Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković i Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija ocenile su u Novom danu da učenici i nastavnici trpe mnogobrojne posledice zbog onlajn nastave, kao i da se neke od njih vide i sada.
„Biće mnogo posledica, i već sada ih vidimo. Bojim se da ćemo crtu moći da podvučemo kada se sve ovo završi, a kada će to biti – to niko ne zna“, istakla je Janković za N1.
Podsetimo, kako bi sprečili širenje zaraze, Krizni štab je kao jednu od mera doneo da na onlajn nastavu pored srednjoškolaca od danas pređu i đaci osnovnih škola od petog do osmog razreda.
„Što se tiče škola, situacija je onakva kakva je bila sa početkom decembra. Onda je takođe bilo vrlo različita, ne samo od grada do grada, već i od škole do škole. Situacija vrlo neizvesna i rovita“, navodi Janković.
Dodaje da gradovi u kojima je nekada bilo mnogo zaraženih učenika, kao što je bio Čačak u decembru, više nemaju mnogo novoinficiranih, dok je u gradovima kao što su Vranje i Paraćin sada visok broj obolelih učenika.
Dimitrijević je naglasila da organizacija koju predstavlja nakon dve nedelje onlajn nastave kod gimnazijalaca nema tačne podatke o zaraženim nastavnicima i učenicima, kao i da njih ima Ministarstvo prosvete.
„Opšti utisak je da je situacija bolja nego što je bila kada smo prešli na onlajn nastavu, kada je naglo skočio broj novoinficiranih. Tada je bila situacija da nismo mogli da ‘pokrijemo’ ljude koji su bili bolesni, i uplašili smo se da neće imati ko da radi. U međuvremenu je vakcinisan veliki broj prosvetnih radnika koji rade u beogradskim gimnazijama“, rekla je Dimitrijević.
Što se tiče đaka, navela je ona, situacija je slična onoj koja je bila pre prelaska na onlajn nastavu.
Komentarišući odluku Vlade Srbije o prelasku svih učenika na onlajn nastavu, Jasna Janković je naglasila ličnu odgovornost, jer se dešava da u malim mestima i u školama koje nemaju veliki broj učenika nema zaraženih, dok je u velikim gradovima suprotna situacija.
„Nema logike da svi odemo na onlajn ili da svi ne budemo na takvom vidu nastave. To je nešto po čemu se vidi da ovaj sistem ne funkcioniše u ovoj kriznoj situaciji, a ona traje već godinu dana. Ne mogu da kažem da li je ova odluka zakasnela, ali smo se čudno poneli prema učiteljima, đacima od prvog do četvrtog razreda, kao i prema predškolcima. Mi smo poslali na onlajn nastavu učenike starijih razreda, a ponašamo se kao da korone nema među učenicima od prvog do četvrtog razreda“, navela je Janković.
Zamena učitelja – nemoguća misija
Ona je dodala da je „nemoguće naći zamenu za učitelja koji dobije koronu“, jer su to zamene od dve, tri nedelje i ocenila je da je to „nemoguća misija“.
„Učitelji su iscrpljeni zbog celodnevnog rada, i oni su sada podložniji zarazi. Pre podne ste sa jednom grupom, pa sa drugom grupom učenika, a popodne ste onlajn sa onima koji su bolesni. Oni su bukvalno ceo dan na poslu“, istakla je Janković.
Ana Dimitrijević je kazala da je situacija u obrazovanju već duži vremenski period veoma loša, a da je sada u stanju epidemije situacija eskalirala.
„Sve vreme koristimo svoje resurse u nastavi. To nije problem, ukoliko imam dobar kompjuter i dobar internet, ali postoje ljudi koji zaista to nisu u mogućnosti“, upozorila je Dimitrijević i dodala da se „stalno donose odluku u poslednjem trenutku“.
„Stalno u poslednjem trenutku nešto saznajemo. Mi u petak uveče ili u subotu saznajemo da od ponedeljka prelazimo na onlajn. A nastava počiva na pripremi unapred. Ja imam pripremljen čas za sledeću nedelju, ali je problem u tome što onlajn čas ne izgleda isto kao onaj u učionici“, kaže ona i otkriva da su profesori dobili uputstvo da sva ispitivanja i kontrolne zadatke odlože za „nedelju, dve“.
„Zbog pouzdanosti se ide na to da se deca testiraju u školi. Sada je rečeno da nema nikakvog dolaženja u škole, sve se radi od kuće, i svi kontrolni se odlažu“, navodi ona i dodaje da se približava kraj školske godine za maturante, kao i da većina njih do sada ima samo po jednu ocenu.
Jasna Janković naglašava da su u ovakvoj situaciji zbunjeni i učenici i nastavnici, kao i da đaci misle da je onlajn nastava neka vrsta raspusta, a da se niko od nastavnika nije pripremao za ovakav način rada.
„Čak i ako imate odličan laptop u kući i ako imate dobru internet konekciju, ali imate dvoje školske dece, i sami radite na laptopu, vi ste takođe u problemu. Mi ne pričamo samo o tome da li imamo opremu, već koliko nam opreme treba i šta nam je sve potrebno. Biće mnogo posledica onlajn nastave, i već sada ih vidimo. Bojim se da ćemo crtu moći da podvučemo kada se sve ovo završi, a kada će to biti – to niko ne zna“, istakla je Janković.
Govoreći o maloj maturi, ona je navela da je Unija prosvetnih radnika uputila zahtev da ona ove godine izgleda drugačije, ali da od Ministarstva prosvete još nisu dobili nikakav odgovor.
„Deca mogu da se oslone na nastavu putem RTS-a, ali nemate sve časove svakog dana i časovi ne prate lekcije koje rade nastavnici. To može da bude nrešto poput školskog programa. Neki dodatak može da bude čas koji odgleda dete, ali oslanjanje na takvu vrstu predstavlja samo nužmno zlo“, smatra Janković.
Dimitrijević je ukazala da najmanje problema učenici imaju sa teoretskim predmetima, dok se najviše problema javljaju kod predmeta kao što su matematika ili fizika.
„Problemi postoje tamo gde je potrebno dosta vežbe, potpitanja i dodatnih objašnjenja“, napomenula je Dimitrijević i potvrdila da učenici onlajn nastavu smatraju „kao neku vrstu raspusta“.
„Na učenike ne možemo da utičemo kada su kod kuće, osim kroz ocenu ili negativne poene, zato što se ponašaju kao da škola ne postoji. To su veliki problemi sa kojim se suočavamo duže vreme“, zaključila je Dimitrijević.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: