Nijedan suplement koji se u Srbiji legalno prodaje u apoteci ili ilegalno putem interneta, ne prolazi istu kontrolu kvaliteta i sadržaja, kao što je to slučaj sa lekovima, pa nikada ne možemo biti potpuno sigurni u njihov sastav. Međutim, ono u šta smo sigurni je da je sastav suplemenata koji se ilegalno prodaju putem interneta opasan po zdravlje i život. Naime, prema poslednjim podacima tržišne i sanitarne inspekcije, u ovim dijetetskim proizvodima, koji se prodaju u Srbiji, ali i u celom svetu, pronađeni su arsenik, živa, kadmijum, otrovi za pacove, cement, razni pesticidi.

Prema podacima Interpola, najopasniji suplementi, čiji sadržaj može ugroziti život, su među onima koji se koriste za mršavljenje, za smirenje, potenciju (erektilnu disfunkciju), bodibilding, ali i dodaci ishrani koji su poput antidepresiva, potom oni koji navodno ublažavaju bolove kod malignih bolesti ili smanjuju šećer u krvi kod dijabetičara. Među suplementima sa nedozovljenim sadržajem su i oni koji poseduju navodno kontraceptivna svojstva, ali i drugih koji se uzimaju protiv nesanice.

Foto: Shutterstock/Kimberly Boyles

Istraživanje časopisa američke lekarske asocijacije „JAMA“ iz 2018., navodi da je između 2007. i 2016. godine FDA (Američke agencije za hranu i lekove) identifikovala čak 746 dijetetskih suplemenata sumnjivog sastava, među kojima je bilo najviše steroida i lekova za erektilnu disfunkciju, a opozvano je samo 48 odsto, dok je većina ostala na svetskom tržištu.

U našoj zemlji, samo tokom 2022., prodato je čak 47 miliona pakovanja različitih suplemenata, čija prekomerna upotreba može izazvati ozbiljna zdravstvena oštećenja.

„Na konferenciji koja je nedavno održana, izneti su dramatični podaci iz celog sveta, ali i iz Srbije. Naime, suplementi na kojima se u svetu godišnje zaradi i preko 50 milijardi dolara, postaju unosniji biznis od narkotika. Njihova prodaja ide isključivo putem interneta, jer su u pitanju falsifikovani proizvodi koji u sebi sadrže razičite otrove. U suplementima koji se putem interneta ilegalno prodaju i u našoj zemlji, pronađeni su kadmijum, živa, pesticidi, ostaci cementa, otrovi za pacove. Ovi falsifikovani suplementi proizvode se masovno u najsiromašnijim zemljama Afrike, najviše u Nigeriji, gde se mešaju u mešalici za beton, pa nije čudo što su u mnogima pronađeni ostaci cementa. Taj način proizvodnje je neuporedivo jeftiniji od regularnog, a ‚roba‘ se prodaje po daleko nižim cenama u ogromnim količinama“, kaže za Nova.rs Igor Špadijer, iz Grupacije uvoznika i distributera dijetetskih suplemenata.

Foto: Shutterstock

Teško je utvrditi da li je neki suplement falsifikat, ističe on.

„To je kao kod novčanica, veoma je osetljivo. Iz tog razloga smatram da je naša tržišna i sanitarna inspekcija, kao i MUP i carina uradila veliki posao, jer je prodaja na crnom tržištu drastično opala od kako su krenula hapšenja. Građani treba da paze i da ne nasedaju na niske cene ovih proizvoda, jer to znači da su najverovatnije u pitanju falsifikati koji im mogu oštetiti zdravlje i ugroziti život“, upozorava Špadijer.

Naime, na internet tržištu dijetetskih suplemenata u Srbiji, u 2023. identifikovane su 92 stranice sa 6.700 oglasa preko kojih se prodaju dodaci ishrani, a koji nisu registrovani u bazi podataka Ministarstva zdravlja, stoji u saopštenju Privredne komore Srbije (PKS).

Svaki treći građanin koji kupi lekove preko interneta je prevaren, a što je još važnije, i svoje zdravlje dovodi u opasnost jer se u tim neproverenim suplementima mogu naći i otrovi za pacove, ostaci cementa, pesticidi i i drugi kontaminirani sastojci, upozorio je Igor Špadijer iz Grupacije uvoznika i distributera dijetetskih suplemenata.

Foto: Shutterstock

Trećina robe koja se nudi putem sajtova i društvenih mreža je falsifikat, a građani iz neznanja kupuju te nelegalne lekove i suplemente.

„U zemlji, u odnosu na 2019. godinu, ipak imamo drastičan pad prodaje tih suplemenata na crnom tržištu“, rekao je Špadijer za, i objasnio da su 2019. godine počeli s edukacijom građana koji na internetu i društvenim mrežama nisu znali da prepoznaju crno tržište, ističući da je i to razlog zbog kojeg je došlo do „istorijskog pada“.

„Proizvodili su u regionu, ali i u drugim zemljama. Putem crnog tržišta dolazili su do nas i distribuirali se putem društvenih mreža. Pitanje je šta je u takvim lekovima, u kakvim uslovima su pravljeni i koje su sirovine korišćene – istakao je Špadijer, i naglasio da su u lažnim suplementima stručnjaci pronalazili i otrove za pacove, ostatke cementa, pesticide i druge kontaminirane sastojke.

Na pitanje šta navodi građane da kupuju lekove na crnom tržištu, Špadijer objašnjava da se u praksi pokazalo da su često u zabludi, da ne razlikuju legalnu od nelegalne prodaje, kao i da su društvene mreže i sajtovi napravili veliku pometnju.

„Dijetetske suplemente kontroliše sanitarni inspektor, dok crno tržište MUP i Uprava carina u koordinaciji“, zaključuje Špadijer.

Vodilja za potrošača treba da bude da na pakovanju piše da je proizvod upisan u bazu Ministarstva zdravlja, da ima broj i datum, što znači da je proizvod prošao neophodne procedure i da je bezbedan za korišćenje.

Foto: Shutterstock

“Svi vitamini i minerali koje sadrže suplementi, imaju svoja neželjena dejstva i to je ono što građani ne smeju da zaborave kada im se ovi proizvodi nude sa svih strana. Takođe, zabrinjavajuće je što nijedan od više desetina miliona suplemenata, koliko se prodaje u našoj zemlji, ne prolaze apsolutno nikakvu kontrolu sastava, kvaliteta, sadržaja, pa mi nikada ne možemo biti sigurni šta se nalazi unutar tih kutija, kesica, bombonica”, kaže za Nova.rs dr Svetlana Stanišić, doktorka fizičke hemije i stručnjak za ishranu.

Vitamini, vitamin, suplementi, suplement, lekovi, lek
Foto: Shutterstock

Inače, do maja 2004. godine, suplement na bazi biljke efedra komercijalno se prodavao kao pojačivač energije, dodatak za mršavljenje i za poboljšanje atletskih performansi kada je u SAD nastupila zabrana od strane FDA zbog pojave određenih kontroverzi. Naime proizvodi koji sadrže efedru, povezani su sa mnogim slučajevima moždanog udara, aritmije srca, pa čak i smrti. Neki od ovih proizvoda takođe sadrže kofein, a kombinacija efedre sa kofeinom drastično povećava šanse za neželjene nuspojave.

Pojedni suplementi koji su zabranjeni u većem delu Evrope, u Srbiji su međutim odobreni.

Pročitajte još:

“Naši građani koriste recimo germanijum 132, koji se reklamira svuda i dobro se prodaje, a poznato je da oštećuje bubrege, zbog čega je u velikom broju zapadnih zemalja zabranjen. Sa druge strane, probiotici recimo ne mogu da škode, ni omega 3 masne kiseline. Uvek treba gledati sadržaj DHA i ETA, koliko su te dve masne kiseline zastupljene u suplementu. Osobe koje stalno jedu u pekari i brzu hranu treba da uzimaju cink i magnezijum, koji nije potreban onima koji unose zeleno povrće. Ako, međutim, ti ljudi unose suplement magnezijuma, izgubiće cink iz organizma. Ko ne jede biljke, mora da doda magnezijum, a ko ne jede hranu životinjskog porekla, treba da uzima cink”, objašnjava doktorka Stanišić.

Pojedini suplementi mogu proizvesti ozbiljne zdravstvene probleme, od najblažih neželjenih efekata propraćenih mučninom i povraćanjem, pa do smanjenja pamćenja i raznih osipa po koži.

Sekretarka Udruženja za farmaciju i medicinsku delatnost PKS Mirjana Vučićević, izjavila je nedavno da je potrebna stalna edukacija javnosti kako bi upotreba dodataka ishrani bila što bezbednija.

Vitamini, vitamin, suplementi, suplement, lekovi, lek
Foto: Shutterstock

„Identifikovali smo preko 80 internet stranica i veliki broj oglasa na kojima se nudi prodaja dodataka ishrani koji nisu upisanu u bazu podataka Ministarstva zdravlja. Da bi dodatak ishrani mogao biti u prometu neophodno je da je upisan u tu bazu podataka. Toj notifikaciji prethodi kategorizacija na jednom od dva Farmaceutska fakulteta i kontrola zdravstvenih ispravnosti u nekom od Instituta za javno zdravlje“, rekla je Vučićevićeva.

Kako navodi, u Srbiji dozvolu za promet dijetetskih suplemenata ima više od 9.500 proizvoda, od kojih je 28 proizvedeno kod nas.

„Zbog velike upotrebe dijetetskih suplemenata beleži se konstantan rast potrošnje. Samo kroz apoteke je prošle godine prodato 47 miliona pakovanja dodataka ishrani. Podaci pokazuju da je u apotekama tokom prošle godine prodato dijetetskih suplementa za 229,5 miliona evra”, kaže ona.

Podsetimo, još 2021. godine je, aktuelna ministarka zdravlja Danica Grujičić, izjavila da suplementi, vitamini i minerali koji su preplavili tržište, zapravo služe kako bi farmaceutska industrija zgrnula ogroman novac, a da njihova efikasnost nikada nije dokazana.

Danica Grujučić Foto: TANJUG/ STRAHINJA ACIMOVIC

Ona je tada istakla da nikako ne treba verovati u delotvornost tih “šećernih vodica” koje se nalaze na rafovima u gotovo svim apotekama.

“Da se razumemo, suplementi nisu otrovni i to je jedina činjenica koju znamo o njima. Njihovu delotvornost niko nikada nije ispitao. Da bi se nešto nazvalo lekom i da bi se našlo u apoteci, taj proizvod mora da je temeljno ispitan i da je matematički dokazano njegovo svojstvo. Koliko se ništa ne zna o suplementima, govori i to što se u svakoj reklami na televiziji, na kraju kaže da bi se pre upotrebe trebalo konsultovati sa lekarima. Upravo to je ‘ograda’ od neželjenih dejstava”, rekla je Grujičić.

Ona je tada zaključila da bi najbolje bilo da se uradi ispitivanje svih suplemenata koji su u prodaji, ali da je to jako skupo.

Vitamini, vitamin, suplementi, suplement, lekovi, lek
vitamini

Govoreći o popularnosti dodacima ishrani, ona je istakla da se ljudi najviše “pecaju” na razne vitaminčiće, lekovite vode, elektrolite, magnezijume i aspirine.

“Niko ne ode kod svog lekara da pita da li je taj proizvod bezbedan. Ljudi čak i ne proveravaju da li im je potreban neki od tih vitamina i igraju se sa svojim zdravljem. Biljke iz Amazonije prolaze samo sanitarnu i bakterijsku kontrolu. Biljne apoteke niču kao pečurke posle kiše gde su u ponudi flašice ruske, američke i kineske vode. Možda se kod nekog javi placebo efekat, ali većina živi u zabludi da su zdravi, jer uzimaju suplemente”, objasnila je Grujičić.

BONUS VIDEO: Dr Katarina Bajec: Suplement sa beta karotenom ne smeju da piju pušači

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare