U Srbiji više od 6.000 ljudi boluje od raka bešike, prostate, bubrega i testisa

Rak je i dalje jedan od najvećih neprijatelja zdravlja, a podaci Instituta „Batut“ pokazuju da godišnje u Srbiji od malignih bolesti oboli više od 42.000 ljudi, dok više od polovine izgubi život od posledica karcinoma.

Povodom Novembra – meseca muškog zdravlja, Udruženje pacijenata „URO TAKT“ organizovalo je konferenciju za medije kojom započinje edukativnu kampanju „Šefe, koji ti je vrag?“. Cilj kampanje je da ohrabri muškarce da otvoreno razgovaraju o svom zdravlju, redovno odlaze na preventivne preglede i shvate da je pravovremena dijagnostika ključna za izlečenje raka prostate, bešike, testisa i bubrega. Tokom konferencije prikazani su i spotovi sa učešćem poznatih glumaca, koji na duhovit i emotivan način podsećaju da umesto straha, tišine i ignorisanja simptoma, treba da biramo podršku, razgovor i prevenciju. Kampanja „Šefe, koji ti je vrag?“ ima jednostavnu poruku, briga o zdravlju nije slabost, već odgovornost.

"Kampanja „Šefe, koji ti je vrag?“ predstavlja samo deo našeg kontinuiranog rada na podizanju svesti o urološkim karcinomima i važnosti preventivnih pregleda. Tokom kampanje pripremili smo video spotove sa poznatim glumcima, interaktivne materijale i edukativne sadržaje koji na duhovit i emotivan način motivišu muškarce da ne ignorišu simptome i da brinu o svom zdravlju. Posebno nam je važno da kampanja pokrene otvoreni dijalog među muškarcima i unutar porodica, jer verujemo da razgovor i podrška mogu spasiti živote. Tokom prethodnih meseci realizovali smo niz aktivnosti, od edukativnih radionica, preko konferencije „Za naše bolje sutra“, do kampanje „50+ razloga za PSA test“ u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije i RTS-om. Takođe, aktivno sarađujemo sa Udruženjem medikalnih onkologa Srbije na predlozima za uvođenje inovativnih terapija. Naši prioriteti su jasni, uvođenje savremene imunoterapije za rak bubrega i bešike, proširenje mreže besplatnih PSA testova za rak prostate i veća edukacija mladih o ranom otkrivanju raka testisa. Cilj nam je da terapija ne bude privilegija, već standard. Verujemo da kroz saradnju između udruženja, lekara i zdravstvenih vlasti možemo značajno smanjiti broj obolelih i preminulih od uroloških karcinoma", istakao je Marko Đurić, predsednik Udruženja UROTAKT.

Prof. dr Verica Jovanović, v.d. direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” naglasila je da je više od 1.700 građana učestvovalo u akciji PSA testiranja, koje je letos ova ustanova pokrenula sa Udruženjem „Uro takt“, Ministarstvom zdravlja i RTS.

"Najveći broj testiranih osoba pripadao je uzrasnoj grupi od 60 do 79 godina. Od ukupnog broja testiranih, pozitivan nalaz je zabeležen kod oko 14 odsto testiranih. Posebno želim da naglasim da je približno 37 odsto osoba izjavilo da se prvi put testiralo, što je ujedno bio i jedan od glavnih ciljeva ove akcije upoznavanja sa značajem PSA testiranja", naglasila je prof. dr Jovanović.

Urološki karcinomi spadaju među najčešće maligne bolesti kod muškaraca, a njihova zajednička karakteristika je da se u ranim fazama najčešće ne prepoznaju, što značajno otežava lečenje. Upravo zato, redovni preventivni pregledi imaju presudnu ulogu u ranom otkrivanju i uspešnom izlečenju.

"Karcinom prostate je najčešći maligni tumor kod muškaraca, ali ono što ga čini posebno opasnim jeste činjenica da ne daje nijedan specifičan simptom koji bi pacijenta odmah naveo da potraži lekarsku pomoć. Simptomi poput učestalog ili otežanog mokrenja ili osećaja neispražnjene bešike često su posledica benignog uvećanja, što otežava razlikovanje između dobroćudnog i zloćudnog oboljenja. Zbog toga savetujemo muškarcima da od sredine pete decenije života, a naročito ako postoji pozitivna porodična anamneza, jednom godišnje urade PSA test i obave urološki pregled. Rano otkrivanje daje mogućnost potpunog izlečenja, dok savremene terapije i napredne hirurške tehnike, uključujući i očekivano uvođenje robotske hirurgije, značajno poboljšavaju ishode lečenja i u uznapredovalim fazama bolesti. Karcinom bubrega, s druge strane, spada u bolesti koje se teško mogu prepoznati na osnovu simptoma. Za razliku od raka prostate, ne postoje tumorski markeri koji bi ukazali na bolest, pa je ultrazvučni pregled najvažniji alat za ranu dijagnostiku. Redovno izvođenje ultrazvuka omogućava otkrivanje tumora u fazi kada je izlečenje u potpunosti moguće. Hirurgija je i dalje osnovni način lečenja, potpunim uklanjanjem bubrega (radikalna nefrektomija) ili, kada je moguće, operacijom koja čuva organ. Kod tumora do pet do šest centimetara često je moguće odstraniti samo promenu i sačuvati bubreg, što značajno poboljšava kvalitet života pacijenata. Sa druge strane, rak mokraćne bešike je izuzetno agresivna bolest koja se teško leči i često brzo napreduje. Krv u urinu, čak i ako se javlja povremeno i bez bola, najčešće je prvi i jasan znak da treba posumnjati na ovu bolest. Nažalost, mnogi pacijenti zbog straha izbegavaju da potraže lekarsku pomoć. Rana dijagnoza, efikasna hirurgija i primena savremenih terapija predstavljaju ključ uspeha u lečenju, a nove terapijske opcije koje su već dostupne u svetu, daju nadu da će i naši pacijenti uskoro imati pristup tim lekovima", kaže prof. dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju Univeritetskog Kliničkog centra Srbije.

