Ko je i zašto ocu maloletnog ubice Vladimiru K. izdao dozvole za posedovanje oružja, ko je i kada izvršio provere u uslovima čuvanja istog u njihovom porodičnom stanu, kao i da li je MUP ispoštovao sve neophodne procedure, pitanja su na koja do danas nisu odgovorili ni državni zvaničnici, ali ni nedavno podignuta optužnica u slučaju masakra u beogradskoj školi.
Istraga o masovnom ubistvu devetoro đaka i čuvara OŠ „Vladislav Ribnikar“, koju je pet i po meseci vodilo Više tužilaštvo u Beogradu, bila je, sudeći po optužnici, fokusirana samo na roditelje maloletnog ubice, dok su odgovornost nadležnih u školi, spekulacije o navodnom tajnom lečenju dečaka, ali i pitanja u vezi sa oružjem iz kog je počinjen masakr, ostala pod velom misterije.
Tužilaštvo je, podsetimo, optužilo Vladimira K, oca maloletnog ubice, za teško delo protiv opšte sigurnosti, kao i za kršenje propisa o bezbednom i adekvatnom čuvanju oružja i municije, za koje je navodno imao dozvolu. Budući da su okolnosti koje se tiču oružja neuporedivo šire, postavlja se pitanje zašto tužilaštvo nije ispitalo na koji način i uz koje obrazloženje i dokumentaciju je ocu maloletnog ubice dozvoljeno da poseduje čitav arsenal oružja i municije u porodičnom stanu.
Pročitajte još:
Kako za „Novu“ otkriva dobro obavešten izvor, temeljna istraga bi trebalo da je ispitala sve dozvole koje je posedovao Vladimir K. ali i obrazloženja razloga na osnovu kojih je jednom lekaru omogućeno da bude naoružan.
„Minsitar policije Bratislav Gašić je još na prvoj konferenciji kazao da su ocu ubice dozvole izdate 2016. i 2017. godine, i sve nadalje što se ticalo posedovanja oružja imalo je status neupitnog. Nikada nije saopšteno koliko su važile te dozvole niti da li ih je bilo ko proveravao nakon što je počinjen masakr“, kaže naš sagovornik.
Dodaje da su Zakonom o oružju i municiji precizno propisani uslovi za nabavljanje i držanja oružja.
„Po članu 11 i tački 8. neophodno je da postoji „opravdani razlog“ za posedovanje oružja, a to su – lična bezbednost, oružje za lov ili za sport. Takođe se propisuje da osoba kojoj se izdaje dozvola mora imati uslove za bezbedan smeštaj i čuvanje oružja, a koje utvrđuje policijski službenik „neposrednim opažanjem u stambenom prostoru“. Koji je to opravdani razlog otac ubice naveo da ima toliko oružje u posedu, ko je i kada od policijskih službenika vršio proveru u stanu, te da li o svemu tome postoji neki zapisnik, pitanja su kojima se očigledno niko nije bavio“, ističe naš sagovornik i dodaje:
„S obzirom na to da se govori da je u stanu imao oko sto komada municije, što zakon označava kao veću količinu, postavlja se pitanje da li je onaj koji mu je izdao dozvolu, proveravao da li ima više municije nego što mu je potrebno. Takođe je veoma indikativno što je ministar Gašić najpre govorio da je oružje bilo u sefu pod šifrom, da bi sad u optužnici pisalo da je bilo u plastičnim koferima, jednim sa katancem i drugim bez, a u kom je bila municija“.
Prvo osnovno tužilaštvo, koje je najpre povelo istragu protiv majke dečaka Miljane K, saopštilo je još sredinom maja da je uputilo zahtev Gradskom centru za socijalni rad da izvrši dijagnostičku procenu funkcionisanja porodice maloletnog ubice, kao i da dostavi izveštaj da li je porodica odranije bila u njihovoj evidenciji. Ovaj izveštaj, pak, nikada nije prezentovan javnosti.
„Ovo je nesumnjivo problem koji svoju bazu ima i u porodici. Država Srbija ima Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, a povodom ovog tragičnog događaja javnosti se nikada nije obratila aktuelna ministarka Darija Kisić Tepavčević, a što je još gore – ni porodicama ubijene dece“, završava naš sagovornik.
Roditelji učenika iz odeljenja VIII/2 beogradske Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“, koje je pretrpelo najveće posledice tragične pucnjave 3. maja, kada je trinaestogodišnjak K. K. ubio devetoro svojih drugara i školskog čuvara, uputili su zahtev Vladi Srbije da po hitnom postupku podnese predlog Zakona o dopuni Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama Narodnoj skupštini na usvajanje. U zahtevu se ističe da, uprkos čvrstim garancijama od strane ovlašćenih predstavnika države, Zakon o dopuni Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama nije predložen Narodnoj skupštini od strane Vlade na usvajanje.
Pročitajte još:
Roditelji u zahtevu navode da su dopune predmetnog zakona predložene kako bi se deca, učinioci najtežih krivičnih dela, koji predstavljaju opasnost po društvenu zajednicu, na adekvatan način podvrgla lečenju sa posebnim uslovima, bez određivanja vremenskog trajanja istog.
„Apelujemo da u okviru svojih ovlašćenja preduzmete sve neophodne radnje tako da se oblast mentalnog zdravlja uredi na potpuniji način nedostajućim zakonskim odredbama vezanim za lečenje krivičnopravne neodgovorne dece, a koja s obzirom na ispoljeni poremećaj mentalnog zdravlja, predstavljaju ozbiljnu opasnost za društvenu zajednicu“, piše u dopisu.
„Pričao sam sa različitim ljudima, od javnog tužioca, advokata, pa preko psihologa i psihijatara i svi mi kažu isto: mali ubica može da ponovi masakr. Ne želim da razmišljam o tome, ta činjenica me užasava. Kako je moguće da osoba, bila ona odrasla ili dete, ubije deset ljudskih života i posle nekog vremena normalno šeta među ljudima? Ne. Zato želimo da se usvoji dopuna Zakona i predloženi članovi, pa makar na taj način da budemo sigurni, ne samo naša deca i mi, nego i celo društvo“, objašnjava jedan od roditelja.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar