Ni šest meseci od masovnog ubistva u školi "Vladislav Ribnikar" u kom je ubijeno devetoro dece i radnik obezebđenja nije poznato dokle se stiglo sa idejom memorijalnog centra na mestu ove strašne tragedije koja je duboko potresla naše društvo. Ministarstvo prosvete nagovestilo je formiranje međunarodnog tima, koji bi u dogovoru sa roditeljima ubijene dece pronašao idejno rešenje. Međutim, ključna pitanja nisu dobila odgovor - da li će samo učionica u kojoj je počinjen masakr biti deo memorijalnog centra ili se odluka odnosi na deo ili čitavu zgradu.
Naime, prostor škole „Vladislav Ribnikar“ u kom se dogodila tragedija trenutno je zatvoren – reč je o ulazu u delu Ulice kralja Milutina.
Deo roditelja čija deca pohađaju OŠ „Vladislav Ribnikar“ pokrenuo je inicijativu da ova škola postane Memorijalni centar.
Krajem septembra, majka ubijene Eme Kobiljski, Nina, napisala je da bi memorijalno-edukativni centar u znak sećanja na nastradale u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i u okolini Mladenovca trebalo da je institucija od nacionalnog značaja i odluku o njegovom postojanju i sadržaju treba da donese Vlada Srbije nakon stručne analize multidisciplinarnog tima
Ona je tada navela da, ukoliko Vlada Srbije i multidisciplinarni tim, nakon analize zločina i problema koji su do zla doveli, zaključe da je sve u redu i da društvu osvešćenje i boljitak ne treba, i odluče na nacionalnom nivou da Memorijalno – edukativni centar ne treba da postoji, to će predstavljati stav društva i oni će poštovati tu odluku.
S druge strane, nedugo nakon što je izabrana ne mesto ministarke prosvete, Slavica Đukić Dejanović rekla je da prostor u kome je K.K. ubio devetoro učenika i čuvara OŠ „Vladislav Ribnikar“ postaje memorijalni centar, poput spomenika đacima u Kragujevcu, a 3. maj će se ubuduće u srpskim školama biti obeležen kao Dan sećanja i tuge.
Iako resorno ministarstvo povremeno izađe sa nekom informacijom o memorijalnom centru, ništa se zapravo ne dešava sa sprovođenjem te odluke.
Glumica Milena Vasić čije dete pohađa Ribnikar, kaže da pojam memorijalizacija predstavlja proces stvaranja javnih memorijala – spomenika i obuhvata sve aktivnosti koje teže čuvanju sećanja na prošlost i konkretan događaj.
PROČITAJTE JOŠ
„Memorijalni centar je suštinski neophodan, neophodna nam je kultura sećanja. Zašto se do sada čekalo i odugovlačilo jeste pitanje za konkretne ljude i oni znaju ko su to i zašto su napravili sliku da su roditelji podeljeni i po ovoj temi a suštinski svi misle isto“, navodi naša sagovornica.
Podvlači da će memorijal učiniti da budemo bolji ljudi.
„Memorijalni centar mora biti zgrada u ulici Kralja Milutina u kojoj se dogodio ovaj neshvatljiv zločin i ne postoji ni jedan roditelj, majka ili otac, ni jedan čovek koji ima veze sa Ribnikarom Ili ne,koji misli drugačije, jer izgradnjom i negovanjem Memorijalnog centra gradimo i negujemo sećanja na naše anđele i dobijamo snagu da živimo , volimo i rastemo u bolje ljude zajedno sa svojom decom“, navela je glumica.
„Memorijalni centar, uvereni smo, treba da bude dostojan Dragana, Ane, Bojane, Sofije, Angeline, Adriane, Andrije, Eme, Katarine i Mare, a njegov izgled i namena treba da bude rezultat promišljenog rada stručnjaka i uz saglasnost porodica ubijenih“, naveli su roditelji ubijene dece svojevremeno u zajedničkom pismu.
Zašto osim najava još uvek nisu preduzeti konkretni koraci, pitali smo Ministarstvo prosvete, koje nije odgovorilo da objavljivanja ovog teksta.
***
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare