0
Gde grešimo kad pijemo suplemente?
Umor, malaksalost, iscprljenost, rovit imunitet… Svi bismo da izbegnemo ove probleme i sačuvamo se od virusa koji haraju, da ojačamo telo kako bismo mogli normalno i da funkcionišemo. Onda se kao lako i brzo rešenje nametnu suplementi. Ali da li ovi dodaci ishrani donose isključivo dobro ili mogu da nam nanesu i veću štetu? O tome za portal Nova.rs govori doktorka Katarina Bajec.
Prvo treba podsetiti šta je zapravo naš imunitet i šta ga čini jakim.
„Naš imunitet je jedan kompleksan sistem u kome učestvuju imunske ćelije i čitav niz supstanci i signalnih molekula. Da bi imuni odgovor na neki strani agens, odnosno antigen, bio adekvatan, vrlo je važna balanskirana ishrana, kao i redovna fizička aktivnost, ali i redovan san“, kaže dr Bajec.
A upravo zanemarivanje ishrane, nedovoljna fizička aktivnost, neadekvatan san i pokušaj da se sve to nadomesti i zameni nekritičnim posezanjem za suplementima jesu najčešće greške koje ljudi prave kada žele sad i odmah da poboljšaju zdravlje svog imunosistema.
„Bez adekvatne ishrane, redovne fizičke aktivnosti i dovoljno kvalitetnog sna nema ni zdravog imuniteta i nema tog suplementa koji ove faktore može da zameni.“
S druge strane, suplementi imaju svoje mesto primene, ali ono mora biti kontrolisano.
„Kao lekar uvek zastupam stav da je pre uvođenja bilo koje suplementacije neophodna konsultacija sa lekarom. Postoje određena stanja i oboljenja kada neke suplemente ne treba uopše uzimati, neke treba uzimati sa oprezom, a neki suplementi se mogu koristiti bez bojazni.“
Pročitajte još:
Doktorka navodi koji su to konkretni primeri.
„Recimo, utvrđeno je da kod pušača, ali i bivših pušača, uzimanje beta karotena u vidu suplemenata može da poveća rizik za nastanak karcinoma pluća. Takođe, kalcijum iz hrane ne povećava rizik za nastanak kamenčića u bubregu, dok su studije pokazale da kalcijum u suplementima, kod onih koji već imaju predispoziciju za kalkulozu bubrega, može dodatno da doprinese formiranju kamenčića.“
Uz to, naša sagovornica kaže da postoje i primeri gde pojedini lekovi mogu da smanje nivo određenih vitamina i minerala, pa se i o tome mora voditi računa.
„Jedan takav primer je metformin, lek koji se koristi za regulaciju nivoa šećera u krvi, koji može da dovede do deficijencije vitamina B12 kod pacijenata koji ovaj lek koriste, te se u tim situacijama mora razmišljati o adekvatnoj nadoknadi i suplementacija vitamina koji je u manjku.“
Bajec kaže da su to samo neki od primera kompleksnosti uzimanja suplemenata, zbog čega ih ne treba uzimati nekritično i samoinicijativno, već uvek uz konsultaciju sa svojim lekarom, koji ima uvid u vaše celokupno zdravstveno stanje, kao i terapiju, koju eventualno uzimate.
Jedno od čestih pitanja jeste i da li postoji pravo vreme za uzimanje određenih suplemenata.
„Možda ćete naići na savet da hidrosolubilne vitamine, tj. vitamine koji se rastvaraju u vodi, kao što su vitamin C i vitamini B grupe, treba uzimati u jutranjim satima, dok liposolubilne, odnosno vitamine rastvorljive u mastima, gde spadaju vitamini A, D, E i K, treba uzimati u večernjim satima. Međutim, neće biti greška ni uzeti hidrosolubilne vitamine u toku večeri, kao i liposolubilne u jutarnjim satima. Generalno, svi vitamini mogu da se uzimaju u bilo kom delu dana.“
Posebno mesto u priči o suplementima ima vitamin D.
„S obzirom na to da živimo u epidemiji deficita vitamina D i da dosta ljudi koristi suplementaciju ovog vitamina, nije naodmet istaći da se njegova bolja resorpcija postiže ukoliko se uzima uz obrok koji sadrži zdrave izvore masti.“
Doktorka otkriva i postoji li neko ograničenje u uzimanju suplemenata – treba li praviti pauzu posle određenog vremena?
„Kada je dužina uzimanja suplemenata u kontinuitetu u pitanju, može se naići na podatak da na šest meseci treba praviti pauze od po mesec dana. Međutim, kao i uvek u medicini, jedno pravilo ne važi za sve i može se razlikovati od slučaja do slučaja. Ono što je sigurno – ukoliko su suplementi ispravno dozirani i adekvatno propisani od vašeg lekara, onda se mogu uzimati i u kontinuitetu bez pravljenja pauze, naravno, uvek po savetu vašeg lekara i uz redovne kontrole.“
BONUS VIDEO: „Hleba i masti za dobro zdravlje“: Dr Katarina Bajec o tome da li svinjska mast izaziva holesterol i trigliceride
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
