Struka protiv korone: Šta jesti tokom oporavka

Na ovo pitanje odgovara dr Milica Ljubisavljević, specijalista opšte medicine i jedan od lekara koji su pristali da učestvuju u akciji portala Nova.rs u kojoj odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu.Ona ističe da je unos proteina jako važan, jer se s jedne strane od njih stvaraju antitela, a sa druge strane zato što su oni osnovna gradivna komponenta u našem telu.

Akcija Nova. rs: Dosta laži, vreme je za reč struke https://t.co/W7zcnj3eow

Akcija Nova. rs: Dosta laži, vreme je za reč struke https://t.co/W7zcnj3eow

— nova.rs (@novarsonline) December 1, 2020"Posebno kada govorimo o pacijentima koji su imali tešku formu bolesti, bili na mehaničkoj ventilaciji, nisu bili u stanju da jedu – jako je važno nadoknaditi izgubljene proteine. U kvalitetan izvor proteina spadaju belance, riba, mesa bez masnoće, mlečni proizvodi, naročito surutka" savetuje dr Ljubisavljević.Ne preporučuje "veliki unos masti, jer nepovoljno utiču na imunski odgovor i pojačavaju zapaljenje"."To se odnosi na zasićene masne kiseline – masti životinjskog porekla, palmino ulje, a posebno na trans-masti, kojih ima u hrani koja je prošla proces hidrogenizacije kao što su margarini, čips, krekeri… Korisne su nezasićene masne kiseline, koje se nalaze u ribi, morskim plodovima, orašastim plodovima, semenkama, maslinovom ulju, avokadu" navodi.Naglašava da bi trebalo izbegavati ugljene hidrate sa visokim glikemijskim indeksom, jer "opterećuju energetski metabolizam ćelije, pa dolazi do stvaranja slobodnih radikala, koji pospešuju zapaljenske procese"."Važno je da smanjite unos slatkiša i belog hleba, a izabrate proizvode od celog zrna žitarica, voće i povrće. U ishrani treba da budu zastupljena dijetetska vlakna, koja se nalaze u povrću, voću, mahunarkama, orašastim plodovima, mekinjama, ovsenim proizvodima… Ona povoljno utiču na sastav crevnih bakterija (mikrobiom), koji doprinosi boljem lokalnom imunitetu u crevima, ali i sistemskom imunitetu" naglašava.Prema njenim rečima, ključno je da hrana bude bogata vitaminima (C, D, E), mineralima, kao što su cink (Zn), selen (Se) i gvožđe (Fe).Dobri izvori ovih mikronutrijenata su citrusi, bobičasto voće, lisnato zeleno povrće, šargarepa, zatim semenke, orašasti plodovi, riba.Potreban je unos dva do tri litra tečnosti na dan.Najvažnija tečnost za naš organizam je voda, jer se njome rešava dehidracija nastala usled povišene temperature, razvodnjava se sekret i olakšava iskašljavanje, pospešuje rad bubrega i ubrzava izlučivanje virusa iz organizma, a preporučuju se i čajevi.Sa druge strane, trebalo bi izbegavati gazirana i alkoholna pića, kao i zaslađene sokove.

***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram