Ana (45) posle smrti muža želi da iskoristi njihova 2 embriona i ima još dece, ali joj ne daju! Država hoće da ih spali

Ana samo želi da njihova ćerka dobije brata ili sestru, ali naš Zakon joj to zabranjuje.“Klinika po Zakonu mora da spali moje embrione, ali to još nisu uradili jer sam ih tužila i još smo na sudu. Platili smo čuvanje dve godine, što ističe sledeće nedelje, a da je situacija drugačija mogla bih da produžim do pet godina, ali sad to ne dozvoljavaju. Iako, iskreno ne verujem da će spaliti, moguće je da sa njima imaju druge planove. Ipak jedan embrion košta oko 10.000 evra, a kada ih nakupite dovoljno, to nisu male pare. Meni su zato napravili pakao od života. Muž  mi je preminuo u januaru 2021. od posledica korone, a u tim najtežim danima morala sam da se suočavam i sa Klinikom i državom. Moj pokojni suprug i ja smo neposredno pred njegovu smrt ostavili embrione na čuvanje u bolnici ‚Medigrup Jevremova’. Želeli smo i pokušavali da proširimo našu porodicu, da naša ćerka, koju smo dobili prirodnim putem, dobije brata i (ili) sestru. Međutim nakon njegove smrti, meni su ta dva embriona, koliko ih tamo ima, oduzeta i osporavaju mi pravo na njih, jer su po našem Zakonu o BMPO neophodni potpisi oba partnera kako bismo dobili svoje embrione”, priča Ana, o paklu kroz koji i dalje prolazi.Znajući da će biti problema i da zakonski do kraja nije regulisano kako se nasleđuju embrioni i šta se dešava sa njima nakon smrti jednog partnera, Ana ih je prijavila na ostavinskoj raspravi.

„Po preporuci advokata sam ih i pravosnažnim rešenjem nasledila. Međutim, time moji problemi ne nestaju. Klinika odbija da mi ih preda i insistira da se oni spale, iako je u svim zemljama po zakonu pravo lične svojine neotuđivo po bilo kom osnovu. Ipak, Jevremova, pa i država, meni osporavaju pravo da ih preuzmem zato što se  embrion po našem zakonu može  koristiti  uz saglasnost davaoca (Zakon o BMPO čl. 52 st. 3) i ne može se koristiti posle smrti (isti  član i čl. 41.) u suprotnom predstavlja prekršaj kojim se ustanove koje čuvaju, kažnjavanju visokim kaznama. Međutim, kad smo kod Zakona i Željkovog (suprugovog) i mog prava, iz odredbe Zakona o nasleđivanju (čl. 1. st. 1.) jasno proizilazi da se kao predmet nasleđivanja smatraju, ne samo materijalne vrednosti već i duhovne vrednosti, koje je moj pokojni muž izrazio zamrzavanjem naših embriona u Specijalnoj ginekološkoj bolnici Jevremova dana 22. novembra 2020. , da bi ostavio vezu među generacijama rađanjem dece. Njegovom smrću nije se ugasila i njegova želja za potomstvom koju je izrazio time što je uz puno poverenja ovoj klinici poverio na čuvanje da bi se oni jednom iskoristili, a ne spalili. Predmetni embrioni predstavljaju zaostavštinu mog pokojnog supruga. Osporavanjem ovog mog i njegovog prava, koje se nije ugasilo njegovom smrću, embrioni (odnosno deca) bi morali biti uništeni, što je suprotno Ustavu naše zemlje i Zakonu o BMPO koji je donet radi povećanja nataliteta”, objašnjava Ana.

Zakon je, ističe ona, moguće tumačiti na razne načine, a kako u očaju više nije znala kome da se obrati, pisala je i predsedniku države.“S obzirom da se ovde ne radi ni o kakvim materijalnim dobrima koje potražujem, već o pravu na život, na potomstvo, na to da moje dete dobije brata ili sestru, mislim da je potrebno samo malo dobre volje i ljudskosti, umesto tumačenja zakona. Naravno, nisam naišla na razumevanje, pa sam čak pisala i predsedniku. Ministarstvo zdravlja sam ranije kontaktirala i dobila negativan odgovor”, kaže ona.Upućena je na Upravu za biomedicinu, gde je dobila skandalozan savet.„U julu sam bila na razgovoru kod direktorke te Uprave u ministarstvu, doktorke Aleksandre Vlačić i od nje nikakvu pomoć nisam dobila. Odgovor na svako moje pitanje je bio da ‘Zakon to nije predvideo’. Da ironija bude veća, zakon mi dozvoljava da odem u neku od susednih zemalja i uzmem semenu ćeliju od nepoznatog donora, vratim se i rodim dete u Srbiji. Ipak, naš zakon mi zabranjuje da uzmem gotov embrion pokojnog muža i rodim naše dete. Neverovatno! Tamo mi je, u poverenju, rekla da je možda rešenje da se odreknem embriona i da ih poklonim u ‘Banku siročića’ u EU. Da potom nađem način da ih do tamo ispratim, zatim otkupim i nađem surogat majku da ih rodi. Pa to normalna osoba ne može da shvati. Neka nepoznata žena u EU može da uzme i rodi moje embrione, ali ja kao majka u svojoj zemlji ne mogu, jer ‘zakon to nije predvideo’. Ne znam kako sam uspela da ne padnem sa stolice, nakon izjave doktorke Vlačić“, naglašava šokirano Ana.

