"Zbog nepovoljnih klimatskih uslova vegetacija za sve voćne vrste kasni, u zavisnosti od regiona i to od dvanaest do petnaest dana, što će doprineti kašnjenju i sazrevanja, a samim tim i rastu njihovih cena kako u našoj zemlji, tako i u Evropi", ocenio je za Nova.rs dr Aleksandar Leposavić iz Čačka, jedan od napriznatijih stručnjaka za voćarstvo u našoj zemlji, regionu i predavač na niškom Agronomskom fakultetu.
Pročitajte još:
Prema njegovim rečima, zbog izmrzavanja stabala voća cene su prilično visoke pa čak i za one vrste, poput jagoda, koje već sada možemo kupiti na pijacama ili trgovinskim objektima.
„Juče sam dobio bilten iz SAD i konstatovao da je primarna proizvodnja i tamo poskupela od 10 do 15 odsto. Na primer kod nas je kajsija desetkovana u zavisnosti od lokaliteta. To se ne odnosi samo na Čačak, već kompletan Moravički okrug pa i celu našu zemlju“, rekao je Leposavić.
Dodaje da se šteta kreće od 40, pa sve do 90 odsto u nekim mestima.
„Kada je u pitanju malina, ona se trenutno nalazi u fazi rasta mladara i sa njom je situacija „šarena“. Mraz je samo doprineo peđašnjem lošem stanju „crvenog zlata“ pa će prinos biti redukovan od 30 do 40 odsto“, objasnio je dr Leposavić.
Na pitanje kako će se to odraziti na izvoz ovog voća iz zemlje na svetska tržišta kaže da je i tu situacija, zbog loših ugovora, prilično nestabilna.
„Nekoliko izvoznika iz Srbije je odložilo isporuke iz Srbije, jer su cene previsoke, tako da smrznuta malina staje i do 400 dinara, a po ugovorima je prodaju na ino tržištima za 2,8 evra. Zbog toga su, na uštrb sledećeg roda, bili prinuđeni da odlože izvoz“, naveo je poznati stručnjak.
On je ponovio da će imati obavezu da nadoknade količine iz prethodnog perioda budući da je defict evidentan.
Leposavić kaže da je manjak smrznute maline evidentan i u Americi, čak 17% u odnosu na isti period prošle godine.
„Čile je imao prosečan prinos maline od 35, a u 2021. godini će biti svega oko 27 hiljada tona, tako da i tamošnji proizvođači imaju deficit. Poljaci su imali zimu koja nije pogodovala „crvenom zlatu“, oni takođe imaju sklopljene ugovore pa ne znaju ni šta će, ni kako će. Generalno je veliki nedostatak ovog voća na svetskom tržištu, a cene će, i kada su druge voćne vrste u pitanju, rasti“, zaključio je dr Leposavić.
Žarko Damljanović iz sela Miokovci, nadomak Čačka, ima zasad kajsije površine tri hektara i trešnje 4,5 hektara.
„Kajsija je kod mene uništena skoro stoprocentno. Ni od trešanja nećemo imati mnogo koristi, jer je loše i hladno vreme uticalo na oprašivanje tako da se mnoge sorte nisu oprašile budući da su klimatski uslovi za pčele bili katastrofalni“, rekao je za naš portal voćar.
On je istakao da čak i tamo gde je bilo oprašivanja postoje prazni cvetovi, samim tim neće biti ni plodova, a negde se i formirani razređuju. Na naše pitanje koliki je prinos sa tolike parcele u normalnim uslovima on kaže da je to 15 tona po hektaru.
„Međutim, ove godine ako uberemo oko dvadeset ukupno bićemo, uslovno rečeno, zadovoljni. Verujte da smo na ivici izdržljivosti. Cene hemijskih preparata, nafte i ostalih potrepština su toliko skočile da više nemamo računicu da se bavimo voćarstvom. Mnoge moje kolege su i odustale. Ukoliko ne budemo imali realne cene za voćne vrste koje gajimo ne znamo kako ćemo se izboriti sa nedaćama koje nas snalaze iz godine u godinu“, rekao je Damljanović.
„Država je do pre nekoliko godina davala subvencije oko 15 hiljada dinara po hektaru, a sada je taj iznos svega četiri hiljade“, kaže on odgovarajući na naše pitanje koliko nadležni vode računa o poljoprivrednim proizvođačima, odnosno koliko pomažu u dotacijama.
„Jedino što isplaćuju to je osiguranje od grada, jer republika daje 70 odsto povraćaj sredstava od visine iznosa polise, odnosno osnovice“, zaključio je Damljanović u izjavi za Nova.rs.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar