vlasti neminovna i treba je očekivati u svakom trenutku.
“Vlast se jako plaši aktivacije studenata, uvek su se toga plašili. Posebno je ovoj vlasti danas teško da se pomiri sa borbom mladih. Oni su uvukli politiku na fakultete, sami su krivi za to. Uveli su političare u nastavno-naučno veće. Neće da priznaju da su monopolizovali fakultetske izbore. Na neki način su tako zarobili državu. Mi imamo fenomen zarobljene države i zarobljenih medija sa kojima živimo, a FPN mora da prepozna te fenomene i da učestvuje u razbijanju istih”, kažu nekadašnji studenti ovog prestižnog fakulteta.
Podsetimo, nakon što je 1. novembra, nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu poginulo 15 ljudi, studenti Fakulteta dramskih umetnosti, Filozofskog, Filološkog, Pravnog, PMF-a, FPN-a, ujedinili su se u odavanju počasti nastadalima, blokirajući gradske ulice tokom 15 minuta ćutanja. Prilikom odavanja počasti, pre dve nedelje, došlo je do sukoba sa batinašima, čiji su identiteti poznati. Studenti su nakon toga započeli protestne blokade u zgradama svojih fakulteta, u kojima je nastava prekinuta do ispunjenja zahteva. Među najvažnijim zahtevima su procesuiranje svih koji su fizički napadali studente i otkrivanje kompletne dokumentacije rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu.
***
BONUS VIDEO: Protest se širi Beogradskim univerzitetom, rektor ćuti
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare