Anksioznost, aritmija, ubrzano lupanje srca, bolovi u želucu, drhtanje ruku, preznojavanje, samo su neke od posledica korišćenja suplemenata za mršavljenje. Niko se nije oslobodio viška kilograma koristeći dijetetske proizvode za regulisanje telesne težine, ali svi koji ih koriste, posebno ako ih kupuju na internetu i na neproverenim mestima, izloženi su štetnim efektima, u razgovoru za Nova.rs upozorava dr Svetlana Stanišić, doktorka fizičke hemije i stručnjak za ishranu. Suplementi za mršavljenje su, prema poslednjem izveštaju Interpola, najprodavaniji falsifikovani dijetetski proizvodi u kojima su, između ostalog, pronađeni ostaci cementa, pesticida, otrova za pacove, kadmijuma, arsenika, žive.
U Srbiji je samo tokom 2022., prodato čak 47 miliona pakovanja različitih suplemenata, čija prekomerna upotreba može izazvati ozbiljna zdravstvena oštećenja.
„U internet prodavnicama je na desetine hiljada različitih suplemenata za mršavljenje koji nemaju nikakvog efekta, a ljudi za njih daju veliki novac i ugrožavaju svoj organizam. Niko do sada nije smršao koristeći ove preparate, koji rade po principu pražnjenja creva kao i svi laksativi. Mnogi funkcionišu kao biljna vlakna koja bubre u crevima i zatvaraju apetit, a neki opet povećavaju lučenje adrenalina kao kofein i mogu ozbiljno ugroziti rad srca jer izazivaju ubrzano lupanje“, objašnjava dr Stanišić.
Pročitajte još:
Posledice korišćenja dijetetskih proizvoda za mršavljenje, naročito ako su ilegalni, falsifikovai i prodaju se bez ikakve kontrole kvaliteta, su brojne.
“Bol u želucu i gastritis su najčešći, kao i poremećen rad creva. Ovi preprati često izazivaju mučnine i dijareje. U tim falsifikovanim suplementima koji se masovno prodaju putem inetreneta, nema ništa što utiče na smnjenje telesne težine, a oni mogu da imaju neželjeno dejstvo, tačnije da izazovu anksioznost, drhtanje ruku, preznojavanje i zato je strogo zabranjeno kupovati ih na neporverenim mestima, a čak i oni legalni se moraju koristiti isključivo u dogovoru sa lekarom”, naglašava dr Stanišić.
Naime, na internet tržištu dijetetskih suplemenata u Srbiji, u 2023. identifikovane su 92 stranice sa 6.700 oglasa preko kojih se prodaju dodaci ishrani, a koji nisu registrovani u bazi podataka Ministarstva zdravlja, stoji u saopštenju Privredne komore Srbije (PKS).
Oglasi za suplemente za mršavljenje u Srbiji broje se u stotinama, a cene ovih preparata kreću se od 400 do preko 5.000 dinara.
Ovi preparati masovno su falsifikati, koji se proizvode i čuvaju u neproverenim uslovima, a putem onlajn prodaje nude se građanima po tri puta nižim cenama nego originali u apotekama.
“Kada organizmu nedostaje određeni vitamin, mineral, lekar će propisati potrebnu dozu, marku suplementa i serijski broj, i naglasiti da se obavezno kupi u apoteci. To je jedini način kako treba konzumirati suplemente i dodatke ishrani. Kao što postoji tržište falsifikovanih Luj Viton torbi, tako je veoma rasprostranjena i ilegalna prodaja falš suplemenata, vitamina i minerala, koje za razliku od garderobe, torbi i obuće, unosimo u organizam i oštećujemo zdravlje, ugrožavamo sopstveni život. Najopasnije je nabavljati suplemente preko interneta, na pijaci i u bilo kakvoj vrsti preprodaje. Ove preparate treba koristiti, ali samo uz indikaciju lekara, koji određuje dozu, kako ne bi došlo do kontraindikacije, odnosno ugrožavanja zdravlja. Takođe, u zdravstvenoj ustanovi dobije se i preporuka za određenog proverenog proizvođača, koji se kupuje isključivo u apotekama i nikako drugačije”, upozorava za Nova.rs prof. dr Radan Stojanović, klinički farmakolog i profesor Medicinskog fakulteta.
