Stiže novi talas ekstremnog zagađenja: Evo koji prečišćivači vazduha su najbolji i koliko koštaju

“Poznate PM čestice utiču na indeks zagađenja koji se, kada je jako visok obeležava crvenom bojom, dok ljubičasta boja označava već visok stepen opasnosti. Mikro čestice u našim domovima su svuda. Koncentracija pojedinih zagađivača vazduha često je dva do pet puta veća u zatvorenom prostoru nego u prirodi. Zagađivači i mikro čestice u domovima su: duvanski dim, sagorevanje drva, uglja ili drugih lož ulja, kuvanje, grinje, perut, dlake kućnih ljubimaca . Sve to doprinosi zagađenju zatvorenog prostora što ima loš uticaj na zdravlje. Udisanje ovih čestica samo nekoliko sati ili dana je dovoljno da izazove respiratorne tegobe, pogorša funkciju pluća, izazove astmatične napade, ali i srčane i druge zdravstvene probleme", objašnjava za Nova.rs prim. dr Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti.Jedan od razloga što je vazduh zagađeniji unutra je taj što većina zgrada i kuća nema dovoljno prirodne ventilacije.

"Povećana zagađenost vazduha u domovima najštetnije utiče na novorođenčad i malu decu. Broj najmlađih koji imaju respiratorne probleme je povećan, a pedijatri naglašavaju da deca koja su konstantno izložena zagađenom vazduhu u domu, imaju veće šanse za hronične bolesti i infekcije disajnih puteva. Mikro čestice u zatvorenom prostoru se najviše zadržavaju na tkaninama, garderobi, tepisima, zavesama, nameštaju, tako da se  nameće odgovor da je život bez odgovarajućeg prečišćivača vazduha u savremenom svetu gotovo nemoguć. Prečišćivači vazduha mogu da smanje koncentraciju uzročnika alergija i astme i mnogih drugih poremećaja i bolesti", kaže prim. dr Plavšić.U borbi sa štetnim materijama iz vazduha, građani masovno kupuju aparate za prečišćavanje, koji su različitih proizvođača, pa se samim tim i njihove cene razlikuju, a kreću se od 4.000 do čak 200.000 dinara.

“Kada zagađenje vazduha dostigne maksimum, ljudi se sigurnije osećaju ako imaju aparat koji prečišćava štetne materije, to sigurno ne može da šteti, ali je važno te aparate održavati, a na svakom postoji uputstvo kojeg se ljudi moraju pridržavati, što znači da oni moraju redovno da se čiste, a filteri se ne peru, već se menjaju. Prečišćivači vazduha su namenjeni pre svega: deci i novorođenčadima, asmatičarima i osobama, koje su alergične na kućne alergene, pušačima i onima koji su prinuđeni da budu izloženi duvanskom dimu, koji žive u starim stanovima gde ima buđi i vlage, a malo prirodne ventilacije, teretanama, ugostiteljskim objektima, školama i vrtićima, bolnicama. Ljudi se plaše zagađenja, jer su u strahu od bolesti. Prvi simptomi oboljenja izazvanog aerozagađenjem javljaju se na respiratornim organima. Počinju kašaljem i kijanjem, koje prelazi u gušenje. Tada je neophodno javiti se lekaru, jer može doći do šloga, infarkta”, upozorava prim. dr Plavšić.

Ipak, najbolji načini za poboljšanje kvaliteta vazduha u zatvorenom, naglašava doktorka, su uklanjanje svih izvora zagađivača i redovno provetravanje prostorija čistim spoljnim vazduhom. Kada te metode nisu moguće - ili nisu dovoljne - prečišćivači vazduha itekako mogu pomoći u smanjenju zagađenja u zatvorenom prostoru.Naime, aparati za prečišćavanje vazduha poseduju filtere sa aktivnim ugljem čije pore čiste otrovne čestice dok prolaze kroz filter. Za ove aparate kažu da uklanjaju mirise, hemikalije i dim iz vazduha, ali ne i prašinu i alergene.

“Prošle zime kada je nekoliko dana za redom Beograd bio prvi na listi svetskih gradova sa najvišim stepenom zagađenja vazduha, u odeljenju moje ćerke odlučili smo da kupimo aparat za prečišćavanje vazduha. Nismo znali kako decu da zaštitimo od otrova. Moraju svakoga dana da idu u školu, da izlaze napolje, a u Novom Beogradu, gde živimo, vazduh je bio najzagađeniji. Roditelji su se međusobom dogovorili, skupili smo pare i kupili aparat, iako i dalje ne znam da li ima ikakvu svrhu, ali smo mirniji, svakako ne možemo ništa da učinimo kao pojedinci da zaštitimo decu od vazduha koji je opasan”, kaže Bojan Đokić, otac devojčice koja pohađa treći razred osnovne škole.Naime, sa grejnom sezonom povećava se nivo zagađenosti vazduha, koja ugrožava sva naša čula. Crni dim iz dimnjaka podseća nas na prošlu zimu kada su otrovne materije, Beograd, Skoplje, Zagreb i Sarajevo, stavile na prva mesta najzagađenijih gradova u svetu. Beograd je 13. marta ove godine, sa indeksom 192, bio drugi najzagađeniji grad na svetu, odmah posle Rijada u Saudijskoj Arabiji. U Srbiji, po zagađenosti, uvek prednjače Valjevo, Šabac, Bor, Lazarevac, Niš, Užice, a osim centralnog grejanja na koje je priključena petina domaćinstava u našoj zemlji, za zagrevanje se većinski koriste struja ili individualna ložišta, u kojima su različiti, sumnjivi energenti.