7
Novorođene bebe u Srbiji u poslednja tri meseca primaju bugarske BSŽ vakcine, dok potpuno ispravan pogon na Institutu za virusologiju, vakcine i serume ‘Torlak’, za proizvodnju ovog cepiva, stoji neupotrebljiv, jer su odeljenje za tuberkulozu svi stručnjaci napustili, a mladi koji su nedavno zaposleni ne znaju da rade, priča za Nova.rs Miroslav Stajić, diplomirani biolog i specijalista medicinske mikrobiologije, koji je u “Torlaku” bio šef Odeljenja za proizvodnju toksoida difterije, šef Odeljenja za kombinovanje bakterijskih vakcina i autor proizvodnje seruma protiv zmijskog otrova.
Pročitajte još:
7
1
1
0
Prema podacima Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, 20. jula 2022. godine, odobren je uvoz 500 doza bugarske BSŽ vakcine protiv tuberkuloze, a na zahtev Instituta za virusologiju, vakcine i serume ‘Torlak’, dok se kao korisnik navodi Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.
„Kada su shvatili da nemaju stručnjake koji će proizvesti BSŽ vakcinu, uprava Torlaka hitno je podnela zahtev za uvoz vakcina protiv tuberkuloze iz Bugarske. Naime, čitav region, Crna Gora, Republika srpska, snabdeva se vakcinama sa Torlaka. Međutim početkom godine, i na proleće, u porodilištima u regionu bila je nestašica ove vakcine, jer je na Torlaku zaustavljena proizvodnja. Zašto o tome niko ne govori? Ako postoji problem sa pogonima, onda to javnost mora da zna, pa nije Torlak privatna firma. Zašto bismo uvozili vakcinu iz bilo koje druge zemlje, kad imamo svoje pogone“, pita Stajić.
U Crnoj Gori je nestašica BSŽ-a krenula u martu ove godine.
„Uprkos problemima u proizvodnji BSŽ vakcine na Torlaku koja traje duže od dva meseca, vakcinacija u Kliničkom centru Crne Gore se do kraja februara sprovodila nesmetano, jer smo koristili rezerve“, rekli su tada iz Kliničkog centra u Podgorici.
Njima je u to vreme iz „Torlaka” rečeno da očekuju da dobiju sertifikat za tehničku ispravnost vakcine, koja se obnavlja jednom godišnje, a do koje, očigledno, nije došlo.
Biološka proizvodnja ovih vakcina je, ističe Stajić, rizična i traži stučne ljude koji će je nadzirati.
„Očigledno je da Torlak iz nekog razloga nije uspeo da napravi dovoljne količine vakcina, pa su u julu mesecu iz Bugarske poručili BSŽ. To je direktno Torlak platio. Nažalost, tokom proteklih 20 godina, taj pogon napustilo je mnogo lekara, biologičara i gotovo svi iskusni tehničari. Nadam se da će Torlak uspeti da proizvede ponovo vakcinu protiv tuberkuloze, ali podmlađenu ekipu koju su doveli, neko mora da nauči da radi. Tamo više nema stručnjaka i oni nemaju od koga da uče“, navodi nekadašnji šef proizvodnje u ovom Institutu.
On ističe da su bugarske vakcine dobrog kvaliteta i da se izvoze u 140 zemalja sveta.
„Pre mnogo godina bili smo u poseti Bugarskoj i obišli smo tada njihove pogone. Oni su od Svetske zdravstvene organizacije dobili sertifikat za proizvodnju BSŽ vakcina koju sada izvoze u veliki broj zemalja. Ipak, žalosno je da ‚Torlak‘ koji je nekada bio najveći gigant za proizvodnju vakcina u regionu, sada zavisi od Bugarske, a zavise i naše bebe, koje čekaju njihove vakcine“, kaže Stajić.
Podsetimo, čak 600 beba koje su rođene u GAK „Narodni front“ u periodu između 16. septembra i 19. oktobra, umesto BSŽ vakcine, primile su samo fiziološki rastvor. Grešku je, prema rečima ministarke zdravlja Danice Grujičić, napravila tehničarka u apoteci, koja je pogrešno napisala uputstvo za upotrebu.
„To je objašnjenje za neuke ljude i malu decu. BSŽ vakcina se daje interdermalno, a koža tek rođene bebe je tanka i osetljiva, pa osoba koja daje vakcinu mora da bude krajnje uvežbana i iskusna, da prepozna šta je vakicna, a šta rastvor, bez obzira na uputstvo. Mora da uvidi grešku, ako ona postoji. Svaka iskusna medicinska sestra zna razliku između ampule suve supstance i fiziološkog rastvora. Suva supstanca pakuje se u braon bočice, u tamnom staklu, jer su umrtvljene oslabljene bakterije koje izazivaju tuberkulozu osetljive na sunce i na svetlost, a rastvor je u providnoj bočici. Nije ovde kriva jedna osoba, već je čitava ekipa pogrešila, nisu gledali koju bočicu uzimaju, vadili su je iz kutije koja je pogrešno obeležena. Ovo je skandal koji je trajao ne jedan dan, već mesec dana, a da niko ništa nije primetio“, ljutito priča naš sagovornik.
Aparat za liofilizaciju BSŽ vakcine na Torlaku kupljen je pre 20 godina i tada plaćen 700.000 maraka.
„Taj aparat nije neophodno modernizovati jer se BSŽ od 1908. godine pravi na isti način. Nije došlo do modernizacije, koristi se isti soj koji su još francuski naučnici osmislili početkom 20. veka. Mi smo 15 godina pravili tečnu BSŽ vakcinu, a onda smo prešli na liofilizovanu. Sad izgleda ne pravimo nijednu“, kaže Stajić.
Šteta je neviđena, naglašava on, jer se ovim poljuljalo poverenje u zdravstveni sistem i u porodilišta.
„Neverovatno je da mesec dana pedijatri, ni patronažne sestre nisu primetile da bebe nemaju ožiljak. Posle BSŽ vakcine javlja se reakcija. Stvara se mali mehurić, a posle sedam do 14 dana vezikulica, a onda krasta, koja nakon mesec dana otpadne. Ako se to ne desi, pedijatar mora da signalizira da se vakcina nije primila, da nešto nije u redu“, objašnjava Stajić.
Podsetimo, prvo osnovno javno tužilastvo u Beogradu formiralo je predmet nakon što je ministarka zdravlja Danica Grujičić saopštila da je u beogradskom porodilištu „Narodni front“, 600 beba umesto BSŽ vakcine dobilo fiziološki rastvor. Nakon ovog slučaja direktor „Fronta“ prof. dr Željko Miković ponudio je ostavku, ali ona nije prihvaćena.
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare