0
I dalje se manipuliše podacima
Republički zavod za statistiku izneo je podatke koji zabrinjavaju i alarmiraju – smrtnost je u doba pandemije u Srbiji višestruko porasla. Zvanična statistika pokazuje da smo u prva tri meseca ove godine izgubili 7.500 više ljudi nego u istom periodu prošle. Predsednik sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić, u izjavi za Nova.rs, ukazuje na to da neko i dalje manipuliše podacima o broju preminulih. On smatra da, šta god da je uzrok veće smrtnosti, to govori o lošoj organizaciji zdravstvenog sistema za vreme epidemije.
„I dalje kolege u mnogim izveštajima pišu da se radi o opštoj virusnoj pneumoniji, a ne o kovidu, iako je dokazan kovid. Neko i dalje manipuliše podacima. Milslim da je to posebno izraženo kod preminulih – jer ono što će predsednik sigurno koristiti u predizbornoj kampanji je to da je mala smrtnost od kovida u Srbiji, što definitivno nije“, kaže Panić.
On podseća da je predavao dokaze u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala, ali na to niko nije reagovao.
Panić ocenjuje da, šta god da je uzrok veće smrtnosti, to ukazuje na probleme zdravstvenog sitema i njegove velike slabosti.
„Nemamo dovoljno podataka o strukturi preminulih – da li su preminuli od kovida, da li su bili zaraženi, a vodi se da su preminuli od nečeg drugog. Da bismo procenjivali kako radi jedan zdravstveni sistem, moramo brinuti i o kovid i o nekovid pacijentima. Bilo da je višak smrtnosti zbog kovid ili nekovid pacijenata, loše je. To govori o tome da zdravstveni sistem tokom epidemije nije bio organizovan kako treba. Od čega god da je povećana smrtnost, to govori o lošoj organizaciji tokom kovida“, smatra Panić.
Prve sumnje u to da podaci o broju preminulih nisu potpuni, pojavile su se krajem juna, kada je BIRN, uvidom u bazu podataka informacionog sistema Covid19, utvrdio da su u Srbiji od 19. marta do 1. juna 2020. od virusa korona umrla 632 pacijenata, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period, koji iznosi 244.
Da je broj umrilh od korone veći od od onog kojim se zvanično baratalo, napomenuo je krajem septembra član Kriznog štaba Predrag Kon.
„Obradio sam podatke do juna meseca – tri puta je bilo više smrtnih slučajeva od kovida 19 nego što je bilo pismeno prijavljeno“, potvrdio je Kon.
On je ubrzo osetio potrebu da pojasni ovu svoju izjvu i više nije bio toliko izričit.
Kon je napomenuo da je „vrlo bitna preciznost“ i da je on izjavio da je reč o podacima „na osnovu mortalitetne statistike, a to očigledno ljudima nije jasno“.
Dakle, radi se o proceni, a ni u kom slučaju o nečemu što je pouzdano. Ne možemo govoriti ništa drugo nego koliko je bilo smrti u određenom periodu i upoređivati sa ukupnom smrtnošću ranije“, rekao je Kon.
„Tu se javlja taj broj koji je veći što smo u realnom vremenu imali prijavljeno. To znači da je vrlo moguće da je bilo znatno više smrti. To su dva broja – 345 i 118 koji je prijavljen. Bolje da nisam rekao tri puta više. Ne može na celu Srbiju da se primeni ta procena“, izjavio je Kon.
Bilo kako bilo, zvanični podaci Republičkog zavoda za stitistiku unose nemir. Izgubili smo mnogo ljudi, koji god da je uzrok.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji je u prvom tromesečju ove godine umrlo 33.535 ljudi, a živorodjeno je 14.334 dece, tako da je broj preminulih veći od broja novorodjenčadi za 19.201.
Zvanična statistika pokazuje da je broj preminulih za 7.518 ili 28,9 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.
Posmatrano po regionima, najveće povećanje broja umrlih zabeleženo je na području Šumadije i Zapadne Srbije. Na tom području je u prvom tromesečju preminulo 12.180 osoba ili za 36,7 odsto više u odnosu na 2020. godinu. ; Na području Beograda broj preminulih je 8.310 što je za 30,2 odsto više, a na području Južne i Istočne Srbije preminulo je 4.560 lica što je za 25,5 odsto više.
Najmanji rast broja obolelih je na području Vojvodine. Tamo je od januara do marta preminulo 8.485 osoba ili za 19.6 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Zvanična statistika u pomenutom periodu u našoj zemlji beleži manji broj novorodječadi. Rodjene su 14.334 bebe, a to je za 188 ili 1,3 odsto manje u odnosu na 2020. godinu.
U regionu Šumadije i Zapadne Srbije rodjene su 4.473 bebe što je za 6,7 odsto manje u odnosu na prošlu godinu, u regionu Južne i Istočne Srbije rodjena je 1.551 beba ili za 2,9 odsto manje, a u regionu Beograda rođeno je 4.656 beba, odnosno dva odsto manje.
Jedino je na području Vojvodine broj novorodjenčadi ostao skoro isti, rodjene su 3.654 bebe što je samo za jedan manje u odnosu na prvo tromesečje prošle godine.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
