Ministar prosvete Branko Ružić, nedavno je naložio da se sprovede inicijativa predsednika Srbije Aleksandra Vučića (koje se prvo dosetio ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin) da “udžbenik iz istorije piše država”. S obzirom na to da je država i do sad upravljala procesom izrade i odabravanja udžbenika, istoričari se pitaju da li je u pitanju samo “svojevrsno blamiranje” ili ćemo biti svedoci "državnog" pisanja istorije u službi Vučićeve i Vulinove odbrane tobože ugroženog indentiteta srpskog naroda.
Sve je počelo kad je Vulin, četiri dana nakon što je putem javnog servisa pogledao film “Dara iz Jasenovca”, rešio da pred narodnim poslanicima pokrene “jednu inicijativu”.
“Udžbenik istorije mora da napiše država Srbija i samo država Srbija sme i može ili bi bar trebalo da ima jasan i određen udžbenik po kome će učiti naša deca. U tom udžbeniku će biti bar stranica o Jasenovcu. Neće biti tri rečenice u kome nam strani izdavači objašnjavaju šta je bio Jasenovac, u kome nam strani izdavači objašnjavaju šta je Kosovo, šta je Srebrenica”, rekao je ministar unutrašnjih poslova 24. februara.
Ovoj inicijativi se pet dana kasnije pridružio predsednik Vučić i održao sastanak sa ministrom Ružićem o “jednoj od najvažnijih tema za našu Srbiju”.
Ministar prosvete je sve istog momenta prihvatio i dao nalog da se se formira radna grupa koja će realizovati inicijativu predsednika, jer “sadržaji udžbenika za predmete koji su važni za naš nacionalni identitet moraju da budu pažljivo birani.”
Povezane vesti:
Saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije, dr Srđan Milošević kaže za Nova.rs da je ovakva inicijativa, “čak i ako bi se radilo o nekoj dobroj nameri, besmislena”.
“Ona ukazuje, najpre, na odsustvo predstave o tome čemu u savremenom obrazovanju uopšte služi udžbenik (ako ičemu), a kada se još ima u vidu da udžbenici istorije i inače prolaze proceduru odobrenja od strane države „ovo postaje još besmislenije i svojevrsno je blamiranje sa tom idejom o ‘državnoj istini’ o nekim događajima, procesima ili ličnostima“, smatra Milošević.
Na pitanje da li se iza svega krije pokušaj da sadašnja vlast nametne svoju interpretaciju istorije uključujući i događaje koji su se odigravali devedestih godina, 5. oktobra i nakon toga, odgovara potvrdno.
„Kakogod da bude organizovano to „državno“ pisanje istorije nema sumnje da će to biti vezano za ovu vlast, za njeno poželjno viđenje prošlosti. Stvorena je i atmosfera da je do sada tu postojao neki problem, koji je razrešio ovaj dvojac Vučić-Vulin, pozicionirajući sebe kao branioce identiteta, tobože ugroženog dosadašnjom nastavom istorije”, kaže istoričar i podvlači:
“Naravno, ne treba ni sumnjati da će i najnovija istorija dobiti ‘odgovarajuću’ interpretaciju.”
Profesorka istorije na beogradskom Filozofskom fakultetu Dubravka Stojanović se takođe pita da li sve to znači “da će se vrh SNS-a dogovoriti o jednoj interpretaciji istorije kakva je njima potrebna?”
“Ako je to tačno, da li će to biti suprotno istorijskoj nauci – da se istorijska nauka neće poštovati? To je jedna strašna poruka ovom društvu, da nauka nema težinu, nema smisao i da ne treba da bude osnova našeg obrazovanja”, poručila je Stojanović za televiziju NovaS.
Zastupljenost teme u udžbeniku ne sme da zavisi od emotivnog odnosa
Istoričar Milošević upozorava da “obim zastupljenosti neke teme u udžbeniku nije i ne treba da bude rezultat vrednosnog ili emotivnog odnosa prema događaju ili pojavi ili njenog etičkog značaja, već njenog mesta u jednom širokom kontekstu kakav je, recimo, neki globalni rat i njegove regionalne specifičnosti.”
“Ako bi nastava istorije trebalo da reflektuje pijetet prema žrtvama, onda takvih sadržaja nikada ne bi bilo dovoljno, ali u nastavi istorije zaista se ne radi o tome”, uverava.
Za znanje o Jasenovcu nisu potrebni novi udžbenici
Profesor istorije u Osmoj gimnaziji u Beogradu Aleksandar Markov kaže za Nova.rs da su među autorima udžbenika iz istorije za 4. razred gimnazija, u kojima se obrađuje tema Jasenovca, neka od najzačanijih imena srpskih istoričarima.
“Tu su prof. dr Ljubodrag Dimić, koji je član Srpske akademije nauka i umetnosti, prof. dr Mira Radojević, dopisni član SANU. I jedan i drugi predaju na Filozofskom fakultetu na katedri za istoriju Jugoslavije. Tu je i dr Momčilo Pavlović koji je takođe doktor nauka”, navodi Markov.
Podvlači da to koliko će učenici saznati o nekoj temi zavisi više od nastavnog plana nego samih udžbenika.
Povezane vesti:
“Hipotetički možete imati i deset rečenica o Jasenovcu, a možete imati i 110 strana, ali mnogo toga zavisi i od toga koliko će nastavnik vremena posvetiti temi kojom se bavi”, kaže i objašnjava:
“Nastavnik temi posvećuje onoliko vremena koliko je to programom određeno, a programe nastave istorije opet sastavlja država, odnosno nadležna tela pri Ministarstvu prosvete. Kako god da okrenemo, država i sad vrši kontrolu nad kvalitetom udžbenika, odobrava njihovo izdavanje i vrši kontrolu nad kvalitetom nastave. Ona je ta koja određuje kroz programe kojim temama i koliko će se baviti nastavnici.”
Napominje da je temi Drugog svetskog rata u četvrtom razredu gimnazija posvećeno 20 časova, od čega je dva časa posvećeno priči o holokaustu uopšte, stradanju naroda, a po dva časa priči o položaju Srba u NDH, Jasenovcu i genocidu koji je sprovođen tamo.
Što se tiče srednjih stručnih škola, kako kaže, stvar ne stoji tako dobro.
“Pogledajte samo srednje stručne škole gde je sad istorija svedena na samo godinu dana učenja. U Pravno-birotehničkoj školi se recimo nekad sve četiri godine učila istorija”, kaže profesor istorije i naglašava:
“Od 2000. godine smo imali jedno sistematsko potiskivanje istorije iz nastavnih programa i sad smo odjednom, preko noći, zabrinuti zašto nam deca ne znaju istoriju. Pritom znam da deca kada dođu u gimnaziju o Jasenovcu već imaju osnovne informacije. To nije čudno, jer je to priča iz ugla žrtve i žrtva neće potiskivati ono što se dešavalo.”
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare