3
Pojedine zemlje najavljuju uvođenje kovid pasoša, odnosno da će za ulazak u zemlju stranim državljanima biti potrebna potvrda o vakcinaciji protiv koronavirusa. Čak se pominje mogućnost da zemlje EU zahtevaju potvrdu o vakcinaciji isključivo vakcinom koja je odobrena u Uniji, što trenutno nisu ni ruska ni kineska vakcina. Da li je realno i opravdano uvođenje kovid pasoša i u kom periodu? Da li se može desiti da građani Srbije koji prime rusku ili kinesku vakcinu ne mogu da putuju u zemlje EU? Da li bi takve odredbe bile presedan i da li je već i kada postojala praksa uslovljenosti ulaska u neku zemlju vakcinacijom, bar u skorije vreme?
Na ova pitanja odgovara dr Predrag Đurić, epidemiolog i jedan od lekara koji su pristali da učestvuju u akciji portala Nova.rs u kojoj odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu.
On smatra da je za sada teško pronaći stručno opravdanje za uvođenje tzv. „kovid pasoša“ i to iz nekoliko razloga.
Akcija Nova. rs: Dosta laži, vreme je za reč struke https://t.co/W7zcnj3eow
— nova.rs (@novarsonline) December 1, 2020
„Na prvom mestu, ne treba zaboraviti koji je osnovni razlog zašto je kovid-19 značajan zdravstveni problem – ne ni zbog lakog prenošenja, niti zbog smrtnosti, već zbog činjenice da trenutno dozvoljavanje spontanog inficiranja dovodi do prevazilaženja bolničkih kapaciteta za teške slučajeve, mogućnosti da nekim bolesnicima koji su životno ugroženi pomoć neće moći da bude pružena, kao i angažovanja gotovo celokupnih kapaciteta zdravstva za lečenje kovid-19 pacijenata, što podrazumeva veoma male kapacitete za sve ostale bolesti“ objašnjava.
On dodaje da se „može očekivati da će u bogatim zemljama određeni kolektivni imunitet biti postignut tokom narednih meseci, što kroz spontano inficiranje, što kroz viši obuhvat vakcinacijom, uz manje obolevanje ili manje težih slučajeva bolesti, što će dobrim delom ‘relaksirati’ bolničke kapacitete“.
„Unošenje pojedinačnih infekcija u takvu populaciju zaštićenu kolektivnim imunitetom bilo bi od malog značaja. Neka mera u tom pravcu više bi imala smisla, ako se o nekom smislu uopšte može govoriti, za siromašne zemlje koje neće imati dovoljno vakcine na raspolaganju, gde će kolektivni imunitet biti nizak, a koje bi, teoretski, u određenom momentu, drugim merama smanjile stopu obolevanja na skoro nula. Ipak, da podsetimo još jednom na osnovni stručni princip: mere prema putnicima imaju smisla samo onda kada u jednoj zemlji ili regiji obolevanja nema ili je blisko nuli, ne postoji zadovoljavajući kolektivni imunitet, a putnik dolazi iz žarišta infekcije gde dolazi do nesmetanog širenja epidemije“ naglašava.
S obzirom na navedeno, dr Đurić smatra da je teško opravdati potencijalno uvođenje „kovid pasoša“ ako takva procedura ne postoji za druge zarazne bolesti koje će, u uslovima postojanja vakcine i zaodovoljavajućeg kolektivnog imuniteta, imati veći epidemijski potencijal, brže i lakše se prenositi i ostavljati ozbiljnije posledice.
„Takođe treba imati u vidu da mi još uvek ne znamo dužinu postvakcinalnog imuniteta, kao ni činjenicu da li vakcina štiti samo od nastanka bolesti, ali vakcinisane osobe još uvek mogu da prenesu infekciju na druge, iako sami ne obolevaju. U situaciji da je imunitet kratkotrajan ili da vakcinisane osobe mogu da budu zarazne, opet nekakve potvrde o vakcinaciji ne mogu imati naročit značaj“ ističe.
Činjenica da je neko vakcinisan, prema njegovim rečima, i dalje neće značiti da ne postoji nikakva šansa da takva osoba dobije infekciju i prenese je na druge, jer efikasnost vakcine nije 100 odsto, odnosno kod određenog broja vakcinisanih neće doći do stvaranja zadovoljavajućeg imuniteta.
„Koliki je to procenat znaćemo tek kada veliki broj ljudi primi dve doze vakcine i bude praćen određeno vreme da se vidi da li će i kog koga doći do infekcije“ dodaje.
Dr Đurić zaključuje da je „stručna opravdanost ‘kovid-pasoša’ ista kao i opravdanost zahtevanja obaveznog negativnost testa za ulazak u zemlju i obaveznog karantina za putnike – odnosno da stručne opravdanosti trenutno nema“.
„U poslednja dva slučaja radi se o političkoj, a ne stručnoj odluci. Nažalost, pokazalo se da i u pandemiji zakon sile pobeđuje zakon razuma. Naime, naučnici moraju prvo da dokažu da je neka mera koju predlažu opravdana ili ne pre nego što je vlasti uopšte razmotre, dok vlasti prvo uvedu neku meru, a onda se tek razmatra njena opravdanost (a čak i kad se dokaže, kao u slučaju putnika, opet vlasti i vlastima bliski predstavnici ‘struke’ ostaju ‘gluvi’)“ ističe.
On upozorava da se mora imati u vidu od koga najčešće dolaze zahtevi za uvođenje „kovid pasoša“.
„Na prvom mestu to je avio-industrija, koja je posebno pogođena pandemijom i koja u ‘kovid pasošima’ vidi mogućnost da svoj biznis vrati ‘u normalu’. Tu su takođe poslodavci koji po svaku cenu žele da svoje zaposlene prisile da se vrate na posao pod predpandemijskim uslovima. Dakle, potencijalno uvođenje ‘kovid pasoša’ pre bi bila ekonomska nego zdravstvena mera, sa ciljem da se smanje gubici, odnosno poveća profit poslodavaca“ ocenjuje.
Ističe da smo „nažalost, svedoci da se pandemija i njene posledice lako zloupotrebljavaju, kako bi se uvele od ranije željene mere prema strancima, koje pre pandemije nisu mogle da budu uvedene – npr. zabrana, odnosno otežavanje ulaska u bogate zemlje“.
„S tim u vezi, pravila koja se nameću nisu ona doneta od zdravstvenih stručnjaka, nego od imućnih i političara. Biraju se ona koja su najjeftinija i koja će pasti na leđa običnih građana, a ne bogatih, a koja će, istovremeno, doneti populističke poene. Stoji kao otvorena pretnja da će putovanje građana iz siromašnih zemalja, izuzev političara i biznismena, u bogate zemlje biti značajno ograničen“ naglašava.
Kada su u pitanju „ruska“ i „kineska“ vakcina, podseća da one nisu registrovane u Evropskoj uniji, a nije, koliko je njemu poznato, ni podnet zahtev za njihovu registraciju.
„Teško je predvideti kakve će biti odluke pojedinih zemalja. Kako stvari za sada stoje, ruske i kineske vakcine biće prvenstveno namenjene siromašnim zemljama, dok će ‘zapadne’ vakcine biti namanjene bogatim zemljama. Time, nažalost, vakcinacija dobija i ogoljenu geostratešku dimenziju. Čini se da ništa poslednjih godina nije toliko ogolilo nejednakosti kako među zemljama tako i unutar zemalja, kao što je to učinila pandemija. Dodatno uznemirava što svi apeli stručnjaka ostaju bez odjeka kod populističkih političara, zainteresovanih samo za zaštitu interesa povlaštene klase najbogatijih“ zaključuje.
Kada je u pitanju praksa uslovljavanja ulaska u neku zemlju vakcinacijom dr Đurić podseća da je još od pre Drugog svetskog rata uvedena takozvana „žuta knjižica“, u koju su se unosili podaci o vakcinaciji za putnike koji putuju u određene zemlje.
„U poslednje četiri decenije ta vakcinacija se svela samo na jednu vakcinu – onu protiv žute groznice. Međutim, treba napomenuti da je ovde logika obrnuta onoj koja se spominje vezano za potencijalne ‘kovid pasoše’ – cilj vakcinacije protiv žute groznice je da se putnici koji dolaze u zemlju gde postoji žarište žute groznice zaštite, a ne da se lokalno stanovništvo zaštiti od unošenja infekcije“ objašnjava.
Dodaje da poslednjih godina i Saudijska Arabija zahteva vakcinaciju protiv meningokoknog meningitisa za hodočasnike, a građani Srbije posebno su se često sretali sa pojavom zahtevanja potvrde o (rutinskoj) vakcinaciji ukoliko su odlazili na školovanje u inostranstvu, da rade na kruzerima, i slično.
„U ovim slučajevima logika je slična onoj koja postoji i u Srbiji, a tiče se ulaska u kolektive – najčešće predškolske ustanove i škole i zdravstvene ustanove i cilj je očuvanja kolektivnog imuniteta koji će sprečiti nastanak epidemije u jednom takvom kolektivu, a koja može imati ozbiljne posledice, posebno recimo na one koji ne smeju da se vakcinišu (recimo deca sa nekim ozbiljnim oboljenjima)“ zaključuje.
Ne možemo i ne smemo da stojimo sa strane i nemo posmatramo kako smrt i bolest nadjačavaju život u zemlji koju zovemo svojim domom. Zato Nova.rs pokreće rubriku “Struka protiv korone” u kojoj će na pitanja građana o epidemiji koronavirusa i svim njenim posledicama odgovarati stručnjaci, nekompromitovani pritiscima vlasti. Na vaša pitanja od danas će odgovarati epidemiolozi Zoran Radovanović, Radmilo Petrović, Verica Lela Ilić, Ivana Prokić, Predrag Đurić, virusolog Ana Gligić, mikrobiolog Nada Kuljić Kapulica, imunolozi Emina Milošević i Dušan Popadić, infektolog Jovana Milić, pulmolozi Dragana Jovanović, Srđan Lukić i Dejan Žujović, anesteziolog Rade Panić, neurolog Anđela Gavrilović, psiholog Aleksandar Baucal, pedijatar Ljiljana Lukić, specijalista opšte medicine Milica Ljubisavljević, i svi oni – stručni, savesni i hrabri – koji žele da nam pomognu u ovom poduhvatu, a za koje su vrata našeg portala otvorena.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
