Sve što treba da znate o post kovid sindromu

"Mi smo ta iskustva sistematizovali, napravili bazu podataka i mi smo te pacijente pratili, jer smo primetili da se pacijenti vraćaju i kada su pi-si-ar negativni, sa ozbiljnim tegobama, da oni prosto nisu imali gde da odu i da sada mi imamo preko stotinak pregledanih pacijenata. Tako smo i postali centar za praćenje post-kovid komplikacija", rekla je dr Zdravković tokom gostovanja u emisiji RTS ordinacija.Dodala je da kada koronavirus prođe kroz naše telo, on poremeti i kardiovaskularni sistem i regulaciju pritiska, pulsa i disanja i prođe kroz sve naše mišiće, uključujući i srčani mišić, ali i sve naše nerve i kičmene živce."Ono što su Amerikanci sada dokazali u jednom istraživanju, prolazi kroz naš centralni nervni sistem, utiče na stanje naše koncentrisanosti, na stanje naše psihe, na memoriju, na mogućnost pamćenja, na mogućnost učenja", kazala je Marija Zdravković.Istakla je da se od mladih koji su preležali koronu ne može očekivati da dobro nauči za kontrolni, pošto je moć koncentracije posle korone umanjena najmanje četiri nedelje i da se stvara vrsta "moždane magle"."Stanje svesti da ne možete brzo da reagujete, ne možete brzo da pamtite, ne možete brzo da donosite odluke, što treba imati na umu kod osoba koja rade ozbiljna i teška zanimanja, gde je važna koncentracija", istakla je direktorka KBC Bežanijska kosa.Navela je da je potrebno obratiti pažnju da se te osobe osećaju dovoljno zdravo kako bi mogle da obavljaju svoj posao na pravi način, pošto je potrebno vreme, odmor i određena terapija da bi se svi organi oporavili.Ne može se predvideti ko bi mogao da doživi post-kovid sindromMarija Zdravković je rekla da se i dalje ne može predvideti ko bi mogao da doživi post-kovid sindrom i da bi mogle da se jave komplikacije na drugim organima, iako nije bilo komplikacija na plućima.Navela je da pacijenti ponekad dolaze sa kardiovaskularnim i gastroenterološkim problemima, kao što su kratak dah, izliv na srcu i lupanje srca."Mi smo imali nekoliko slučajeva kada je rađena koronarografija sa sumnjom na akutni infarkt, a potpuno su normalni krvni sudovi. U stvari, radi se o takozvanoj mimikriji, da umesto infarkta postoji srčana korona i onda dolazi do spazma krvnog suda i mi imamo sliku akutnog infarkta, a pacijent nema akutni infarkt, ali to ne znači da je njegovo srce zdravo. Nije zdravo, jer je napadnuto koronom", istakla je Zdravković.Objasnila je i da su kod produženih napada dijareje pacijenti govorili da hrana koju su pojeli nije svarena i da imaju bolove i grčeve u trbuhu za koje ne znaju odakle im."Veliki broj dece je u prvom naletu imao koronu kao dijareju sa strašnim grčevima u trbuhu. Obično to deca tako reaguju, sa tim simptomatologijama, a naravno da mogu i odrasli", navela je dr Zdravković.Dodala je i da korona kod ljudi koji imaju problema sa kičmom napada sitne zglobove, zbog čega oni imaju osećaj da su se ušinuli, ali da je zapravo u pitanju generalizovano zapaljenje malih zglobova oko kičmenih pršljenova koji izuzetno boli i stvara glavobolju i nesvestice."Vi imate veliki broj osoba koje dolaze sa strašnim nesvesticama, sa vrtoglavicama, a neretko sa podatkom da su kratkotrajno izgubili svest", naglasila je Marija Zdravković.Dodala je da ne postoje podaci nigde u svetu o tome kada mogu da se pojave simptomi post-kovida, ali da se smatra da mogu da se pojave od tri do šest meseci posle preležane bolesti."Obično se javljaju prvih mesec dana nakon izlečenja korone", dodala je dr Zdravković.Oni koji preleže kovid su skloni i drugim infekcijamaGovoreći o sklonosti drugim infekcijama posle preležanog kovida, Marija Zdravković je navela da je tačno da su oni koji preleže kovid skloni da se zaraze drugim bolestima."Mi sad imamo jednog pacijenta u bolnici koji je preležao koronu i ležao je mesec dana u jednoj bolnici van Beograda, pa je posle kod nas i niko nije znao šta se dešava s njim i zašto ima tako visoke temperature. Mi smo uradili detaljnu analizu i videli smo da on ima vrlo retko gljivično oboljenje pluća, takozvanu aspergilozu, koja je toliko retko oboljenje, a napada samo ljude kod kojih je ekstremno uništen imunitet" istakla je. .Napomenula je da oni koji i 14 dana nakon zaraze koronom imaju temperaturu, najčešće imaju i neku super infekciju, odnosno još jednu infekciju pored korone i da se to dešava kod ljudi kojima je koronavirus uništio imunitet.Marija Zdravković je navela i da klostridija napada ljude sve češće i da ne treba zaboraviti da nju veliki broj ljudi ima u sebi i da je ona pritajena sve dok je imunitet dobar."Međutim, u slučaju pada imuniteta, sve više imamo osobe koje dođu zbog klostridijalne infekcije, obično starije osobe, jer ona je karakteristična za starije osobe i organizam koji je izmučen i istrošen", naglasila je dr Zdravković.Dodala je da sve bakterije koje inače ne napadaju imunootporne ljude, posle korone mogu da napadnu i da bi zato bilo dobro tri meseca posle preležane korone izbegavati bilo kakve zahvate na sebi.Korona je gora od koksakijaMarija Zdravković je ukazala na podatak koji je objavila jedna profesorka iz Nemačke, da 92 procenta osoba koje imaju kardiovaskularne tegobe imaju zahvaćenost srčanog mišića po tipu korona miokardita."To znači, po tipu, kao što su ranije ljudi pričali 'ja imam koksaki i napao mi je srce', e to je sada korona, samo što je ona mnogo gora od koksakija. Ona pravi edem, otok određenog dela srčanog mišića koji je tog trenutka toliko mali da ne može da se vidi na ultrazvuku, ali je aritmogen i daje taj poremećaj srčanog ritma", kazala je Marija Zdravković.Objasnila je da su to uglavnom zdravi ljudi koji nisu navikli da deo srca kod njih ispada iz funkcije i da osećaju da se nešto dešava. Naglasila je da je najvažnije da miruju i da primenjuju terapiju koju je dao kardiolog.Marija Zdravković je dodala da je osim mirovanja potrebno piti vitamine Ce i De, kao i cink i selen:"Ono što je važno u startu, to je taj selen i cink koji direktno blokiraju vezivanje koronavirusa za srčanu ćeliju- kazala je dr Zdravković i dodala da nije loše da se cink i selen piju i preventivno."Naglasila je da postoje i različite grupe lekova za miokarditis, pre svega betablokatori, AC inhibitori, ali da moraju da ih odobre lekari."Svi ti lekovi, ako se pogrešno doziraju, mogu da naškode pacijentu i ono što uvek kažemo, kod pacijenata koji imaju koronu, jako je bitna kontrola. Da li će biti na dve nedelje ili na tri nedelje, ali kontrole mora biti, jer se bolest menja", naglasila je dr Zdravković.Napomenula je da je pozitivno da je kod velikog broja ljudi koji su imali miokarditis na kontrolnom pregledu posle osam nedelja imaju povlačenje, a neki od njih imaju kompletan nestanak bolesti."To je nešto što je prolazno, kao što je i korona prolazna kod malog broja ljudi, ona će dati značajno oštećenje raznih sistema, ali to je vrlo mali broj ljudi. Kod najvećeg broja ljudi treba ispratiti da taj period prođe dobro dok se osoba potpuno ne oporavi", kazala je Marija Zdravković.Objasnila je da to ne znači da osoba treba biti potpuno prikovana za krevet, već da je neophodno da se šeta koliko se može svakog dana.Što je jača reakcija organizma, to je veća vrednost D-dimeraGovoreći o D-dimeru, Marija Zdravković je objasnila da je to mera jačine reakcije našeg organizma na virus."Što je jača reakcija organizma, što je bilo više signalnih lampica upaljeno, to je veća vrednost D-dimera. On se različito izražava, to je individualna sklonost", kazala je Zdravkovićeva.Dodala je da se, ukoliko D-dimer iznosi preko 1.000 jedinica, tada razmatra uvođenje antikoagulantne terapije, ali da se i to razlikuje od uzrasta pacijenta."Nije isto razmatrati antikoagulantnu terapiju kod nekog ko ima 25 ili 30 godina ili kod nekog ko ima 70 godina. On ima više rizika, taj sa 70 godina ima drugačije krvne sudove, drugačije venske zaliske, ima veću količinu krvi, gustinu krvi. Na gustinu krvi ne utiče samo D-dimer, utiče i holesterol, trigliceridi, količina šećera u krvi. Sve ono što povećava viskoznost", kazala je Marija Zdravković.Napomenula je da je kod dijabetičara i kod onih koji imaju velike masnoće krv gusta, ali i da postoji prirodna sklonost za povećani ili smanjeni D-dimer.Marija Zdravković je istakla da bi kod svakoga ko ima bilo kakav faktor rizika bilo potrebno primenjivanje antikoagulantne terapije i mesec dana nakon preležane bolesti."Po novim protokolima, ako je srednje teška klinička slika, antikoagulantna terapija ide dve nedelje, striktno prekida posle te dve nedelje ili mesec dana", kazala je Zdravkovićeva.Istakla je da je nalaz o D-dimeru potrebno uporediti sa kliničkim stanjem pacijenta."To je prvo pravilo u medicini - ne lečimo nalaz, lečimo pacijenta, koreliramo sa kliničkim stanjem, kao što isto da dođe pacijent sa normalnim nalazom D-dimera, ali ima kliničku sliku koja upućuje da se radi o suspektnoj emboliji, moramo bez obzira na vrednost D-dimera, on može da bude čak i ispod referentne vrednosti, može tromb da postoji", kazala je Marija Zdravković."Aspirin je početak rušenja nastanka tromba"Gošća RTS ordinacije je rekla da je aspirin početak rušenja nastanka tromba i da on njih sprečavaju da se zalepe, a da drugi lekovi pomažu da se već nastali tromb ne širi i raspadne."Zbog toga je aspirin ključni deo koji se daje kod najvećeg broja lakših kovida, ali ono što je bitno, da bi neko počeo da uzima aspirin, on mora da se konsultuje sa svojim lekarom. Koliko je to dobar lek, on je i opasan, zbog toga, nemojte na svoju ruku, konsultujte se s lekarom i postoje različite doze aspirina" istakla je doktorka.Kada je reč o hroničnim bolestima koje kod nekih ljudi nastaju posle preležane korone, poput dijabetesa, hipertenzije i težih oboljenja, Marija Zdravković je objasnila da njihova pojava obično nije kratkotrajna."Što se tiče korone, ona ima neku terapiju u kojoj se daju kortikosteroidi. To su jako dobri lekovi koji smanjuju inflamatorni odgovor organizma kada je prejak. Taj lek sam po sebi diže pritisak i diže šećer", kazala je dr Zdravković.Navela je da većina ljudi ima i graničan pritisak i šećer i da kada se na to dodaju kortikosteroidi, normalno je da imaju kontraefekte."Da li će se to povući, ukoliko se uključi terapija i ukoliko se skine, pre svega, telesna težina, a onda se uvede da se ne jede previše slano, previše masno, da se uključi fizička rekreacija, ali kada, prva tri meseca ne možete ni da krenete da se maksimalno rekreirate, onda vi možete da planirate da rešite", kazala je Marija Zdravković.Medicina je vrlo razvijena, ne treba se ničega plašitiIstakla je da se ne treba ničega plašiti i da je medicina vrlo razvijena u današnje doba, kao i to da postoje lekovi, ali da je bitno da pacijenti ne piju sami lekove i da se uvek dogovaraju sa doktorom."Morate da znate šta pijete, u kojoj dozi i taj koji vam je dozirao mora da vas kontroliše da bi znao kako deluje taj lek", kazala je dr Zdravković.Dodala je da se javlja i opadanje kose, ali da je to prolazno."Čućete od mnogih osoba da može da se javi poremećaj rada štitne žlezde, zbog toga što sama korona napada i štitnu žlezdu, u smislu nastanka nekog produženog Hašimoto tireoditisa sa skokom antitela. To se obično kod mlađih osoba javlja i mi vidimo poremećaj rada štitne žlezde", istakla je Marija Zdravković.Dodala je da je primećen i veliki problem sa nesanicom, a da kardiolozi vide probleme sa hipertenzijom koja je uvod u sve teže kardiovaskularne probleme."Za koronu je karakteristično da prvih mesec dana posle korone, većina ljudi koja je imala povišen krvni pritisak ima nešto niže vrednosti krvnog pritiska. Toliko niže da moraju da prekidaju terapiju, da smanjuju terapiju. Oni moraju da smanjuju terapiju, pošto će pasti u nesvest, zato što su to ljudi u ozbiljnim godinama koji dođu do vrednosti 90 sa 60, koja ugrožava funkcionisanje ljudi starijih od 65 godina", kazala je Marija Zdravković.Naglasila je da je potrebno da mere pritisak, pošto se organizam oporavi i u jednom trenutku počnu da rastu vrednosti krvnog pritiska.Kod neuroloških posledica dobro su se pokazali vitamin Be i magnezijumGovoreći o suplementima koji se preporučuju nakon preležanog kovida, Marija Zdravković je rekla da se kod ljudi koji imaju neurološke posledice dobro pokazao vitamin Be i magnezijum."Mi smo imali kod malog broja ljudi ozbiljne neurološke postvirusne komplikacije, od facijalisa, paralize facijalisa, kada je pola lica zaleđeno, do toga da su najčešće vrtoglavice nejasnog porekla", rekla je Marija Zdravković.Podsetila je da su lekari iz Niša prvi utvrdili da pojedini rekonvalescenti slabije čuju, a primećeno je da se traže i pregledi ORL specijaliste, ali da je slabiji sluh prolazan.Dodala je da je i najteža komplikacija u neurologiji cerebrovaskularni inzulti, odnosno šlogovi, kao i da je povećan broj takvih pacijenata.Marija Zdravković je objasnila da su vežbe disanja značajne tokom oporavka od kovida i da je najbolje da se od pet do deset puta zadrži dah koliko je moguće i skroz ispusti i da bi to trebalo činiti dva puta dnevno."Dobro disanje reguliše protok cirkulacije kroz srčani mišić, a onda i opušta muskulaturu kičmenu koja je često vrlo napeta od stresa, a inače to treba da rade i drugi, ko nije imao koronu", navela je Marija Zdravković.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram