Savremene terapije menjaju prognozu raka bubrega, ali nisu dostupne svim pacijentima

Karcinom bubrega čini tri do četiri odsto svih maligniteta, sa nešto većom učestalošću kod muškaraca nego kod žena. Najčešće se javlja u šestoj i sedmoj deceniji života, ali poslednjih godina beleži se porast obolevanja i kod mlađih generacija. Najpoznatiji simptomi raka bubrega uključuju krv u mokraći, bol u slabinskoj regiji i tumor koji se može napipati. Međutim, ovi simptomi su prisutni kod manje od 10 odsto pacijenata.

"Kampanjom 'BUbreg – strah prestaje kada počne lečenje' želimo pre svega da se obratimo ljudima koji su dobili dijagnozu raka bubrega i njihovim porodicama. Strah je prirodan kada se suočite sa malignom bolešću, ali je važno da pacijent zna da danas postoje savremene mogućnosti lečenja i da sa svojim lekarom može da napravi sledeći korak. “Uro Takt” je zato podržao inicijative struke za unapređenje lečenja metastatske bolesti i dostupnost adjuvantne terapije. Ovom konferencijom želimo da spojimo glas pacijenata i lekara i pošaljemo poruku da strah ne sme da bude jači od mogućnosti za lečenje", poručuje Marko Đurić, predsednik Udruženja pacijenata “Uro Takt”.

Karcinom bubrega spada u bolesti koje se teško mogu prepoznati na osnovu simptoma, i zato su preventivni pregledi od presudne važnosti.

"Za razliku od raka prostate, kod koga se koriste tumorski markeri, za karcinom bubrega ne postoje ni markeri ni biomarkeri koji bi ukazivali na bolest. Zato se ključna dijagnostika zasniva na ultrazvučnim pregledima, jer je to metoda kojom se ovaj karcinom može lako otkriti u ranoj fazi. Ako se redovno radi, broj novodijagnostikovanih slučajeva značajno raste, a to znači i veće šanse za izlečenje. Hirurgija je i dalje osnovni način lečenja, potpunim uklanjanjem bubrega (radikalna nefrektomija) ili, kada je moguće, operacijom koja čuva organ (nefron-sparing). Kod tumora do pet, šest centrimetara, u određenim okolnostima, moguće je odstraniti samo promenu i sačuvati bubreg. U trenutku postavljanja dijagnoze kod 30 odsto pacijenata već postoje metastaze, a dodatnih 30 odsto razvije metastatsku bolest u prvoj godini od dijagnoze", ističe prof. dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.

Da rak bubrega nije bolest rezervisana za starije pokazuje i iskustvo Andreja Barne, trofejnog srpskog plivača kome je ova bolest dijagnostikovana 2019. godine, kada je imao svega 20 godina.

"Rak bubrega mi je otkriven sasvim slučajno. Na redovnom pregledu u Zavodu za sport i medicinu doktorka Gordana Mrđanov je na ultrazvuku videla promenu, nakon čega smo odmah krenuli da tražimo najbolje rešenje za lečenje. Niko u mojoj porodici ranije nije imao ovu bolest i upravo moje iskustvo pokazuje da kod raka bubrega nema pravila i da je važno da se redovno kontrolišemo i da sve što možemo otkrijemo na vreme. Operisan sam u Americi, gde danas živim, robotsko-laparoskopskom metodom, što je značajno skratilo period oporavka", kaže Barne.

Tumor je, ističe on, bio ograničen i nije metastazirao, tako da nije bilo potrebe za hemoterapijom ni dodatnim lečenjem.

"Ipak, oporavak nije bio ni brz ni lak. Imao sam veliku sreću što sam oko sebe imao porodicu, prijatelje, trenere, fizioterapeute i lekare koji su mi pružali podršku i pomagali da povratim snagu i funkcije koje sam izgubio i da se što pre vratim bazenu i treninzima. Danas, kada pogledam unazad, posebno mi je važno što rak bubrega nije zaustavio moj život. Naprotiv, svoje najveće sportske uspehe ostvario sam upravo nakon bolesti. Kvalifikovao sam se na dve Olimpijske igre, osvojio evropske medalje i stigao do finala svetskih prvenstava. Zato na ono što mi se dogodilo gledam kao na jednu od prepreka koje život donese, a ne kao na nešto što određuje ko sam ja. Moja poruka svima koji se trenutno bore sa rakom bubrega jeste da bolest ne treba da postane njihov ceo identitet i ceo život. I dalje ste vi – ista osoba koja ste bili pre dijagnoze, sa svojim željama, planovima i ciljevima. Niste sami u tome. Oslonite se na ljude koji vas vole i podržavaju, gledajte napred i, koliko god je teško, nastavite da živite svoj život i radite ono što vas čini srećnim", istakao je Barne.

Lečenje raka bubrega značajno je unapređeno tokom poslednje decenije, dok su se terapijske strategije i standardi lečenja dramatično menjali u prethodnih 30 godina. Cilj svih terapija bio je produženje života uz očuvanje kvaliteta života. Od 2005. godine standard postaje ciljana terapija, sa prosečnim preživljavanjem od oko 30 meseci. Prava revolucija nastaje uvođenjem imunoterapije, najpre kao monoterapije 2015. godine, a potom i kombinacija dva imunološka leka ili imunoterapije i ciljane terapije 2018. godine.

"Ove kombinacije danas predstavljaju najviši standard lečenja, sa prosečnim preživljavanjem od pet i više godina. Kod oko 10–12 odsto obolelih mogu da dovedu i do potpunog povlačenja bolesti, dok su dugotrajni terapijski odgovori zabeleženi kod više od 60 odsto pacijenata. Sami brojevi pokazuju koliko savremena terapija, koja je u svetu standard već više od osam godina, menja prognozu bolesti. Nažalost, ona još uvek nije dostupna obolelima u našoj zemlji. S druge strane, u prvoj liniji lečenja uznapredovale/metastatske bolesti dostupna su samo dva leka iz grupe ciljane terapije, koji se koriste gotovo 15 godina. Ova terapija jeste efikasna, ali su kombinacije znatno efikasnije i moramo da težimo tome da postanu dostupne i obolelima od raka bubrega u našoj zemlji. Imunoterapija je za lečenje karcinoma bubrega dostupna od 2022. godine, ali samo u drugoj terapijskoj liniji. Iz svakodnevne kliničke prakse jasno vidimo da i tada pokazuje veliku efikasnost i da je većina obolelih dobro podnosi. Kako su efekti lečenja najbolji kada se ovako moćna terapija primeni što ranije, trebalo bi omogućiti lečenje najefikasnijom terapijom koja danas predstavlja standard u svetu", objašnjava prim. dr sci. med. Suzana Matković, naučni saradnik i medikalni onkolog u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije.

Posebna novina koja značajno doprinosi boljim ishodima lečenja je primena tzv. adjuvantne terapije, nastavlja doktorka. Ona se primenjuje kod pacijenata kojima je rak bubrega hirurški odstranjen, ali zbog karakteristika tumora postoji visok rizik od ponovne pojave bolesti ili razvoja udaljenih metastaza.

"Taj rizik iznosi 30–35 odsto, a kod gotovo 50 odsto obolelih bolest se ponovo javlja u prve dve godine nakon hirurškog lečenja. Imunoterapija je i tu našla svoje mesto. U Evropi je već četiri godine preporuka onkoloških i uroloških vodiča i smatra se standardom lečenja sa ciljem potpunog izlečenja. Njena primena tokom samo godinu dana smanjuje za 40 odsto rizik od ponovne pojave bolesti i smrtnog ishoda, dok je gotovo 92 odsto obolelih živo i bez bolesti četiri godine nakon operacije. Svi ovi podaci ukazuju na potrebu da standardna terapija raka bubrega koja je dostupna u svetu i Evropi bude dostupna i našim pacijentima, kako u adjuvantnom lečenju, tako i kod metastatske bolesti. Ne smemo zaboraviti ni oko 20 odsto pacijenata sa nesvetloćelijskim histološkim podtipom karcinoma bubrega, kojima bi trebalo omogućiti preporučenu ciljanu terapiju u okviru indikacija RFZO. Oni tek poslednje tri godine imaju mogućnost lečenja jednim lekom iz ove grupe, i to off label, dok ranije nisu imali terapijske opcije", kaže dr Matković.

Slavenki Raičević je sasvim slučajno otkriven karcinom bubrega. Zbog jednog zdravstvenog problema otišla je kod lekara, kada je na magnetnoj rezonanci otkrivena metastaza na mozgu.

"Nije se znalo odakle je metastaza, pa sam prošla dodatna ispitivanja. Tada se ispostavilo da je moj levi bubreg potpuno zahvaćen karcinomom. Operisana sam, a potom sam nastavila lečenje na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije. Prvu terapiju sam veoma teško podnosila. Bila sam iscrpljena, teško sam hodala, a u jednom trenutku sam kod doktorke Matković došla u kolicima. Tada mi je predloženo da pređem na imunoterapiju. Već posle prve imunoterapije počela sam potpuno drugačije da se osećam. Vratila mi se snaga, počela sam samostalno da hodam i da se brinem o sebi. Posle nekoliko ciklusa moj život se potpuno promenio, ponovo sam mogla da izlazim, idem u šetnju, na kafu, u bioskop i da putujem. Danas živim kao da nemam bolest. Imunoterapija je meni zaista promenila život i srećna sam što sam uspela da je dobijem. Zato želim da takva terapija bude dostupna svakome kome može da pomogne, da ljudi dobiju terapiju koja zaista može da im promeni život", ukazuje Slavenka.