U Evropi 600.000 a u Srbiji oko 2.000 ljudi je bez državljanstva ili su u opasnosti da postanu osobe bez identiteta, odnosno nevidljivi pred zakonom. Iako je u najvećem broju populacija koja je u riziku od apatridije romske nacionalnosti, u najtežem položaju su interno raseljena lica sa KiM, ističe za RTS pravnica odeljenja za zaštitu izbeglica UNHCR-a.
Prema podacima agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice, najmanje deset miliona ljudi u svetu su apatridi, a svakih deset minuta rodi se jedna beba bez državljanstva.
Prema podacima agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice, najmanje deset miliona ljudi u svetu su apatridi, a svakih deset minuta rodi se jedna beba bez državljanstva.
Budući da im je državljanstvo uskraćeno, često su im uskraćena i prava i usluge koje države pružaju svojim građanima.
Jelena Milonjić, pravnica Odeljenja za zaštitu izbeglica UNHCR-a kaže za RTS da je u Srbiji preko 95 odsto populacije koja je u riziku od apatridije romske nacionalnosti.
Rizici su različiti – marginalizacija, diskriminacija, ekstremno siromaštvo i život u neformalnim naseljima.
Kako jednu od najtežih posledica apatridije, Milonjićeva ističe neposedovanje lične karte.
„Lična karta nam je potrebna za različite usluge kao što je otvaranje bankovnog računa, zaposlenje, venčanje, upis dece u Matičnu knjigu rođenih“, navodi Milonjićeva.
Prvi korak za one koji nisu upisani u Matičnu knjigu rođenih je da se obrate matičaru kako bi potom mogli da regulišu i svoje državljanstvo.
PROČITAJTE JOŠ
Milonjićeva ukazuje na to da je na osnovu Izmena zakona o vanparničnom postupku iz 2012. godine uvedena je jedna sudska procedura pomoću koje se na lakši način utvrđuje vreme i mesto rođenja da bi se dobili lični dokumenti.
Za one koji žive u neformalnim naseljima prijavljivanje prebivališta može biti dodatni problem.
Ako osoba stanuje u kući bez ulice i broja, prema zakonu o Prebivalištu i boravištu iz 2011. godine, može prijaviti adresu Centra za socijalni rad čim dobiju svoju prvu ličnu kartu.
„Za interno raseljena lica, osoba izbeglih sa KiM koje su tamo imale prijavljeno boravište ta opcija ne postoji pa i posle 20 godina ne mogu da pristupe bilo kojoj usluzi na teritoriji Beograda“, naglašava Milonjićeva.
„Tu je i problem upisivanja deteta u Matičnu knjigu rođenih majki koje ni same nemaju lična dokumenta. Dok god majka ne reguliše svoja lična dokumenta, njeno dete ne može biti upisano“, naglašava Milonjićeva.
Prema njenim rečima, od 2010. godine dosta je učinjeno da se ovaj problem reši. Od 30.000 ljudi koji su bili u opasnosti od apatridije, danas ih je oko 2.000, od čega oko 200 nije upisano u Matičnu knjigu rođenih, dodaje pravnica odeljenja za zaštitu izbeglica UNHCR-a.
Ako se ovaj trend nastavi, iskorenjivanje apatridije bi se moglo očekivati pre 2024. godine.
BONUS VIDEO: Novac i kriza: Da li štedeti ili trošiti? – gosti Vladimir Vasić i Dušan Uzelac
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar