Socijalna i garantovana penzija nisu isto, a predlog ministra za brigu o selu Milana Krkobabića o uvođenju "garantovane penzije" od 12.000 dinara nije jasan, a nije ni u redu da taj iznos bude jednak sa poljoprivrednim penzijama, kaže za Nova.rs programska direktorka Centra za socijalnu politiku (CSP) i redovna profesorka na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Gordana Matković.
Ministar Krkobabić predložio je uvođenje minimalne „garantovane penzije“, kao vida socijalnog davanja, od oko 12.000 dinara, namenjene građanima koji nemaju nikakvu imovinu, niti prihode i koji nisu korisnici nijednog vida socijalne pomoći.
„Reč je o ljudima koji zaista ništa nemaju. Po nekim statističkim podacima tih ljudi je oko 200.000. Tek će biti precizno utvrđeno koliko ih ima“, izjavio je Krkobabić 2. marta za Tanjug.
Dodao je da će predlog proslediti Vladi i Skupštini Srbije, pošto bi trebalo da bude usvojen kao zakonsko rešenje.
Matković kaže za Nova.rs da je prvo neprihvatljivo da se „garantovana penzija“ izjednači sa poljoprivrednom penzijom.
Povezane vesti:
„Za poljoprivrednu penziju se plaćaju doprinosi. Postoji neka logika socijalnih davanja i odnosa između visine socijalnih davanja. Ta logika podrazumeva da primanja koja se ne ostvaruju na osnovu doprinosa, moraju biti manja. Zašto bi neko u tom slučaju uplaćivao doprinose“, kaže Matković.
Objašnjava da najveći broj poljoprivrednih penzija iznosi oko 12.000 dinara dok porodične penzije mogu da budu i ispod tog nivoa.
Profesorka Matković kaže da u pomenutih 200.000 ne spadaju ljudi koji, kako je rekao Krkobabić, nemaju nikakvu imovinu, prihode i koji nisu korisnici nijednog vida socijalne pomoći.
„U Тrećem nacionalnom izveštaju o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva vidi se da su to ljudi koji nisu ostvarili pravo na penziju a imaju više od 65 godina, što ne znači da nemaju nikakvu imovinu i prihode. Njihov broj je takođe manji od 200.000“, objašnjava.
Oni koji nemaju nikakvu imovinu i prihode, napominje, već ostvaruju pravo na socijalnu pomoć.
Podseća da je sa koleginicom Katarinom Stajić radila studiju o socijalnim penzijama i dugotrajnoj nezi kao dva obilika koja su važna za socijalnu zaštitu u starosti, u kojoj se nalazi predlog da se starijima od 65 godina smanje kriterijumi za dobijanje socijalne pomoći.
„Prilikom postavljanja uslova za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć, u domaćinstvima u kojima su svi stariji od 65 godina, kriterijumi koji se tiču imovine bi trebalo da budu relaksirani ili smanjeni na minimum“, objašnjava.
Dodaje da se u ovom slučaju gleda logika i domaćinstava, ne samo pojedinaca ali da ta primanja ne mogu da budu veća od onih koja se ostvaruju na osnovu plaćenih doprinosa.
„Kod nas malo starih koristi pravo na novčanu socijalnu pomoć, između ostalog zato što imaju neku imovinu, a postoji i komplikovana priča oko toga da li deca imaju obavezu da izdržavaju roditelje“, kaže.
Povezane vesti:
Objašnjava da tu vrstu socijalnih davanja možemo da nazovemo i penzijom, jer penzija ne mora isključivo da bude naknada na osnovu doprinosa:
„Mi kada kažemo penzija mislimo na nešto što je ostvareno na osnovu doprinosa i penzionog fonda. Kod nas je do sada postojala samo ta penzija, a u stvari imate penzije koje su takođe neki vid socijalne pomoći, zato što se to isplaćuje iz budžeta ali je vezano za godine starosti“.
Krkobabić je da bi „garantovana penzija“ trebalo da bude kao u Hrvatskoj, koja je nedavno definisala takav model, koji predviđa iznos, koji kad se preračuna, je 12.000 dinara.
Matković objašnjava da je u Hrvatskoj, kao i Severnoj Makedoniji osmišljen poseban modul koji je nazvan socijalnom penzijom, ali ona se dodeljuje uz proveru materijalnog stanja, imovine ili dohotka, i gleda se domaćinstvo a ne pojedinac.
„Ovo što se predlaže kao garantovana penzija to je nešto što se dodeljuje svakom pojedincu koji nije ostvario pravu na penziju bez obzira na materijalno stanje. U zemljama koje imaju takav sistem svi dobijaju grantovanu sumu, a na nju se dodaje ona koja se dobija na osnovu uplaćenih doprinosa“, kaže.
Zaključuje da je problem kompleksan i da se u onome što je predloženo ne vidi pravo razumevanje problema.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare