29
Osnovne studije na Medicinskom fakultetu traju šest godina, posle čega slede dve godine staža/prakse, a potom još četiri do šest godina specijalizacije. Nakon tih dugih i napornih 10 do 15 godina školovanja, lekar u Srbiji dobija titulu specijaliste, koji život posvećuje spašavanju drugih, a njegova plata jedva da prelazi 1.000 evra, dok je oko 3.000 u regionu, a kod kolega u Zapadnoj Evropi i do 20.000 evra.
Pročitajte još:
29
35
10
27
Vrapci na granama već znaju da zdravstvene ustanove širom Srbije kubure sa osobljem, da nam se lekari, ali i svi drugi medicinski radnici osipaju i odlaze na rad u inostranstvo, zbog boljih uslova i daleko većih primanja. U Srbiji i dalje bolnice zapošljavaju na određeno, ugovori ističu posle tri meseca, pola godine ili godinu dana, potom ih uprave raskidaju, pa dovode nove “bele mantile”, koje ucenjuju radim mestom, sa doduše niskom platom, ali tako nema buke, jer ko ćuti možda dobije i stalni radni odnos.
Posle dve godine rada u pandemiji koronavirusa, bez odmora i u skafanderima po osam sati dnevno u crvenim zonama, ali i u dežurstvima od po 12 sati u ne-kovid klinikama, vlast je početkom 2022. godine konačno odlučila da nagradi naše zdravstvene radnike za požrtvovanje u lavovsku borbu sa virusom. Odluka je bila ta da im plate uvećaju za “famoznih” osam odsto. Naravno da su medicinari očekivali više, ali svako povećanje je dobrodošlo. Posle ove odluke, osnovna plata lekara Opšte prakse je međutim i dalje ispod 100.000 dinara (850 evra), a specijalisti u kliničkim centrima još uvek imaju mesečna primanja jedva veća od 1.000 evra.
Naime, doktor medicine, stomatologije ili farmaceut biohemičar, imali su osnovnu platu (bez korektivnog koeficijenta) 88.787 dinara, a nakon ovog povećanja dostigla je 95.890 dinara, dok su lekari specijalisti, koji rade u kliničkim centrima dobili mesečno osnovnu platu 120.000, a do 150.000 sa bonusima. Lekar u Kovid bolnici u Batajnici je tokom najtežih talasa virusa zarađivao manje od 500 dinara po jednom satu, što na kraju meseca bude sa osnovnom platom oko 90.000, a sa dodacima, radom nedeljom, noćnim radom ukupno oko 110.000 dinara.
Medicinske sestre i tehničari koji imaju četvrti stepen stručne spreme i rade u bolnicama, primaju 60.000 do 65.000 dinara mesečno.
“Plata lekara u Srbiji je bedna. To i nije plata, to je džeparac, posebno ako poredimo sa primanjima u okruženju i u svetu. Ipak, plata nije naš najveći problem, koliko je nemanje kadra, a sa tim u vezi i opterećenost poslom, broj dežurstava i organizacija posla, u kojoj ne možete da odete na normalan odmor, jer nema ko da vas pokrije”, kaže za “Novu” dr Anđela Gavrilović, neurolog, koja je ceo radni vek provela u KBC Zvezdara.
Lekarima u bolnicama nisu adekvatno plaćena dežurstva, ni prekovremeni rad, a obim posla se ubrzano povećava, ističe ona.
“Ljudi nam odlaze. Sada jedan čovek radi posao za četvoro, pa bi shodno tome, trebalo da primi četiri plate. Nekad je potrebno da se lekar klonira, da bude na pet mesta istovremeno da bi pokrio službu, a onda, posle svega, dobije bednu zaradu. Od te plate kupujemo čak i uniforme, plaćamo benzin za auto kojim idemo do posla, nama je dežurstvo trošak, a ne bonus na primanja. Kad već radimo do iscrpljivanja, do poslednjeg atoma snage, onda bi bar bilo pošteno da imamo materijalnu kompenzaciju, jer nemamo psihološku, a ni onu od pacijenata koji su očajni, što je sasvim razumljivo. Ne zaboravimo da naša greška nekoga može koštati života, a kad nema relativno zdravog i zadovoljnog zdravstvenog radnika, onda nema ni zdravog naroda”, upozorava dr Gavrilović.
Osnovna plata lekara specijaliste u našoj zemlji nije ni 120.000 dinara.
“Sa dežurstvima koja su često i preko 40 sati mesečno prekovremenog rada sa minulim radom i dodacima, plata nekada bude i do 150, odnosno 160.000 mesečno. Ono što je apsurd je to što je naša država pre pet godina usvojila Zakon o platnim grupama, a taj zakon nama garantuje da ćemo imati veće plate. Nažalost, početkom ove godine je primena tog zakona odložena do 2025., u suprotnom bi ovog trenutka plata lekara specijaliste bila preko 180.000 dinara osnova, a sa dežurstvima i dodacima bi došla i do 300.000, kolika je recimo plata u Rumuniji”, kaže za “Novu” anesteziolog, dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta.
Za isplate lekara po ovom Zakonu, država očigledno nema para, smatra doktor.
“Ovaj Zakon garantuje veće plate, ali ona takođe zavise i od stepena ustanove u kojoj neko radi. Lekar u hirurškoj bolnici bi imao 20 odsto veću platu od onog koji radi u internističkoj, a onaj u primarnoj zdravstvenoj zaštiti opet nešto manje. U Nemačkoj je recimo prosek osnove plate i do 10 ili 15.000 evra, a sa dodacima mnogo više. U Kanadi lekar specijalista godišnje zaradi i više od 250.000 dolara. Nažalost, izveštaji Fiskalnog saveta Srbije kažu da plate zaposlenih u zdravstvu u našoj zemlji, su za čak 30 odsto manje nego u regionu, a oboleli iz okolnih država i dalje dolaze u Srbiju na lečenje, jer su naši stručnjaci još uvek neprevaziđeni”, kaže dr Panić.
U odnosu na prosečna primanja u Srbiji, plata lekara nije na dnu lestvice.
“Za naše uslove to su velika primanja i narod to tako posmatra, ali ljudi ne shvataju da je vreme lekara skupo, jer mi smo u kontinuiranoj edukaciji, stalno na fakultetu, svaki dan učimo. Nemamo vremena kao ostali. U tom smislu gledano, neophodno je da nam se omoguće bar materijalni uslovi, a mi i uniforme u kojima radimo, plaćamo iz svog džepa”, naglašava dr Panić.
#blockquote_0