0
Broj prevremenih smrtnih slučajeva zbog zagađenja vazduha u Evropi procenjuje se na oko 400 hiljada godišnje. U spoljašnjoj sredini, najveća pretnja za zdravlje ljudi su suspendovane PM čestice. Na mapi najzagađenijih gradova, neslavno prvo mesto često ima i Beograd.
Podaci o broju prevremenih smrtnih slučajeva u svetu su alarmantni i već se procenjuju na preko četiri miliona slučajeva godišnje.
Srbija je, nažalost, prema nekim procenama, na prvom mestu u Evropi upravo sa bolestima koje mogu da se dovedu u vezu sa zagađenjem vazduha. Procenjuje se da više od šest hiljada ljudi godišnje u našoj zemlji umre zbog zagađenja.
Direktor Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, napominje da aerozagađenje utiče na sve nas i od toga je nemoguće da se sa uspehom sačuvamo.
„Ali posebno su osetljiva mala deca, trudnice, osobe starije životne dobi, kao i oni koji već imaju plućne bolesti. Aerozagađenje je faktor rizika za brojne plućne bolesti – kao što je astma, rak pluća – ali takođe dovodi i do pogoršanja tih bolesti“, naglašava dr Stjepanović.
Kako da se zaštitimo od aerozagađenja
Kada je povišeno aerozagađenje plućnim bolesnicima se savetuje da ostanu u zatvorenim prostorijama i ne izlaze napolje. Takođe, preporučuje se nošenje partikularne maske koja će nas zaštititi od zagađujućih čestica, ali i od respiratornih infekcija.
Studije pokazuju da još tokom razvoja intrauterino plod je osetljiv na aerozagađenja, jer trudnice koje su više boravile u regijama sa povećanim aerozagađenjem su rađala decu koja su kasnije češće imale plućne bolesti.
U zimskoj sezoni aerozagađenje je izraženije i veća je koncentracija čađi, sumpor-dioksida, azot-dioksida, čestica veličine PM 10 mikrometara i dva i po mikrometara koje zbog svoje veličine kada ih udahnemo prolaze duž celog trahe-bronhijalnog stabla, stižu do naših alveola i oštećuju ih, objašnjava pulmolog.
„Taj plućni deo gde se odvija fina razmena gasova biva oštećen. Na taj način pogoršavaju se plućne bolesti, ali ne samo plućne. Ove čestice ulaze u krvotok i oštećuju i druge organe, pre svega kardiovaskularne. Faktori su rizika i za druge maligne bolesti, a ne samo za plućne“, dodaje doktor Mihailo Stjepanović.