Foto: PATRICK BAZ / AFP / Profimedia

Način života se značajno promenio, kao i ono što jedemo.

Gotovo svakog leta ponovo na društvenim mrežama izrone stare fotografije plaža iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.

Na tim veselim letnjim prizorima, mnogi su primetili isto: svi izgledaju jako vitko. Da li je moguće da su svi bili mršaviji?

Zapravo, pisac i kolumnista Džordž Monbiot je sproveo istraživanje kako bi došao do odgovora.

Otkrio je da su ljudi zapravo jeli više 1970-ih nego sada. Takođe, poslovi su danas teži nego što su bili 1970-ih. Deca se danas kreću koliko i pre 50 godina.

Foto: Sofracima / AFP / Profimedia

Ali, postoji bitna razlika: otkrio je da ljudi danas jedu više šećera, kojeg ima u mnogim proizvodima.

U prošlosti smo jeli smo više, ali drugačije. Danas po osobi kupujemo upola manje svežeg mleka, ali pet puta više jogurta, tri puta više sladoleda i čak 39 puta više mlečnih deserta, pokazalo je njegovo istraživanje.

Pročitajte još:

Kupujemo upola manje jaja nego 1976. godine, ali za trećinu više žitarica za doručak i duplo više grickalica od žitarica; pola ukupnog krompira, ali tri puta više čipsa.

Dok je naša direktna kupovina šećera naglo opala, šećer koji konzumiramo u pićima i konditorskim proizvodima je verovatno skočio.

„Do smene nije došlo slučajno. Kao što je Žak Pereti tvrdio u svom filmu ‘Muškarci koji su nas udebljali’, prehrambene kompanije su uložile velika sredstva u dizajniranje proizvoda koji koriste šećer da zaobiđu naše prirodne mehanizme kontrole apetita, kao i u pakovanje i promociju ovih proizvoda. kako bi razbili ono što je ostalo od naše odbrane, uključujući korišćenje podsvesnih mirisa. Oni zapošljavaju armiju naučnika i psihologa za hranu da nas prevare da jedemo više nego što nam je potrebno, dok njihovi oglašivači koriste najnovija otkrića u neuronauci da savladaju naš otpor“, tvrdi Džordž Monbiot.

***

Bonus video: Šta je to intuitivna ishrana? – gosti Ana Gifing i Tanja Mraović

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram