Odlazak na PCR testiranje u Kliničkom centru za Sašu (35), stranu državljanku koja živi i radi u Emiratima, zamalo je koštao i posla i života tamo. Naime, morala je da izađe iz Emirata na nekoliko dana i vrati se, da bi produžila radnu i boravišnu vizu. Izabrala je da otputuje u Srbiju, da bi se videla sa rodbinom i prijateljima, ali je za povratak u Emirate iz Srbije morala da ima negativan PCR test. Izabrala je nedavno otvoreno mesto u Kliničkom centru Srbije, gde su joj garantovali da će dobiti rezultate testa za 24 sata. Međutim, ne da nije dobila rezultate u datom roku, nego ih, da nije intervenisala, ne bi dobila nikad.
„Otišla sam u četvrtak ujutru između 8 i 9 do kontejnera u Kliničkom centru Srbije da mi uzmu bris. Uredno sam platila testiranje 6.000 dinara. Doktorka je nakon brisa uzela moje podatke – broj pasoša i lični broj, kao i mejl adresu, pošto kao strani državljanin ne mogu da se ulogujem na portal eZdravlje i skinem rezultate.
Rekla sam joj da mi je let za Emirate u subotu i pitala je da li je sigurno da će mi rezultati stići do tada. Rekla je da rezultati garantovano stižu u roku od 24 sata na mejl, dakle najkasnije u petak ujutru. Primetila sam da je mejl adresu zapisala pisanim slovima, praktično „naškrabala“ rukom i već tad posumnjala da li je uopšte uzela dobru adresu, međutim nisam je ništa pitala, jer verujem da ti ljudi znaju svoj posao“, priča Saša za Nova.rs.
Sutradan je Saša otišla van Beograda, verujući da će joj rezultati stići na mejl i da će u subotu moći nesmetano da se odleti u Emirate već zakazanim letom.
„Pošto sam se testirala oko 9 ujutru u četvrtak, kao i još nekoliko mojih prijatelja, takođe stranaca, oko 15 sati u petak smo se čuli i utvrdili da rezultati nisu stigli ni meni, ni još nekima od njih. Posumnjali smo da nešto nije u redu, a pošto nam nisu dali nikakav mejl niti telefon na koji možemo da se informišemo, brže-bolje smo se vratili u Beograd i otišli pravo na Klinički centar, do kontejnera gde su nam uzeli bris.
Tamo, naravno nije bilo nikoga, niti bilo kakvog obaveštenja kome možemo da se obratimo, pa smo počeli da tražimo laboratoriju Vatreno oko gde rade analize briseva, da pokušamo da dobijemo neku informaciju“, priča Saša.
Posle pola sata kruženja po Kliničkom, našla je laboratoriju, pozvonila, i na svu sreću, sišla je doktorka koja je saslušala situaciju i odmah otišla da potraži nalaz. Ispostavilo se da na nalazu nije bilo ni imena, ni prezimena, niti broja pasoša, što znači da taj nalaz na granici uopšte nije validan. To Saši niko nije javio, i da se nije potrudila da proveri šta je s nalazom, nego čekala na mejl, taj mejl nikada ne bi stigao.
„Ne samo da je sramota da tako rade za 6.000 dinara koje platiš i da su toliko nemarni, već ukoliko se ne bih vratila u Emirate na vreme, izgubila bih posao, samim tim i radnu vizu i ostala bih bez celog života koji sam tamo mukotrpno gradila. A sve zbog nemarnosti i ošljarenja nekog tamo medicinskog radnika, koga nije briga što njegova ili njena nesavesnost mene može baš mnogo da košta“, kaže Saša.
Na svu sreću, doktorka iz laboratorije se potrudila da nekako isprave nalaz, i do subote ujutru pred let, Saša je dobila rezultat na mejl i mogla da otputuje.
„Strašno je kad vam sve zavisi od jednog nalaza, koji ne možete da dobijete na vreme, iako ste ga platili. Živela sam dugo u inostranstvu i nisam navikla na to da državne službe ovako ponašaju. I naravno, da sam izgubila posao u Emiratima, ko bi bio kriv? Da tužim Klinički centar što sam izgubila posao? Smešno. Zato što ljudi ne odgovaraju za to kako rade svoj posao, zato tako i rade“, priča Saša.
Nova.rs je tražila odgovore od Kliničkog centra Srbije kako je mogla da se desi ovakva greška i da li je neko reagovao, ali do trenutka objave ovog teksta nismo dobili odgovor.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare