5
Samo 8,5 odsto građana Srbije ima sve zube, a polovina ih uopšte ne pere redovno - podaci su Instituta za javno zdravlje "Batut". Predrag Miletić je zubar iz Beograda, sa praksom dužom od 33 godine, on se pribojava da je situacija još gora nego što to pokazuje ova statistika, a problem vidi u nedostatku preventive i "sistemskom uništavanju državne stomatološke zaštite".
„Mislim da su ti podaci o 8,5 posto možda i visoki, da je situacija još gora. Imam dugogodišnju praksu i bavim se stomatologijom 33 godine, ja na prste jedne ruke mogu da nabrojim ljude koji redovno dolaze i koji nemaju bilo koju intervenciju“, kaže naš sagovornik.
On primećuje da postoje brojni razlozi za to, a nisu svi materijalne prirode.
„Dešava se sistemsko uništavanje nečega što smo zvali državna služba i državna stomatologija, koja praktočno pruža primarni vidi stomatološke zdravstevne zaštite“, konstatuje naš sagovornik.
Miletić je zapazio i to da je sve tiho prešlo u privatne vode, a cene su za većinu ovdašnjeg stanovništva nedostižne.
„Cene stomatoloških usluga su dosta visoke, ali su dosta visoke iz perpektive našeg čovake. Što se tiče svetskih cena, mi smo na začelju“, kaže ovaj zubar sa dugodišnji iskustvom – nekada u državnoj, a sada u privatnoj praksi.
Nema dilemu, isiče da je rešenje u preventivi, ona je, kaže naš sagovornik jeftina – ne traži mnogo sredstava, a daje dobre rezultate.
„Mi smo na preventivu, nažalost, zaboravili odavno. Od najranijih dana, predškolskih i školskih stomatolaga – tu imate čitav niz, lanac koji je odgovoran za zdravlje naših zuba“, poručuje stomatolog.
Ističe da bi trebalo oživeti primarnu zdravstvenu zaštitu u državnoj praksi i odlazak u domove zdravlja. Njegov sin je trenutno na stažiranju kao stomatolog u jednom domu zdravlja i, prema onome što je tamo primetio, situacija nije baš za ponos, često nema materijala, niti dovoljno kvalitetne opreme da bi se obavile intervencije.
„Zato se pacijenti javljaju privatnim ordinacijama i tamo završavaju masu intervencija“, kaže Miletić.
On podseća da su velika izdvajanja za zdravstvenu zaštitu, jedan deo toga ide i na stomatologju, a jako malo se pacijentima od toga vrati.
„90 posto onih koji izdvajaju za zdravstvo završavaju u našim privatnim ordinacijama. Još odavno, pre 25 godina, sa ministarstvima i nadležnim službama nastojali smo da se postigne dogovor o tome da se stomatološke intervencije refundiraju iz fondova. Nije bilo volje, a nema je ni sada. Ideja je da pacijenti dođu kod privatnog stomatologa sa knjižicom i da uspeju da naplate deo troškova od fonda“, zaključuje naš sagovornik.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
