Polemika Srbljanovićke i Muharema Bazdulja oko sevdalinke

Ona je nedavno na društvenim mrežama poručila da, po njenom mišljenju, čuvena sevdalinka “Prošetala Suljagina Fata” veliča silovanje. Novinar i pisac Muharem Bazdulj, s druge strane, ne misli tako, a problem sa slavnom sevdalinkom vidi u njenoj interpretaciji. Bazduljeva pretpostavka je da se interpretacija da se u pesmi „Prošetala Suljagina Fata“ veliča silovanje, zasniva na poslednjim stihovima pesme.

„Čitav prethodni tekst pesme se zanemaruje, a u kontekstu citirane strofe jasno je da je tu situaciju Fata izrežirala. Ona je došla, tražila konkretnog čoveka, postavila zahjev za koji je jasno da je nerealan, jer niti ima novca da uzme oku zlata, niti Mujo u magazi ima toliko zlata. Ona je režirala situaciju u kojoj će se njih dvoje naći nasamo“, rekao je Bazdulj.U pjesmi, Fata luta gradom, traži Mustafinu radnju, prije nego što je nađe, uđe u šest drugih dućana; na kraju, traži oku zlata. Ljudi koji idu u pravcu interpretacije da se u pjesmi radi o silovanju, ne znaju šta je oka, navodi Bazdulj. To je mjera koja ima više varijanti, ali uvijek se kreće oko kilograma i trista grama zlata. Prema današnjim mjerilima, oka zlata vrijedi malo više od šezdeset hiljada evra.U tome se, kaže Bazdulj, vidi da razgovor između trgovca Mustafe i Suljagine Fate nema veze s trgovinom, već s flertom. I Mustafa joj odgovara u istom smislu – da uzme zlata koliko želi.Bazdulj pesmu tumači u klasnom ključu – iz imena (Suljagina Fata) vidi se da devojka pripada višem, plemićkom sloju. Njen otac Suljaga sigurno je čuva za nekoga ko pripada istom društvenom sloju, objašnjava on.„Međutim, ona ne želi ugovoreni brak i jedini način na koji je u patrijarhalnom društvu žena mogla da uđe u brak koji njena porodica ne bi odobrila je da bude na neki način označena, jer je sa tim čovekom već bila u intimnoj situaciji. Ova pesma je na izvestan način protofeministička, jer u njoj žena, naravno u vrlo ograničenom patrijarhalnom kontekstu, bira situaciju u kojoj ostaje s čovekom koji joj se sviđa i na taj način potencijalno režira njihovu zajedničku budućnost“, navodi Bazdulj.U kontekstu islamske tradicije, već sam ostanak nasamo u dućanu više od vremena koje je potrebno za kupovinu (isto treba imati na umu da se u okolini nalazi i druge radnje), zajednica će sama proglasiti da njih dvoje imaju nešto više od uobičajenog odnosa kupca i prodavca, dodaje Badulj.„Čini mi se da je bilo koja interpretacija koja implicira nasilje, koja implicira da je Fata žrtva manipulacije, potcenjivanje i Fate kao žene, i, možda ponajviše potcenjivanje naše narodne poezije koja je vrhunac onoga što je naš narod u književnosti dao. Jer, te pesme koje su sačuvane kroz generacije, čuvaju jedan specifičan kulturni etos i milje. Da ta pesma u sebi nije imala neku vrstu efektne obrade situacije koja nije tako banalna kao situacija nekog seksualnog nasilja, sumnjam da bi bila sačuvana i rado pevana“, kaže Bazdulj."Proglašavati pesmu staru više stotina godina za pesmu koja veliča nasilje nad ženama, ima veze i s trendom koji je na Zapadu počeo s antirasističkim demonstracijama. Na Balkanskom poluostrvu, ipak, niko nikada nije podizao spomenike trgovcima robljem niti smo imali (barem ne do Drugog svetskog rata) rasizam kao mainstream u politici", govori on.„Naša istorija je deo šire istorije i u njoj, takođe, postoje ovakve ili onakve situacije koje je danas moguće interpretirati i davati neke nove pozicije. Međutim, ova pesma mi se zaista čini kao primer koji je u tom smislu jako loš i pogrešan“, zaključuje Bazdulj.Dramska spisateljica Biljana Srbljanović ranije je rekla da čuvena jugoslovenska sevdalinka “Prošetala Suljagina Fata” Himze Polovine veliča silovanje." Od manje poznatih naučnih saznanja za danas izdvajamo: “Prošetala Suljagina Fata” Himze Polovine je sevdalinka o silovanju. Dr Polovina je inače bio lekar, neuropsihijatar, dobro je razumeo o čemu peva. Nastavite sa redovnim aktivnostima", napisala je ona na Fejsbuku.Ona je i danas nastavila da obrazlaže svoj stav."Pre nego što počnete da besnite, treba da razumete da ni Fata ni Muja, pa čak ni Suljaga, nisu prave ličnosti. Oni su izmišljeni karakteri preko kojih pesnik pripoveda ono što vidi ili izmišlja inspirisan stvarnim pričama, koje umetnički obradjuje, hajde da se otmemo magijskom mišljenju i da razumemo da je ovo samo jedna pesma, te da bukvalno svako ima pravo da je tumači kako hoće.Pojedini mediji su objavili kako tvrim da Himzo Polovina, ergo – svi Bošnjaci, veličaju silovanje, na tu gadost se nakačio sarajevski tabloid, a ubrzo i gomila agresivnih “branitelja” Bosne, ni manje ni više, nego od mene. Iznenadila sam se kad me je, Bošnjački političar i intelektualac Emir Suljagić na pasja kola izvređao, optužio da ćutim o bošnjačkim, kao i o žrtvama silovanja u Srbiji (sic!), a da se “ostrvljujem” na mrtvog dr Polovinu, koji od mene “ne može da se brani”.Sve je to pokrenulo lavinu pretnji, uvreda i ponižavanja, a potom i posledičnog pomenutog “mensplejnovanja” najpopularnijeg Bošnjaka Republike Srpske, Muharema Bazdulja, koji je, nakon što je dernečio sa Handkeom, negatorom genocida u Srebrenici, odlučio po običaju da mi, glupoj ženi, objasni koliko sam glupa. Suljagić mi je zabranio da govorim o muzičkom žanru koji nije moj, jer me sveo na nacionalnost koju mi je sam opredelio, a Bazdulj me je ponižavao objašnjavaći mi kakav je u stvari položaj žene, što on, naravno, kao muškarac, najbolje zna.Sve zajedno je, od početnog zabavnog i ovlašno intelektualnog razgovora otišlo u smeru kafanske tuče, a u kafani, zna se, žena ionako nema šta da traži", napisala je Biljana Srbljanović.https://www.youtube.com/watch?v=pAQsa4VQDDA&feature=emb_title