U svim državnim institucijama ova požrtvovana majka naišla je samo na odbijanje, izbegavanje ili negiranje njenog prava.„Jedina osoba koja je pokazala želju da mi pomogne bila je premijerka Ana Brnabić, ali ni njena nastojanja da nešto učini nisu dovoljna. Ministarstvo zdravlja je odbilo svaki predlog saradnje. Bivši ministar Zlatibor Lončar se na moje molbe za prijem nije udostojio ni da odgovori. Konačno početkom ove godine nakon dva pisma predsedniku, sekretar u Ministarstvu zdravlja prof. dr Predrag Sazdanović me je primio u januaru, a s obzirom da je ginekolog, očekivala sam razumevanje. Kada sam došla na sastanak, kojem je prisustvovala i doktorka Vlačić, prof. Sazdanović mi je rekao da ja njih (ministarstvo i Upravu za BMPO) hoću da pošaljem u zatvor i da ako želim svoje embrione, da tužim ‘Medigrup’. Potom mi je kod lifta, opet ‘dobronamerno, rekao da iskoristim svoje ‘veze gore’, aludirajući na premijerku, kako bi se Zakon dopunio. Rekla sam mu da ćemo se ipak svi videti na sudu, rešena da celu stvar teram ne do Strazbura nego do boga, ako je potrebno”, naglašava Ana.

Ona je potom podnela tužbu u Prvom osnovnom sudu, ali je izgubila slučaj.“Sudija Bratislava Kolović Nedeljković je presudila u korist ‘Medigrup’. Žalba Višem sudu je napisana, ali je vremena malo. Na poslednjem ročištu koje sam imala advokat koji zastupa ‘Medigrup’ mi je rekao pred sudijom i mojim advokatom:’Neka Vam odlazeći ministar, (misleći na dr Lončara) potpiše, i mi ćemo Vam ih (embrione) predati’. Ipak, bivši ministar nije hteo da odgovora. Više puta sam se obraćala i ministarki prof. dr Danici Grujičić, koja je na prvi mejl odgovorila da ću dobiti saglasnost, samo da napišem zvaničan zahtev. Kada sam i to učinila, kratko je odgovorila da se upoznala sa situacijom i da ipak zakon nije na mojoj strani, da ne može da mi pomogne. U zemlji gde su svima puna usta populacione politike, pomoći ženama koje žele da rode i majkama sa malom decom, ja doživljavam pravi teror i to od klinike koja se bavi biomedicinski potpomognutom oplodnjom. Od države ne potražujem nikakvu dobit za sebe, samo tražim da mi ne odmaže. Ovoj državi još uvek valjda trebaju deca, ne samo moja moja, nego svačija”, zaključuje revoltirano Ana.

Iz Klinike "Medigrup", za Nova.rs kažu da su u ovom slučaju postupili po proceduri i Zakonu."Kada je pitanju situacija pacijentkinje A.M., Specijalna ginekološka bolnica sa porodilištem 'Jevremova', postupala je po proceduri, u potpunosti poštujući odredbe Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji. Želimo da istaknemo da su tokom postupka biomedicinski potpomognute oplodnje, pacijentkinja A.M. i njen suprug bili obavešteni o odredbama ovog zakona. Nakon tužbe koju je pacijentkinja podnela, prvostepena presuda suda potvrdila je da je naša ustanova u ovom slučaju ispoštovala zakonsku proceduru. Imajući u vidu da je sada žalbeni postupak u toku, do usvajanja pravosnažne presude i okončanja postupka nismo u mogućnosti da iznosimo više detalja o ovom slučaju", kažu u ovoj klinici.Na naša pitanja o zakonskim procedurama prilikom vraćanja embriona parovima, ali i ljudima koji su u međuvremenu ostali bez partnera, od Ministarstva zdravlja nismo dobili odgovor do objave ovog teksta.BONUS VIDEO

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vtokokoiispunjavanjeobeanja-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3804583"]