Građani Srbije neinformisani o vakcini protiv HPV-a: Ne znaju da sprečava rak

Rak grlića materice je četvrti najčešći oblik raka kod žena u svetu i godišnje od njega umre oko 300.000 pacijentkinja. Sa više od 1.300 novoobolelih i približno 500 umrlih žena, rak grlića materice drugi je vodeći uzrok obolevanja i četvrti uzrok umiranja od raka kod žena u Srbiji.“U našoj zemlji se uočava da je veliki broj mladih zaraženo HPV virusom. Smatra se da je u svetu populacija od 17 do 23 godina zaražena preko 80 odsto ovim virusom. Kod nas je malo više, jer mladi ne koriste zaštitu. Ta masovna zaraženost HPV-om je uzrokovala da se rak grlića materice javlja u većem procentu. Najalarmantnije je što je sada pik pojavljivanja prvih simptoma raka grlića materice kod žena oko 32. do 35. godine života, u odnosu na period od pre nekoliko decenija kada je ovaj tip karcinoma bila ‚bolest starijih žena’”, kaže dr Mima Fazlagić ginekolog i predsednica Udruženja žena “Naša Aska” koje je u saradnji sa Udruženjem za borbu protiv raka grlića materice i jajnika „Progovori“ uradilo istraživanje za Srbiju.

Rezultati istraživanja pokazali su da su ljudi u Srbiji, ali i u Evropi, nakon kovida, na isti način opterećeni novim informacijama o vakcinama, ali su u međuvremenu povećali znanje o njima. Međutim, na pitanje ko donosi odluku o imunizaciji odgovori su potpuno suprotni od Evropskih zemalja. Kod nas odluku o imunizaciji u najvećem broju slučajeva, donosi jedan roditelj, čak 71 odsto, dok u Evropi samostalnu odluku donosi samo 34 odsto ispitanika.“Važnost da dete bude vakcinisano protiv svega, osim COVID-a, potvrdno je odgovorilo 71,8 odsto ispitanika, dok je u Evropi ta svest među građanima daleko veća i iznosi čak 90 odsto. Da se vakcinom može sprečiti neki oblik raka smatra približno isti broj građana i u Srbiji (52 odsto) i Evropi (58 odsto), ali je zato dobra informisanost o HPV kod nas svega 49,8 odsto, a u Evropi 73 odsto. Ono što važi za našu zemlju i Evropu jeste da ljudi koji su dobro informisani, njih dve trećine zna o raku grlića materice i vakcini, ali ta dobra informisanost kod nas je duplo manja nego u Evropi. To potkrepljuje i činjenica da je poverenje u HPV vakcinu kod nas 40,9 odsto, a u Evropi 80 odsto, ali isto tako i da 55, 6 odsto naših građana odbija vakcinaciju zato što smatra da nije bezbedna, a to čini i 50 odsto Evropljana”, ističe dr Fazlagić.

HPV vakcina počela je da se daje u domovima zdravlja širom Srbije o trošku osiguranja, a obezbeđena je najsavremenija, devetovalentna vakcina koja predstavlja zlatni standard prema preporuci struke.“U protekle dve nedelje vakcinisali smo više od 180 dece, a među njima je bilo čak 40 dečaka.  Prvi put smo dobili 100 doza za celu Čukaricu i to smo za tri dana potrošili. Za sada smo zadovoljni odzivom i interesovanjem roditelja. Imamo spisak roditelja koje ćemo pozvati kad stigne sledeći kontigent. Ono što je bitno da svi roditelji znaju, jeste da ako dete ima ispod 15 godina, vakcinu prima u 2 doze. Nakon 15 godina ona se daje u tri doze, jer je imunogenost bolja kod mlađe dece i zato oni primaju jednu dozu manje. Takođe, ako je osoba već imala prvi seksualni kontakt treba da primi vakcinu, jer se nije sigurno susrela sa svih 9 tipova virusa. Menstrualni ciklus nema veze sa davanjem vakcine, kao ni to da primanje vakcine ne isključuje jednog dana redovan odlazak ginekologu i korišćenje kontracepcije. Sama upotreba kondoma bez vakcine nije dovoljna, jer se HPV prenosi i putem kože pre nego što se kondom uopšte stavi” objašnjava dr Jelena Mitrović, načelnica pedijatrije u Domu zdravlja “Dr Simo Milošević”.Ona je pojasnila da je najbolje da dete sa 12 godina primi vakcinu, kao i da se ona može dati istovremeno sa vakcinom protiv difterije i tetanusa u sedmom razredu. Imunitet nakon vakcinacije traje sigurno 10 godina, ali nema indicija da nakon toga on opada.