Učesnici na panelu "Srbija pred zelenim izborima" u okviru Mikser festivala govorili su o izazovima sa kojima se suočava ekologija u Srbiji, kao i tome da li političke partije mogu da iskoriste ekologije za svoje agende. Tema je bila i odnos medija, ali i samih građana prema ovoj temi.
Aktivista pokreta „Odbranimo reke Stare planine Aleksandar Jovanović Ćuta rekao je da se po Srbiji dešavaju stvari koje nemaju nikakve veze sa ekologijom, gde je naglasio ulogu Rio Tinta.
„Vi živite od malina i meda, a onda se pojave Ana Brnabić i Zorana Mihajlović i kažu vam da morate da živite od litijuma. Umesto malina i meda dobićete sumpornu kiselinu i ostaćete bez dela vode koji dolazi iz Drine. Deo kiseline ćete pustiti u reku Jadar i tako dalje… To je priča o ekologiji, a u stvari je ideja da nestanemo. Prema tome, kada nema države postavlje se pitanje ko će da sačuva baru Revu i planinske rečice. Ako pristisneš državu institucionalne, ali i preko struke i motike, onda država pod pritiskom počne da fukcioniše“, rekao je Jovanović u uvodnom obraćanju i naglasio da je ideja da se uđe u svako selo da se objasni ljudima kako želite da im pomognete.
„Onda se dese protesti po selima i ljudi počnu da se ne gledaju ispod oka. Evo, već deseti dan sedimo na Revi. Tamo sede alas i doktor nauka ihtiolog. Sede, pričaju i lepo im je. Kad mi stignemo da pričamo jedni sa drugima“, kazao je Jovanović.
Glavni i odgovorni urednik portala Nova.rs Veselin Simonović rekao je da posle 37 godina iskustva rada zna da građane interesuje tema zdravlja.
„Uvek su novinari i mediji kada hoće da pobegnu od političkih tema počnu da se bave zdravljem i takvim temama, jer je korisno pošto donosi čitaoce ili gledaoce. Aktivisti ne bi bili tako prihvaćeni da su deo bilo koje političke stranke. One kod nas nemaju nikakvog dodira sa ekologijom, a danas se ‘šlepaju“ na aktiviste jer oni mogu da izvedu više ljudi ispred Skupštine nego oni svi zajedno. Više Ćuta može da izvede ljudi ispred Skupštine nego sve sve opozicione stranke zajedno. Zato su se oni sada dosetili da je ekologija neka bitna tema o kojoj razmišljaju“, rekao glavni i odgovorni urednik portala Nova.rs.
Simonović je istakao da u Srbiji ne postoji nijedna istinska stranka levog centra.
„To naravno nije Socijalistička partija. Jedina parlamentarna stranka koja je u nazivu levičarska, za nju glasaju samo ratni zločinci i nacionalisti. Mi u Srbiji nemamo nijednu levičarsku stranku. Kada bismo imali levicu, onda bi aktivisti poput Ćute imali na koga da se oslone. Ovako, mi smo ostali na ekološkim pokretima i bez ikakve artikulisane zelene politike u političkim strankama, jer one to nemaju“, rekao je Simonović.
Doktorand na Pravnom fakultetu Milan Antonijević rekao je postoji razlika između organizacija civilnog društva koje su nastale „na terenu“ i onih koji imaju veze sa Ministarstvom.
„Potrebna je sinergija svih, onih koji rade non-pejpere i onih koje brane svoje domove. Ključna reč je saradnja. Mislim da će period pred nama otvoriti vrata za nove promene. Ono što je dobro u celom pokretu je da on nije elitistički. Kada vidite kako to izgleda na terenu gde su se ljudi sami organizovali, koji su prihvatili promene njihovi zahtevi prema državi, govori da su promene moguće. Ali, ne možemo očekivati ove promene bez otvaranja medija“, rekao je Antonijević.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić rekao da je u malim sredinama slobodni mediji mogu da se izbroje na prste jedne ruke.
„Mi pamtimo devedesete kada je ta scena bila razvijena, naravno, iako je tada veliki broj medija bio pod kontrolom. Danas, vi u većini gradova nemate slobode medije. U gradovima su uglavnom ostali jedna televizija, jedna novina i neki portal. Tu je sve pod kontrolom vlasti. Pitanje je da li vi na taj način možete da dođete do građana, što nije samo pitanje ekologije“, kazao je Bodrožić.
Direktor beogradske kancelarije Fondacije Hajnrih Bel Simon Ilse rekao je da ga je snimak koji je emitovan na početku panela podsetio na situaciju u Nemačkoj iz osamdesetih godina 20. veka.
„U pitanju su bili protesti gde su se građani mobilisali protiv planova da Nemačka postane nuklearna sila. Oni su se organizovali i blokirali to. Mi smo pronašli održiva rešanja za prirodu i generalno za ekonomiju. Saglasan sam sa većinom panelista koji su govorili pre mene i istakao bih značaj organizovanja za čište reke u Srbiji. Ali, ekološka pitanja moraju da se afirmišu kroz političke partije. Ne slažem se sa Simonovićem da u Srbiji nema partija i pokreta koje se bave ovom temom. U Beogradu ima jedan koji se bavi time, a to je Ne davimo Beograd“, rekao je Ilse.
Mikser Festival 2021. pod sloganom „Zagrljaj“ održava se u Zornici Kuća u Barajevu, u blizini Beograda od 26. do 28. maja. Neprekinuti trodnevni dijalog između umreženih aktera iz gotovo svih područja društvene akcije definiše Mikser festival 2021. kao poziv na opštu mobilizaciju svih progresivnih snaga oko agende za bolji vazduh, čistiju vodu, zdravije gradove, kružnu ekonomiju, poboljšano zakonodavstvo, socijalnu solidarnost, održivi dizajn i ojačanu kulturu.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar