5
Novinarka KRIK-a i urednica portala "Raskrikavanje" Vesna Radojević pred današnju sednicu Saveta za borbu protiv korupcije o poslovanju "Telekoma" kaže da ne veruje da će na članove saveta uticati pritisak "Kurira" i drugih medija koji su "sve vreme na liniji fronta za tu državnu kompaniju".
Ona je za „Novi dan“ televizije N1 rekla da je evidentno ćutanje medija o tom slučaju, ali i da postoji deo medija koji brani „Telekom“.
Naglasila je da joj nije jasno da ne postoje mediji koji će, bez obzira na borbu United media i Telekoma, u koju su Adria medija grupa i Igor Žeželj umešani, tu borbu staviti sa strane, i razmišljati kritički o tome koliko je svrsihodno da državna kompanija ulazi u neke poslove a da nije jasno zbog čega.
Pročitajte još:
„Imali smo situaciju da su odgovorni, čelni ljudi u Telekomu govorili da su morali da troše novac da bi se borili sa konkurencijom, da su priznali im je bilo stalo da pobede SBB, a da ne gledaju svrsihodnost trošenja uloženog novca, pa i pri kupovini Kurira i davanju novca Žeželju i Wireless mediji“, rekla je Radojević.
Ona je ocenila i da su i pored stalnih pritasaka na članove Saveta, oni pokazali da mogu stvari da iznesu do kraja, ali da se Savet sveo na nekoliko imena, a da su ih državne institucije i vlada godinama ignorisali i želeli da ih ugase.
„Godinama ih ignorišu i u situaciji smo da nemamo posledica njihovog rada i njihovih izveštaja, kao i da se i vlada i Tužilaštvo oglušuju o ono šta oni pišu“, rekla je Radojević i dodala da ima malo nade da će na osnovu njihovih izveštaja nešto konkretno biti urađeno, ali da ne misli da su članovi saveta podložni takvoj vrsti pritisaka.
Govoreći o prljavim poslovima širom sveta i aferi kojom se ovih dana bavi KRIK, a u koju su upletene i dve srpske firme – „Mineko“ i „Gajdobra“, kaže da taj slučaj istražuje 110 istraživačkih redakcija širom sveta a da je KRIK jedna od njih koja je dobila pristup procurelim dokumentima američkog trezora.
Objasnila je da je slučaj vezan za banke u kojima se transferi odvijaju preko dolara, a da banke prijavljuju Američkom trezoru sumnjive transakcije, ali ih ne stopiraju, već nastavljaju biznis i uzimaju proviziju za sebe.
Tako da je za 20 godina dva biliona dolara samo mali promil onog što su američke banke prijavile kao sumnjivo Američkom trezoru.
„U Srbiji, mi smo dobili pristup dokumentima koji se tiču naših banka i objavili smo tri priče – ključnu i o dve fabrike, a još nekoliko priča nas očekuje u narednom periodu“, rekla je Radojević i dodala da je zanimljiva priča o italijanskom investitoru koji je došao još za vreme Dinkića i otvorio fabriku u Gajdrobri.
Pročitajte još:
„Ispostavilo se da je vlasnik jermenski biznismen“, rekla je ona i dodala da su sumnjive transkacije otkrivene jer je vlasnik prebacivao više miliona dolara sa računa iz Signapura fabrici u Gajdorbi i taj isti novac vraćao nazad, a radio je to preko jedne školjke firme koju je koristio za transfer.
„Ono što ne moćemo da kažemo je da je to sigurno pranje novca jer nadležni organi nisu ništa iza toga uradili“, rekla je Radojević.
Drugi slučaj odnosi se na rudarski gigant Mineko za koji je britanska banka nakon istrage računa i povezanih firmi utvrdila da imaju 99 sumnjivih transakcija u vrednosi od 15 miliona dolara, pa su im ugasili račune i prijavili Američkom trezoru.
„Mineko je rekao da demantuje oštro sve naše zlonamerne navode, i to očekivano u agresivnoj kampanji njihovih pr-ova, imaćemo kasnije odgovor na to. Za nas je važno da ništa zapravo nije demantovano, da je iznet niz zlonamernih optužbi na račun KRIK-a, a KRIK nikada niko nije tužio i dobio na sudu, sve priče pišemo na osnovu dokumenata i činjenica“, rekla je Radojević.
Ona je naglasila da će KRIK ove nedelje objaviti podatke i za državne kompanije i njihove sumnjive transakcije koje su se našle u izveštajima Američkog trezora.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
