19
"’Deca su dobila fiziološki rastvor umesto vakcina’, ‘Viče na bolesnog pacijenta, nema empatije’, ‘Šeta u dekoltiranom mantiliću sa napumpanim usnama i u mrežastim čarapama’, ‘Snimila porođaj pacijentkinje i objavila na internetu’, samo su neke od priča čiji epilog kaže:‘Kriva je sestra’, a niko ne pita gde je, kako i kada ta sestra završila školu, da li je kvalifikovana i školovana ili je tu da devalvira i potpuno uništi našu struku, jer njen pogrešan potez može nekoga koštati života”, revoltirano za Nova.rs priča Radica Ilić, predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije, koja naglašava da je ovo tek početak ozbiljnih posledica odobravanja prekvalifikovanih diploma u medicini, koje se samo sistemski mogu zaustaviti, a postoje u Srbiji i Republici Srpskoj, i nigde više u svetu.
“Na sve probleme, koje su izazvale mahom prekvalifikovane radnice u medicini, mi ćutimo. Ćuti onaj kvalitetniji i kvalifikovaniji procenat mediciniskih sestara i tehničara. U tišini trpimo ponižavanja i diskriminaciju. Došli smo dotle da kada pacijent uđe u zdravstvenu ustanovu mora da pita medicinsku sestru gde je i kako završila školu, da se uveri da nije prekvalifikovana frizerka, kozmetičarka, maserka, da nije sumnjivim putevima, brzinom svetlosti, stekla diplomu, jer nije svejedno ko će vam dati injekciju, vakcinu, ko asistira lekarima prilikom operacije na srcu ili tokom porođaja. Moj savet pacijentima je – obavezno pitajte!”, apeluje Ilić.
Ona naglašava da već 20 godina ozbiljne i kvalifikovane sestre i tehničari, postavljaju ista pitanja.
“’Zašto?’ i ‘Dokle?’ ’Kakav smo to model ponašanja i delovanja usvojili?’ Idemo iz jedne greške u drugu. Naše školovane sestre odlaze iz Srbije, jer neće da trpe poniženja, da rade u katastrofalnim uslovima i za male plate. Ostaju nam one koje ovaj posao ne rade zbog para, jer ih očigledno imaju iz drugih izvora, ali vole da obuku beli manti i da se šepure kroz bolnicu ili dom zdravlja. U našem poslu postoji kodeks oblačenja, ali retko ko ga danas poštuje. Ne može se na posao u zdravstvenu ustanovu ići u mrežastim čarapama i sa dubokim dekolteom kao za noćni izlazak. Čak ni u filmovima sestre ne izgeldaju kao go-go plesačice. One ne treba da budu atraktivne, već školovane za svoj posao, da budu fine i ljubazne prema pacijentu, da znaju da rade i da se ponašaju na radnom mestu. Glavne sestre koje sankcionišu svoje zaposlene, ličnim primerom pokazuju kako treba da se dolazi na posao i radi. Nekada, čak ni na vežbe, nismo smeli da dolazimo ako nam je jedno dugme otpalo sa mantila. Naš protest izrazili smo u Saopštenju koje smo poslali Ministarstvu zdravlja, sa pitanjem ‘Do kada ćemo ovo da trimo?’, ali odgovor još nije stigao”, objašnjava Radica.
Prekvalifikacija u zdravstvu odobrena je samo u Srbiji i u Republici Srpskoj.
“I nigde više u regionu, niti u svetu. To je naš destruktivni ‘patent’. Kada sam pre mnogo godina jednom državnom sekretaru u Ministarstvu zdravlja rekla da će nam školovane sestre otići u inostranstvo, odgovorio mi je:‘Pa šta, doći će Indijke da nam daju injekcije’, a sigurna sam da bi on pre otišao u Nemačku po injekciju, kao što su i neki bivši ministri. Evo gde nas je to dovelo, imamo decu koja dobijaju fiziološki rastvor umesto vakcine, ženu koja je osvanula na internetu jer je ‘sestra’ snimala kako se porađa, dešavalo se čak da doktorka kaže sestri ‘Ovde uradite šećer’, misleći da pacijentu treba da izmeri šećer, a ona ode u kuhinju i donese kutiju sa šećerom za kafu. Ove, i slične, sramotne i nedopustive pojave su, plašim se, samo početak. Svi ti propusti su geneza višegodišnjih prekvalifikacija”.
Nedozvoljeno snimanje žene na porođaju može da uradi samo neko ko je polupismen i neobrazovan, smatra Ilić.
Pročitajte još:
19
15
27
1
“To što je uradila kosi se sa ljudskim moralom, sa zdravim razumom, pa neka ide negde da radi nokte, sređuje frizure, nemam ništa protiv, ali ne može sa takvim stavom i ponašanjem da radi u operacionoj sali sa pacijentima, posebno ne u porodilištu. Sa druge strane, osoba koja provede četiri godine u strukovnim školama, zna kako treba i mora da se ponaša na radnom mestu. Gde su tu načelnici i glavne sestre da opomenu, da kontrolišu rad svojih zaposlenih? Ima fenomenalnih kolega koje i dalje vode računa i drže se pravila ponašanja, ali ih je, nažalost, sve manje, jer takvi se u Srbiji ne zadržavaju dugo”, kaže Radica.
Ovaj problem mora da se rešava hitno i sistemski, naglašava ona.
“Nešto mora da se promeni da bismo zadržali školovane sestre i da prestanemo sa prekvalifikacijama, jer će nam doći glave”.
Podsetimo, u Srbiji je najviše prekvalifikovanog osoblja u medicini, pa su medicinske sestre, tehničari i laboranti uglavnom dojučerašnji frizeri, maseri, spremačice, kozmetičarke. Manjak školovanih medicinskih sestara doveo je do toga da ustanove moraju da primaju prekvalifikovane radnice. Naime, Univerzitetski klinički centar Srbije (UKCS) je u takvom deficitu sa medicinskim sestrama, da na konkursima traže i do 40 sestara, a javi se sedam ili osam. Slična je situacija i u ostalim ustanovama u Srbiji. Jedan od glavnih razloga zašto propadaju konkursi je što se raspisuju isključivo za rad na određeno vreme, tačnije na sraman ugovor od tri meseca, sa izgovorom da je u pitanju “povećan obim posla”, iako je u ustanovama neprekidno neophodan stalan priliv osoblja.
Cene prekvalifikacija u pojedinim državnim medicinskim školama:
Školarina (po razredu) – 3300 din.
Obnova godine – 1100 din.
Ispit – teorija – 650 din.
Ispit – vežbe – 1000 din.
Ispit – teorija + vežbe – 1650 din.
Čas vežbi (praktična nastava) – 120 din.
Čas pripremne nastave (vežbe) za maturski ispit – 120 din.
Maturski ispit – 2300 din.
Prilikom upisa prijem dokumentacije i pravljenje razlike predmeta naplaćuje se 1000 dinara.
Napomena: U privatnim školama cenovnik nije istaknut, a telefonom nisu želeli da nam saopšte koliko košta školovanje, tačnije prekvalifikovanje ili diploma.
BONUS VIDEO: Jesmo li u Hrvatsku izvezli lažne medicinske sestre?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare