"U ordinaciju mi dolaze dečaci s 15 godina i 200 kg": Deca se dave u grickalicama i slatkišima, evo gde roditelji greše

Skoro dva miliona stanovnika Srbije biće gojazno do 2030. godine, dok će više od 215.000 dece uzrasta od pet do 19 godina, odnosno njih 18 odsto, imati problem sa kilažom, rezultat je istraživanja Međunarodne federacije za gojaznost. Srbija je takođe ocenjena kao najgore pripremljena država za borbu sa problemom gojaznosti u Evropi. Sa očekivanih 18 odsto dece koja će imati prekomernu telesnu težinu, u 2030. Srbija će se prema ovim procenama naći u evropskom vrhu iza Mađarske, Turske i Hrvatske.Nekada zemlja sporta i sportista, košarke, fudbala, tenisa, vaterpola, u kojoj su živela deca koja su maštala o sportskoj karijeri, u parkovima, na igralištima se trkala, jurila za loptom, vozila bicikle, a kad bi ih roditelji pozvali da dođu kući na ručak, prevrtali su očima, jer kome je do hrane kad je napolju jurnjava i zabava. O jelu, naročito o grickalicama i slatkišima, čini se da niko nije razmišljao, bilo je samo važno izaći napolje i biti prvi na terenu!

„Vremena su se promenila. Život se okrenuo naglavačke, a detinjstvo danas izgleda sasvim drugačije. Nažalost sve se to odrazilo na decu, na njihovo zdravlje i budućnost. Tokom karijere imala sam na hiljade gojazne dece, ali u poslednjih nekoliko godina prelaze sve granice. Procenat gojaznosti je sve veći, a sada je dosta zastupljena i predgojaznost povećane telesne mase koja nas lekare veoma plaši, jer su brojke ogromne. Način života i ishrane je takav da deca u Srbiji masovno konzumiraju nezdrave obroke. Ima i dalje porodica koje se trude da svoju decu usmere ka zdravoj ishrani, da im daju voće za užinu, često i nešto dijetalno, ali je daleko više onih čija deca u školu nose novac, a te pare završavaju u pekarama i prodavnicama brze hrane, ali i na trafikama. Za užinu jedu smoki, čips, čokolade, sve masno, prepuno kalorija, ali deca to vole, naviknuti su na takvu ishranu, jer nažalost, to je ono što im i kod kuće nude“, kaže prof. dr Sbutega.

Ako deca u kući nemaju gazirane sokove i slatkiše, onda neće ni steći naviku da konzumiraju tu vrstu hrane i pića.„Deca su u svim uzrastima gojazna, a najviše ih je između pete i 15. godine. Statistike pokazuju da će tek biti gojaznosti među najmlađima do 2030., jer se ovaj talas nezdravog načina života samo ubrzava i širi. Naša deca, nažalost, spadaju u onu sa najvećim procentom gojaznosti u Evropi. Moj najveći šok bio je kada je majka dovela sina od 15 godina, koji je imao blizu 200 kilograma. To je jako opasno po zdravlje i život tako mlade osobe. Obično majke i dovode decu, a moram da priznam da su uglavnom i one gojazne, a verovatno su onda i ostali članovi porodice. Ako roditelji imaju loše navike, ako su zapušteni po pitanju ishrane i fizičke aktivnosti, onda će i dete biti takvo. Dečaci su skloniji gojenju jer način života koji vode, bez fizičke aktivnosti, a uz kompjutere i telefone, igrice, njih više zaokuplja. Trebalo bi da potrošnja kalorija bude isto onolika koliki je i unos. Ipak, čim se ne utroši to što smo uneli u organizam, dolazi do taloženja kilograma“, objašnjava prof. dr Sbutega.

Sa prekomernom težinom vrlo brzo javljaju se različita oboljenja dijabet tip 2, kardiovaskularne, ali i sve hronične, nezarazne bolesti, kao i kanceri, koji su najteži.„Mnogo je dece u Srbiji koja ne jedu kuvanu hranu, ne jedu povrće, ni voće. Ne biste verovali na šta se njihovi obroci svode, pravo je čudo kako svi nemaju preko 100 kilograma i kako se uopšte kreću. U svim namirnicama koje unose svakoga dana ima šećera i zaslađivača. Neredovno jedu, nisu uobročena, grickaju svašta između obroka, a preventive nema, posebno izostaje u socijalno lošim uslovima. U porodicama sa niskim primanjima jede se jeftina, a samim tim i brza hrana, pa što je društvo siromašnije, to je i gojaznije. Unose ugljene hidrate, jer ih to manje košta, a goji i uzrokuje bolesti. Život nam je takav da roditelji nisu sa decom veći deo dana, pa ne mogu da isprate njihove obroke. Ujutru ne stižu ni sendvič da im spreme, nego im daju novac za pekaru, a bilo bi dovoljno da im daju jabuku ili bilo koje voće, koje ona nikada neće kupiti“, naglašava doktorka.Razlika između drugih evropskih država i nas nije toliko u ishrani i fizičkim aktivnostima, koliko u prevenciji. Kod nas je prosto nema.

„Prevencija nam je hitna i neophodna. Bilo je ranije reči da će država zabraniti pekare i prodavnice brze hrane u blizini škola, ali to se nije dogodilo. Potrebno nam je i zdravstveno vaspitanje, koje može ići u okviru građanskog. To strašno fali mladima u prevenciji gojaznosti, ali i narkomanije, kocke i slično. Takođe treba uvesti veći broj časova fizičkog vaspitanja“, navodi dr Sbutega, profesorka na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.Roditelji moraju nekako da isprate šta im deca jedu, koliko se kreću, ne smeju ih podmićivati sa čokoladicama i grickalicama, ističe doktorka.„Takođe, babe i dede često daju deci ono što vole da jedu i što nije zdravo, a to nije ljubav, to je uvod u bolest. Imala sam male pacijente, koji su jeli samo slatkiše i grickalice. Ima dece koja ne jedu meso, ne zato što su roditelji vegani, već zato što su im miksali hranu do te mere, da decu sad mrzi da žvaću i odbijaju da jedu čvrstu hranu. To su sve nezdrave navike, ali i greške roditelja, koje se mogu ispraviti, ako se reaguje na vreme, pre nego što dete doživotno oboli samo zbog preterane kilaže“, upozorava profesorka Sbutega.#blockquote_0