0
Lekovi, hormoni omnitrop, genotropin i norditropin, neophodni deci koja imaju različite probleme sa rastom, već mesecima ne stižu na rafove srpskih apoteka. Za ove terapije nema alternative, a u našoj zemlji prima ih više od 2.000 mališana. U apotekama kažu da je problem u proizvodnji, nabavci, ali i prekomernom korišćenju, dok lekari apeluju na roditelje pacijenata da budu strpljivi i nikako ne uzimaju „zamene„ bez prethodne konsultacije sa dečjim endokrinologom.
Roditelji dece koja imaju problem sa rastom, već mesecima su u panici, jer su zalihe lekova za različite dijagnoze za koje se prepisuju hormoni rasta, bile na minimumu, a sada ih više nema.
„Moj sin uzimao je lek omnitrop, hormon rasta, ali ga više nema na zalihama i sada smo u ozbiljnom problemu. Obišli smo sve apoteke u gradu i nigde ga nismo našli. Za ovaj lek ne postoji alternativa, a jedan od hormona koji se često prepisuje, norditropin, više nije ni u proizvodnji, pa su ostale lekove razgrabili. Ostavili su nam decu bez terapija zbog problema u nabavci. Ovo traje već mesecima. Upozoravali su nas u apotekama da se zalihe smanjuju, a ne stižu nove i evo dočekali smo da budu ispražnjene. Nemamo lek za decu i šta sad da radimo, a niko od nadležnih nam se ne obraća“, kaže Jelena Colić, mama devetogodišnjeg dečaka iz Beograda.
Ovaj problem, tvrde lekari i apotekari, traje već duže vreme, ali dok je hormona bilo na zalihama, niko se nije žalio.
„Tržište je sad u potpunom haosu, jer je jedan proizvođač prestao da proizvodi hormon rasta, norditropin, koji se najčešće prepisivao. Nakon nestašice ovog leka, mnogi su prešli na hormon omnitrop, sa kojim je potom nastao problem u nabavci. Najčešće izdajemo omnitrop i genotropin, međutim sada nemamo nijednu terapiju za rast. To traje već nedeljama, a norditropin nemamo već godinu dana. Dobili smo nezvanične informacije da ovih lekova neće biti do septembra, a ne postoje alternative. Međutim, moguće je da u međuvremenu reše problem, pa da dođe do isporuke. Nažalost, najčešće to budu male zalihe koje se brzo razgrabe, pa opet ne bude lekova za sve“, priča za Nova.rs Katarina Đurđević, farmaceutkinja u jednoj beogradskoj apoteci.
Ona i njene koleginice ističu da primećuju dodatni problem sa pomenutim hormonima.
Pročitajte još:
0
5
0
1
„U poslednjih nekoliko godina, sve je više dece koja uzimaju hormone rasta. Roditelji besomučno zovu, dolaze, raspituju se, ali lekova nema. Prosto je neverovatno koliko ih ima, kao da su to neke bezazlene terapije. Imamo pacijente starije od 18 godina koji i dalje, po preporuci endokrinologa, uzimaju ove hormone jer su mršavi i nerazvijeni, ali su već odrasli. Nekada je bilo potrebno mnogo analiza, testova, provera da bi dete počelo da uzima hormone, a danas, čini mi se, to ide mnogo lakše, pa je i potrebno više doza, odnosno mnogo veće zalihe“, kaže Katarina.
Dečji endokrinolozi, ipak, naglašavaju da najmlađi pacijenti neće imati nikakvih posledica, ukoliko mesec dana ili dva, ne uzimaju hormone rasta.
„Problem sa jednim lekom, norditropinom, nastao je kada su iz Novo Nordiska odlučili da prestanu sa proizvodnjom ovog hormona. Međutim, za pacijente nije životno ugrožavajuće ako ne uzimaju hormon rasta neko kraće vreme, pa čak i dva meseca nije zabrinjavajuće. Lekova će biti najkasnije do kraja maja ili polovine juna, zbog čega molim roditelje dece da se strpe“, kaže za Nova.rs dr Vera Zdravković, dečji endokrinolog u Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj.
Ona apeluje na pacijente, tačnije roditelje, da ne uzimaju savete u apotekama o eventualnoj zameni leka.
„O prebacivanju na drugu terapiju treba da se konsultuju isključivo sa svojim lekarom, dečijim endokrinologom. Najvažnije je da se aktivno radi na rešenju ovog problema i da će terapija biti dostupna svima najkasnije u junu, samo molimo ljude da budu strpljivi“, naglašava doktorka Zdravković i dodaje da je nestašica hormona rasta zastupljena u celom svetu.
Podsetimo, u Srbiji više od 2.000 dece prima terapiju hormona rasta. Problem poremećaja rasta najčešće nastaje kao posledica nedostatka hormona rasta, koji osim što utiče na linearni rast kostiju, ima i niz značajanih uloga u metabolizmu. Nedostatak ovog hormona može prouzrokovati srčane, imunološke, ali i probleme sa kostima i plućima. Tako da, ukoliko dete ne raste 4,5 centimetara godišnje ili ako mu se usporava rast, savetuje se odlazak kod endokrinologa. Iz tog razloga je od najvećeg značaja dijagnozu postaviti u što ranijem periodu razvoja deteta, kako bi se primenom odgovarajuće terapije postigao željeni cilj.
Naime, nizak rast kod dece može biti prouzrokovan nedovoljnim lučenjem ili izostankom lučenja hormona rasta (E23.0). Međutim, postoje i brojni sindromi poput Turnerovog sindroma (Q96). Ovi hormoni se uzimaju i kao supstituciona terapija kod osoba sa urođenim ili stečenim deficitom hormona rasta (hipopituitarizam)(E23.0), ali se prepisuju i deci koja su rođena mala za određeno gestaciono doba (SGA), kao i u intrauterusnom zastoju u rastu i za Prader -Willi-ev sindrom.
Na naša pitanja o nestašici, ali i nabavci hormona rasta, iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, nisu odgovorili do objavljivanja ovog teksta.
***
BONUS VIDEO: Zbog onih koji bi da smrašaju – u apotekama nestašica leka za dijabetičare.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare