Umetnici moraju biti zdravi, ali i poljoprivrednici, frilenseri, kao i nezaposleni građani, a svima njima potreban je pristup lekarima, do kojih ne mogu doći ako nemaju zdravstvenu knjižicu. U Srbiji, prema poslednjim podacima, 90 odsto građana poseduje zdravstveno osiguranje, ali probleme sa ovim dokumentom najčešće imaju oni čiji poslodavci kasne sa uplatama ili ih ne izvršavaju, a da svoje zaposlene o tome ne obaveštavaju.
Pobeda Konstrakte na Beoviziji i konstatcija ove umetnice da „nema knjižicu“, bacila je reflektor na ovaj problem. Kako do zdravstvene knjižice i ko su kategorije koje u Srbiji nemaju zdravstveno osiguranje?
Naime, u Srbiji je izdvajanje za zdravstveno osiguranje obavezno, a troškove snosi poslodavac ili država. Takođe mnogi građani poseduju privatno zdravstveno osiguranje koje im omogućava lečenje u privatnim klinikama.
Dijana Đokić (43), iz Beograda, nedavno je proslavila 10. rođendan svoje ćerke, a seća se da na dan njenog rođenja nije imala zdravstvenu knjižicu.
„Bila sam trudnica pred porođajem i naravno da su me lekari smestili u porodilište, ali su mi naglasili da mi knjižica nije overena. To je bila greška, odnosno zločin, mog tadašnjeg poslodavca. Nisam proveravala da li mi, i koliko, uplaćuje osiguranje, i kada je došlo vreme za porođaj, saznala sam da ja zapravo nisam osiguranik. Bila sam besna na njega, ali i na sebe. Ljudi moraju da imaju uvid u to da li im na vreme uplaćuju doprinose, jer nisu samo umetnici u nezgodnom položaju. Svi smo ponekad“, ispričala je Dijana za Nova.rs.
Međutim, odnos prema umetnicima u ovom društvu je katastrofalan, a to nije samo problem sa knjižicama, smatra književnica Jelena Lengold.
„Mislim da je to poenta pesme koja ide na Evroviziju, a o kojoj se toliko govori. Ne samo administracija, zdravstvene knjižice, penzije i slično, već kompletan odnos prema umetnosti i ljudima koji je stvaraju. Kad se nama da nacionalna penzija odmah krene oštra hajka u javnosti, kao da slikari, muzičari i književnici nekome kradu iz usta. Nije isti slučaj sa sportistima. Mi smo uvek na udaru, a ne dobijamo ništa od ove države“ kaže Lengold u razgovoru za Nova.rs.
Ona naglašava međutim, da umetnicima overenu zdravstvenu knjižicu omogućava udruženje, čiji su članovi, odnosno grad u kojem žive, koji se smatra poslodavcem.
„Na zdravstveno osiguranje odlazi manji deo uplata, oko 15.000, dok na socijalno ide i do 80.000. Tako da zdravstveno uplaćuju svima, to nije sporno. Umetnica koja ide na Evroviziju ili greši ili nije član udruženja. Tačnije nije zaposleno lice, ali i tako može dobiti knjižicu, samo da se prijavi u Fond kao nezaposlena. Zdravstveno i penziono osiguranje, samostalnim umetnicima koji žive u Beogradu i članovi su jednog od pet udruženja (Udruženje književnika, Srpsko književno društvo, PEN, Udruženje dramskih umetnika ili Udruženje likovnih umentika), grad uplaćuje doprinose, ali samo onima koji su ostvarili taj status. Ima još nekoliko gradova u Srbiji koji uplaćuju svojim umetnicima osiguranje, ali ne svi, kao što bi trebalo“, objašnjava Lengold.
Problem je što su u vreme ranijeg režima, još dok je Milošević bio na vlasti, često kasnili sa uplatama, a onda su umetnicima ostavili da plaćaju kamate, kaže književnica.
„To su međutim sredili pre par godina, i sad uplaćuju redovno, ali dug od ranije i dalje postoji. Te uplate su kao da smo na minimalcu, pa će nam i penzije biti takve. Dugovi su ostali toliko da je moj dug pre godinu dana iznosio 1.000 evra, a sad je oko 160.000 dinara. Više puta smo tražili, molili da nam to država ili grad refundira ili izbriše. U istoj smo kategoriji sa sveštenicima i poljoprivrednicima. Sveštenim licima su dug obrisali, a nama nisu, ne znam za poljoprivrednike. Na kraju godine treba da idem u penziju, ali ne mogu, zarobljena sam u ovom statusu. Nemoguće je da izađem iz statusa samostalnog umetnika dok god ne platim dug i ne mogu da se penzionišem. Ako nam ne ukinu ili ne izbrišu dugovanja, moraću da platim, jer svi koji su otišli u penziju, prethodno su platili. Iz udruženja su pre mesec dana ponovo poslali dopis Ministarstvu kulture, da mole još jednom da se dug obriše. Tasovac je nekad govorio da im MMF brani da brišu dugove te vrste, ali ja u to ne verujem“, naglašava Lengold.
U RFZO-u kažu da postoji više načina da se dođe do overene zdravstvene knjižice, bez obzira kojim poslom se neko bavi.
„Pesma koja će našu zemlju predstavljati na Evroviziji, izazvala je buru u javnosti zbog, kako kažu pojedini, tvrdnji da umetnici nemaju zdravstvene knjižice. Ipak, to nije sasvim tačno. Većina umetnika su članovi nekog od udruženja kojima grad kao poslodavac uplaćuje zdravstveno i penziono osiguranje. Postoje sigurno pojedinačni slučajevi, među kojima je verovatno i autorka pesme, koji nemaju udruženje. U tom slučaju, oni se mogu javiti Fondu i dobiti knjižicu kao nezaposlena lica. Takođe, oni koji imaju mogućost, mogu sami sebi da uplaćuju doprinose ili da se prijave na biro” objašnjava pravnica iz RFZO-a, koja je zamolila da ostane anonimna.
Ona navodi da su u daleko težoj situaciji od umetnika – poljoprivrednici.
„Oni sami sebi plaćaju doprinose, mogu dobiti osiguranje i preko gazdinstava, ali već dugi niz godina samo jedan čovek sa imanja može da bude osiguran preko domaćinstva. Ako ih je više, svako plaća zasebno. Problem je što mnogi poljoprivrednici ne razumeju kako funkcioniše taj sistem, pa kad dođu kod lekara i shvate da ne mogu da dobiju pregled, nastaje haos. Čak i kada uplaćuju doprinose, kasnije imaju neke jadne penzije od 15.000 dinara“, navodi pravnica.
Posebna kategorija su frilenseri, kojih u Srbiji ima na hiljade, a manje od 100 njih plaća poreze i doprinose, tvrdi ona.
„Smatraju se nezaposlenim licima i preko Fonda tako dobiju osiguranje. Oni koje nalogodavci iz inostranstva ne uslovljavaju da budu osigurani, se vode uglavnom kao nezaposleni, jer im se tako više isplati“.
U našoj zemlji, ističe ona, i dalje postoji određeni broj ljudi koji veruje u teorije zavere i ne žele da budu “deo sistema”, pa čak nemaju ni ličnu kartu.
„Ne žele osiguranje jer neće da ih ‘prate’, da budu evidentirani, ima tu raznih objašnjenja. Tokom kovida međutim, mnogo građana je izvadilo zdravstvene knjižice, a nisu ih imali ranije. Ima ipak još onih koji nemaju osiguranje, ali nemaju ni liču kartu. Nisam sigurna da postoji evidencija o tome koliko ljudi u Srbiji ne poseduje lična dokumenta, oni su nevidljivi, ne može im se ući u trag“, kaže naša sagovornica.
Bonus video: Pobednica Beovizije – Konstarkta
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare