Podeli
Grafika: Slađana Đermanović/Nova.rs

Na brzinu oporavka posle preležanog kovida 19 može da utiče i ishrana. Šta bi trebalo da jede nekog ko se oporavlja od kovida, a šta da izbegava?

Na ovo pitanje odgovara dr Milica Ljubisavljević, specijalista opšte medicine i jedan od lekara koji su pristali da učestvuju u akciji portala Nova.rs u kojoj odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu.

Ona ističe da je unos proteina jako važan, jer se s jedne strane od njih stvaraju antitela, a sa druge strane zato što su oni osnovna gradivna komponenta u našem telu.

“Posebno kada govorimo o pacijentima koji su imali tešku formu bolesti, bili na mehaničkoj ventilaciji, nisu bili u stanju da jedu – jako je važno nadoknaditi izgubljene proteine. U kvalitetan izvor proteina spadaju belance, riba, mesa bez masnoće, mlečni proizvodi, naročito surutka” savetuje dr Ljubisavljević.

Ne preporučuje “veliki unos masti, jer nepovoljno utiču na imunski odgovor i pojačavaju zapaljenje”.

“To se odnosi na zasićene masne kiseline – masti životinjskog porekla, palmino ulje, a posebno na trans-masti, kojih ima u hrani koja je prošla proces hidrogenizacije kao što su margarini, čips, krekeri… Korisne su nezasićene masne kiseline, koje se nalaze u ribi, morskim plodovima, orašastim plodovima, semenkama, maslinovom ulju, avokadu” navodi.

Naglašava da bi trebalo izbegavati ugljene hidrate sa visokim glikemijskim indeksom, jer “opterećuju energetski metabolizam ćelije, pa dolazi do stvaranja slobodnih radikala, koji pospešuju zapaljenske procese”.

“Važno je da smanjite unos slatkiša i belog hleba, a izabrate proizvode od celog zrna žitarica, voće i povrće. U ishrani treba da budu zastupljena dijetetska vlakna, koja se nalaze u povrću, voću, mahunarkama, orašastim plodovima, mekinjama, ovsenim proizvodima… Ona povoljno utiču na sastav crevnih bakterija (mikrobiom), koji doprinosi boljem lokalnom imunitetu u crevima, ali i sistemskom imunitetu” naglašava.

Prema njenim rečima, ključno je da hrana bude bogata vitaminima (C, D, E), mineralima, kao što su cink (Zn), selen (Se) i gvožđe (Fe).

Dobri izvori ovih mikronutrijenata su citrusi, bobičasto voće, lisnato zeleno povrće, šargarepa, zatim semenke, orašasti plodovi, riba.

Potreban je unos dva do tri litra tečnosti na dan.

Najvažnija tečnost za naš organizam je voda, jer se njome rešava dehidracija nastala usled povišene temperature, razvodnjava se sekret i olakšava iskašljavanje, pospešuje rad bubrega i ubrzava izlučivanje virusa iz organizma, a preporučuju se i čajevi.

Sa druge strane, trebalo bi izbegavati gazirana i alkoholna pića, kao i zaslađene sokove.

Ne možemo i ne smemo da stojimo sa strane i nemo posmatramo kako smrt i bolest nadjačavaju život u zemlji koju zovemo svojim domom. Zato Nova.rs pokreće rubriku “Struka protiv korone” u kojoj će na pitanja građana o epidemiji koronavirusa i svim njenim posledicama odgovarati stručnjaci, nekompromitovani pritiscima vlasti. Na vaša pitanja od danas će odgovarati epidemiolozi Zoran Radovanović, Radmilo Petrović, Lela Ilić, Ivana Prokić, Predrag Đurić, virusolog Ana Gligić, mikrobiolog Nada Kuljić Kapulica, imunolozi Emina Milošević i Dušan Popadić, infektolog Jovana Milić, pulmolozi Dragana Jovanović, Srđan Lukić i Dejan Žujović, anesteziolog Rade Panić, neurolog Anđela Gavrilović, psiholog Aleksandar Baucal, pedijatar Ljiljana Lukić, specijalista opšte medicine Milica Ljubisavljević, i svi oni – stručni, savesni i hrabri – koji žele da nam pomognu u ovom poduhvatu, a za koje su vrata našeg portala otvorena.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar