0
Agencija za zaštitu životne sredine je 7. septembra 2020. godine objavila godišnji izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji u 2019. godini koji sadrži prikaz rezultata monitoringa kvaliteta vazduha na nacionalnom i lokalnom nivou.
Portal Nova.rs je i pre i posle ovog izveštaja u više navrata pisala o velikom problemu zagađenog vazduha koji muči celu Srbiju.
Ovog puta prenosimo analizu Izveštaja koju su uradili Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Beogradska otvorena škola (BOŠ).
Sastavni deo Izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji u 2019. je i ocena kvaliteta vazduha po zonama i aglomeracijama, prema kojoj je u svim aglomeracijama u Republici Srbiji (Beograd, Novi Sad, Niš, Bor, Užice, Kosjerić, Smederevo i Pančevo) tokom 2019. godine zabeleženo prekomerno zagađenje vazduha, te je u njima vazduh ocenjen kao vazduh III kategorije.
U skoro svim od navedenih aglomeracija vazduh je bio prekomerno zagađen usled visoke koncentracije PM10 i (ili) PM 2.5 čestica, sa izuzetkom Bora, koji je svrstan u gradove u najvišoj kategoriji zagađenja usled prekomerne koncentracije sumpor-dioksida (SO2), navodi se u analizi.
Beograd
Problem zagađenja vazduha je dugogodišnji problem Grada Beograda. Tako je, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, merna stanica na Novom Beogradu zabeležila čak 169 dana u kojima su prekoračene dnevne granične vrednosti PM 10 čestica u vazduhu tokom 2019. godine, a na još četiri merne stanice zabeležen je veliki broj dana sa prekoračenjem dnevnih graničnih vrednosti.
Beograd, za razliku od većine aglomeracija koje su svrstane u III kategoriju kvaliteta vazduha, ima izrađen Plan kvaliteta vazduha koji se primenjuje za period od 2016. do 2020. godine. Međutim, prikazani podaci govore da ovaj plan nije dosledno sproveden, te da je kontrola nad sprovođenjem plana izostala.
Zanimljivo je da se u izveštaju navodi da su pored podataka Agencije za zaštitu životne sredine pri ocenjivanju kvaliteta vazduha za 2019. godinu korišćeni podaci Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, a da rezultati automatskog monitoringa iz lokalne mreže grada Beograda nisu dostavljeni Agenciji i pored više zahteva.
Smederevo
U slučaju Smedereva, primetno je pojačano zagađenje vazduha uzrokovano radom Smederevske železare. Merna stanica „Radinac“, koja pripada mreži Agencije za zaštitu životne sredine i nalazi se u neposrednoj blizini „Železare“, ponovo je puštena u rad krajem prošle godine.
Podaci sa ove stanice, koji obuhvataju 15-dnevni period od 28.12.2019. do 11.01.2020. pokazali su veoma visoke koncentracije suspendovanih čestica u vazduhu, što pokazuje direktnu relaciju između rada Železare i zagađenja.
Bor
Podaci o kvalitetu vazduha u Boru posebno su zabrinjavajući, budući da je u ovom gradu u toku 2019. godine koncentracija sumpor-dioksida opasna po zdravlje ljudi zabeležena 13 puta, kao i da je zabeleženo prekoračenje ciljne vrednosti koncentracije teških metala (arsen i kadmijum), pri čemu je koncentracija arsena na jednoj stanici bila skoro 100 puta viša od ciljne vrednosti.
Kvalitet i obim monitoringa
Kvalitet monitoringa na nivou cele mreže je drastično unapređen u odnosu na prethodnu godinu (prikupljeno je 85% validnih satnih vrednosti). I pored toga, evidentno je da se kvalitet i, pre svega, obim monitoringa, moraju unaprediti.
Ono što je zajedničko za većinu gradova i opština u kojima je vazduh ocenjen kao čist (prve kategorije), jeste da merne stanice u ovim mestima ne mere koncentracije suspendovanih PM10 i PM 2.5 čestica.
Među stanicama na kojima je vazduh ocenjen kao čist, nalazi se 12 stanica koje ne mere koncentraciju PM10 čestica i 17 stanica koje ne mere koncentraciju PM 2.5 čestica.
Pored monitoringa u državnoj mreži, potrebno je unaprediti i kvalitet i obim monitoringa čestičnog zagađenja u lokalnim mrežama, što je i zaključak Instituta za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut“.
Zaključna razmatranja
Podaci Agencije za zaštitu životne sredine ukazuju da nadležni organi do danas nisu preduzeli značajne ili bar odgovarajuće mere usmerene ka smanjenju aerozagađenja, kao i da su sistemska rešenja izostala.
Primetno je da u gradovima u kojima je prekomerno zagađenje izazvano radom industrije, nadležni organi ne sprovode sva ovlašćenja koja su im poverena zakonom kako bi se izbegli, sprečili ili smanjili štetni efekti po zdravlje ljudi i/ili životnu sredinu u celini.
Zašto je važna ocena kvaliteta vazduha? Pre svega zato što Zakon o zaštiti vazduha propisuje da se u aglomeracijama u kojima je vazduh treće kategorije moraju doneti Planovi kvaliteta vazduha, kojima se između ostalog, propisuju mere koje će javni organi biti dužni da sprovedu kako bi smanjili zagađenje.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