Populacija pacijenata obolelih od genitourinarnih karcinoma je jako heterogena, od jako mladih pacijenata obolelih od karcinoma testisa do strarijih pacijenata sa karcinomom prostate. Dostupnost dijagnostičkih procedura i multidisciplinarnost je neophodna za rano otkrivanje i lečenje.

"Poslednjih 15 godina ostvaren je veliki napredak u terapiji genitourinarnih karcinoma uvođenjem inovativnih lekova nove generacije za različite faze bolesti koji su visokoefikasni i pacijenti ih dobro podnose. Posebnu pažnju moramo pokloniti pacijentima sa karcinomom testisa. Pacijenti su uglavnom mlađi muškarci. Više od 95 odsto muškaraca sa rakom testisa uspešno se leči. Rana dijagnoza igra ključnu ulogu i povećava šansu za uspešno lečenje. Rak testisa ne može se prevenirati, samopregled i redovni pregledi nužni su za rano otkrivanje bolesti i uspešnije lečenje. Savremena terapija karcinoma prostate je multidisciplinarna. RFZO je 2017. godine stavio na Listu lekova inovativnu terapiju za pacijente u fazi metastatskog kastraciono-rezistentnog karcinoma prostate što nam je omogućilo efikasnije lečenje, dok lekovi iz grupe PARP inhibitora, kao monoterapija ili kombinacije sa novim hormonalnim lekovima (NHT) nisu dostupne, kao ni genetsko testiranje .Od maja 2024 godine pacijentima u Srbiji dostupan je još jedan lek iz grupe NHT u hormon senzitivnoj fazi bolesti. U pojedinim centrima dostupna je i terapija lekovima iz grupe ciljanih radiofarmaceutika. Kada govorimo o metastatskom karcinomu mokraćne bešike, treba znati da se radi o agresivnoj bolesti. U Srbiji se lečenje sprovodi hemioterapijom koja je bila standard u terapiji prve linije, sve do pojave imunoterapije i ciljane terapije. Novi terapijski vodiči podrazumevaju kombinaciju imunoterapije i ciljane terapije, imunoterapije i hemioterapije i imunoterapiju, kao i terapiju održavanja, koje nisu na listi RFZO. Osnovu lečenja metastatskog karcinoma bubrega po aktuelnim evropskim vodičima čini ciljana terapija i/ili kombinacija ciljane terapije i imunoterapije ili kombinacija dve imunoterapije što je standard u lečenju u prvoj liniji terapije koja je najvažnija u onkologiji. U Srbiji je dostupna u prvoj liniji terapije samo monoterapija lekovima iz grupe TKI (tirozin kinazni inhibitori). Druga linija terapije je na listi RFZO u Srbiji i u skladu je sa aktuelnim vodičima. Za viskokorizične pacijente nakon radikalne operacije bubrega, imunoterapija, koja je od prošle godine u vodičima, nije dostupna. Primarni cilj moderne inovativne terapije genitourinarnih karcinoma je odložiti progresiju bolesti, produžiti život pacijentu, sprečiti pojavu komplikacija i unaprediti kvalitet života pacijenata", objašnjava dr Vesna Stojanović, onkolog iz Klinike za onkologiju UKC Niš.

Katarina Arizanović, psihodramska psihoterapeutkinja pod supervizijom rekla je na konferenciji da suočavanje s dijagnozom, period terapije i praćenje bolesti donose brojne emocije, strah, tugu, ljutnju, bespomoćnost, i zato je važno da pacijenti imaju prostor gde mogu da ih izraze.

"Psihodramske grupe podrške omogućavaju da se u sigurnom okruženju pacijent suoči sa sopstvenim strahovima, pronađe unutrašnju snagu i razvije osećaj da može da prođe kroz sve faze lečenja. Jednako je važna i podrška porodici, jer i oni prolaze kroz proces prilagođavanja. Psihološka pomoć je zato neizostavan deo savremenog onkološkog pristupa i važan korak ka boljem ishodu i kvalitetnijem životu pacijenata", poručila je Arizanović.

***