Naime, na internet tržištu dijetetskih suplemenata u Srbiji, u 2023. identifikovane su 92 stranice sa 6.700 oglasa preko kojih se prodaju dodaci ishrani, a koji nisu registrovani u bazi podataka Ministarstva zdravlja, stoji u saopštenju Privredne komore Srbije (PKS).
“Kao građani nemamo elementarno znanje o suplementaciji. U SAD se na fakultetima uči o suplementima i o tome koliko mogu biti opasni, ako se ne konzumiraju u preporučenim dozama. U Evropskoj uniji ne sme svaki doktor da propiše suplement, samo oni koji su edukovani za ovu vrstu dodataka ishrani. Poslednjih 20 godina pričam o vitaminu D, koji se recimo nikako ne pije napamet već se pre svake suplementacije mora uraditi laboratorija, jer može imati kontraefekte ako se uzima bez konsultacije sa lekarom i samo određeni broj dana. Mnogo je pacijenata koji uzimaju oficijalne lekove, a ne znaju koje suplemente smeju da konzumiraju uz njih. Ako uzimamo jedan suplement koji nije dobrog kvaliteta, poništavamo kompletnu terapiju koju pijemo. Svi suplementi i dodaci ishrani moraju biti registrovani od strane Ministarstva zdravlja, a ono što se prodaje po internetu nije prošlo analizu, ni proveru kvaliteta. Ne znamo u kojim uslovima su ti preparati pakovani, kako su čuvani, koji je kvalitet supstanci, a unosimo ih u oranizam”, kaže predsednik Udruženja za holističku medicinu dr Slobodan Dunjić, iz Centra za Integrativne procedure i suplemente.
Sekretarka Udruženja za farmaciju i medicinsku delatnost PKS Mirjana Vučićević, izjavila je nedavno da je potrebna stalna edukacija javnosti kako bi upotreba dodataka ishrani bila što bezbednija.
„Identifikovali smo preko 80 internet stranica i veliki broj oglasa na kojima se nudi prodaja dodataka ishrani koji nisu upisanu u bazu podataka Ministarstva zdravlja. Da bi dodatak ishrani mogao biti u prometu neophodno je da je upisan u tu bazu podataka. Toj notifikaciji prethodi kategorizacija na jednom od dva Farmaceutska fakulteta i kontrola zdravstvenih ispravnosti u nekom od Instituta za javno zdravlje“, rekla je Vučićevićeva.
Kako navodi, u Srbiji dozvolu za promet dijetetskih suplemenata ima više od 9.500 proizvoda, od kojih je 28 proizvedeno kod nas.
Podsetimo, još 2021. godine je, aktuelna ministarka zdravlja Danica Grujičić, izjavila da suplementi, vitamini i minerali koji su preplavili tržište, zapravo služe kako bi farmaceutska industrija zgrnula ogroman novac, a da njihova efikasnost nikada nije dokazana.
Ona je tada istakla da nikako ne treba verovati u delotvornost tih “šećernih vodica” koje se nalaze na rafovima u gotovo svim apotekama.
“Da se razumemo, suplementi nisu otrovni i to je jedina činjenica koju znamo o njima. Njihovu delotvornost niko nikada nije ispitao. Da bi se nešto nazvalo lekom i da bi se našlo u apoteci, taj proizvod mora da je temeljno ispitan i da je matematički dokazano njegovo svojstvo”, rekla je Grujičić.
Govoreći o popularnosti dodacima ishrani, ona je istakla da se ljudi najviše “pecaju” na razne vitaminčiće, lekovite vode, elektrolite, magnezijume i aspirine.
BONUS VIDEO: Zdravo misli o pravilnoj suplementaciji vitaminima i mineralima
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar