U Srbiju stižu jajne ćelije i spermatozoidi iz Španije

Svaki šesti par u Srbiji leči se od steriliteta, a prema nezvaničnim podacima, oko 500 parova godišnje odlazi u inostrane klinike, gde minimum 5.000 evra plaćaju donaciju reproduktivnih ćelija, što je za mnoge parove jedini način da se ostvare kao roditelji.Kod osoba koje nemaju reproduktivne ćelije, što je uglavnom posledica bolesti, medicinski je indikovana donacija jajnih ćelija ili spermatozoida. Međutim, i oni koji su više puta pokušavali da dobiju dete putem vantelesne oplodnje sa svojim ćelijama, a nisu uspeli, dobijaće preporuke ginekologa za donaciju, naročito ako su u pitanju žene starije od 40 godina. Nažalost, u Srbiji još ne postoje reproduktivne ćelije donatora iz naše zemlje, ali ćemo ih zato uskoro dobiti iz Španije.“Za kupovinu ćelija iz inostranstva prijavio se 51 par, od toga za 32 para potrebne su jajne ćelije, a njih 19 tražilo je spermatozoide. Svi oni dobiće priliku da biraju jednu od 19 bolnica u Srbiji, u kojoj će, o trošku države, pokušati da se ostvare kao roditelji”, izjavio je nedavno Predrag Sazdanović, državni sekretar Ministarstva zdravlja.

Pre nego što spermatozoidi i jajne ćelije stignu iz Španije u Srbiju, u nadležnom ministarstvu će održati sastanke sa specijalnim bolnicama, koje se bave sterilitetom, a imaju ugovor sa RFZO.“Parovi kojima je neophoodna donacija javljaju se u Nacionalnu banku reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona, u kojoj će svi biti zavedeni. Potom par bira u kojoj klinici će se obaviti procedura", objasnio je Sazdanović.Parovi će plaćati trebovanje reproduktivnih ćelija, ali će procedura biti besplatna, tačnije radiće se o trošku zdravstvenog osiguranja.“Trenutno se vode pregovori i u planu su sastanci sa klinikama koje se bave lečenjem steriliteta. Ministarstvo sa svakom klinikom mora da se konsultuje, da se naprave ugovori i pravilnici, kao i dogovari da li će se ćelije čuvati u jedinoj državnoj banci, u GAK Višegradska ili u privatnim klinikama, koje takođe imaju tu mogućnost. Svaki detalj se priprema pre nego što ćelije stignu i mora da se zna da li će prvo ići u banku ili direktno u klinike”, objašnjava za Nova.rs Marijana Arizanović, iz Udruženja “Šansa za roditeljstvo”.

Kada u Srbiji ova procedura zaživi, biće mnogo više parova, nego što je sada prijavljeno, ističe ona.“Svaki dan nas zovu parovi i raspituju se o donaciji jajnih ćelija i spermatozoida. Većina žena koje sad idu sa svojim ćelijama na vantelesnu oplodnju, a imaju 45 godina, ako ne uspeju, moći će verovatno da se prijave za donaciju. One žene koje nemaju jajne ćelije iz zdravstvenih razloga ili muškarci koji imaju azospermiju, imaju medicinsku indikaciju koja odmah upućuje na donaciju. Kada par bira ćelije, od klinike koja vrši proceduru, dobija informacije o zdravstvenom stanju i izgledu donatora, prema čemu se par odlučuje za određeni materijal. Naravno donator ostaje anoniman, ali svi drugi podaci su dostupni”, kaže Arizanovićeva.Nažalost, u Srbiji donatora reproduktivih ćelija još nema.“Imamo banku za reproduktivne ćelije, ali ona je prazna. Bilo bi pametno da država počne sa podsticanjem građana da doniraju jajne ćelije i spermatozoide, kako ih ne bismo dobijali iz drugih zemalja. To se rešava novčanom nadoknadom za donatore, ali mora postojati i pravilnik koji propisuje kriterijume koje mora ispuniti potencijalni donator. Neophodna nam je i edukacija, kampanja o donorstvu i slično”, kaže Marijana.

Privatne klinike koje se bave lečenjem steriliteta očekuju poziv ministarstva.“Sredinom septembra očekujem da ćemo se dogovoriti oko detalja. Još nismo dobili nijedno uputstvo povodom donacija reproduktivnih ćelija iz Španije, ali verujem da ćemo tokom jeseni završiti sve pripreme. Veliki je procenat pacijenata i starijih parova koji ne mogu da začnu sa svojim reproduktivnim ćelijama, a za njih će ovo biti jedina šansa da se ostvare kao roditelji”, kaže za Nova.rs specijalista ginekologije prof. dr Eliana Garalejić, medicinska direktorka u Bolnici “Jevremova”.U Srbiji nema donora, ali nema ni zakona.

“U privatnim klinikama moguće je zamrzavanje jajnih ćelija i spermatozoida, ali kad se budemo dogovarali sa ljudima iz ministarstva videćemo kako ćemo organizovati čuvanje reproduktivnog materijala iz Španije. U Srbiji nema donorstva jer između ostalog nije završen Zakon o donaciji, tačnije ne postoje podzakonska akta koja bi omogućila formalno-pravno doniranje reproduktivnog materijala. Donet je Zakon o vantelesnoj oplodnji i donacijama, ali podzakonska akta nisu precizirana. Zakon mora da kaže ko sme da bude donator i pod kojim uslovima. Ima tu mnogo detalja, a zakonske regulative su ovde veoma važne, posebno ako se u budućnosti odobri i surogat majčinstvo i usvajanje embriona, jer može doći do brojnih problema, ako kao država nemamo sve procedure pravno regulisane”, objašnjava za Nova.rs specijalista ginekologije, nekadašnja direktorka GAK “Narodni front” prof. dr Snežana Rakić, sada medicinska direktorka bolnice “Pronatal”.Podsetimo, jedina banka reproduktivnih ćelija u Srbiji, otvorena u GAK Višegradska u Kliničkom centru u Beogradu još 2019. godine, sa opremom vrednom milion evra, do danas nema nijedan uzorak i tri godine prazna i neupotrebljiva čeka prvog donora. Prvobitni plan bio je da se u ovoj banci čuvaju spermatozoidi i jajne ćelije, ali i embrioni donatora, a svi parovi koji imaju problem sa začećem, iz banke bi dobijali reproduktivni materijal. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar, na otvaranju u maju 2019., izjavio je da su embriolozi, biolozi, genetičari, ginekolozi i infektolozi, prošli sve neophodne obuke za rad na ovim procedurama. Nažalost, ovi stručnjaci u poslednje tri godine nemaju baš mnogo posla, oko banke čiji su “trezori” potpuno prazni.