Foto:BETAPHOTO/AMIR HAMZAGIC/Milan Maricic/ATAImages/Vesna Lalić/Nova.rs

Beogradski Zoološki vrt se seli posle 87 godina, a o tome će nas danas i zvanično obavestiti gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić. Kako je najavljeno, na konferenciji za novinare tim povodom će se oglasiti i glavni urbanista Marko Stojčić. Promena lokacije zoološkog vrta tema je decijanama, a poslednji put pomenuta ja u urbanističkom planu iz prošle godine. Stručnjaci u razgovoru za Nova.rs ističu četiri ključna problema na koja bi trebalo obratiti pažnju pre nego što se krene u realizaciju ove odluke.

Dugogodišnja ideja da se Zoološki vrt preseli iz centra grada našla se u Generalnom urbanističkom planu iz 2022 godine.

Foto: Urbanistički plan Beograda

Kako tvrde iz Urbanističkog zavoda Beograda, površina od sedam hektara, gde se sada nalazi Zoo vrt, jeste neuslovna za životinje, pa je ideja da se ovo zdanje prebaci na periferiju grada. Iako postoje načelni planovi o izmeštanju, još nema preciznih lokacija gde bi mogao da bude novi Zoološki vrt.

One u planu nisu ni ucrtane, niti su navedene bilo kakve mogućnosti.

Zločin nad Beogradom

Bivši gradski urbanista, Đorđe Bobić navodi da je sadašnja lokacija ZOO vrta „srce i duša Beograda“.

Beogradski zooloski vrt
Zoološki vrt u Beogradu Foto:BETAPHOTO/AMIR HAMZAGIC

„Ne razumem šta su razlozi osim da se dođe do ovog sjajnog mesta, koje zaista i jeste sjajno. S druge strane to je i deo kalemgdanske tvrđave, koja je kulturno dobro i samim tim tu nekakva druga radnja ne bi došla u obzir. Mislim da je to apsolutno neprihvatljivo“, ističe Bobić dodajući da se radi o „zločinu nad Beogradom“.

Dodaje i da je izmeštanje ZOO vrta nastavak tragične prakse ove vlasti u Beogradu.

Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

„Bilo koji deo stručne javnosti do sada nije imao zamerke na sadašnju lokaciju“, zaključuje Bobić.

Struka da analizira 

Milan Vuković, nekadašnji sekretar za urbanizam i javnu izgradnju navodi da sadašnja lokacija ipak ima neku tradiciju.

„To treba prepustiti struci da izanalizira. Pre svega mislim na one koji se bave životinjama, a tek onda da svoj glas daju urbanisti i politika“, navodi Vuković dodajući da ima argumenata i za i protiv.

Ističe i da je jedan od razloga zbog se krenulo u proces izmeštanja zoološkog vrta, taj što niču urbani stambeni kompleksi, čijim stanarima leti smetaju neprijatni mirisi.

Ada Ciganlija nije srećno rešenje

Imajući u vidu da se konferencija za štampu na kojoj se saopštava lokacija realizuje baš na Adi Ciganliji, spekulisalo se da bi to mogo da bude novi dom životinja iz zoološkog vrta, a to je nagovestio i gradski menadžer Miroslav Čučković koji je rekao da je odluku o izmeštanju Zoološkog vrta, sa Kalemegdanu na Adu Ciganliju donela nova gradska uprava.

Vuković podseća i da je ranije, pre dve decenije, bilo zamisli o izmeštanju zoološkog vrta.

Ada Ciganlija Foto:Pavle Ivković/Nova.rs

„Nekada davno se pominjalo i Ratno ostrvo, ali je to prirodno zaštićeno područje i to je otpalo. Što se tiče Ade Ciganlije i ona ima svoju projektnu zaštitu, kako u pogledu vodoizvorišta, tako i u pogledu prirodnih staništa i dobara“, kaže Vuković dodajući da to i nije baš srećno rešenje.

Napominje i da aktuelni gradonačelnik može da naručuje šta god hoće, a da je pitanje kako će se sve razvijati do realizacije zamišljenog.

Dobrobit životinja na prvom mestu 

S druge strane,  istoričarka umetnosti Irina Subotić iz organizacije Evropa Nostra Srbija navodi da ako bi se pronašlo mesto u kom bi životinje imale „više dostojanstven život“ – premeštanje bi bilo u redu.

„Novi prostor ne bi trebalo da bude skučen i morao bi biti u prirodi. To bi bilo dobro rešenje za kalemegdansku tvrđavu koja je čak i po UNESCO zahtevima na takvoj tvrđavi ne bi trebalo da bude zoovrta. Ona bi trebalo da bude oslobođena takvih sadržaja“, kaže Subotić.

Ko moguća lokacija pominjao se Surčin 

Ideja o promeni lokacije ZOO vrta u beogradskim medijima pojavila se pre više od 15 godina.

PROČITAJTE JOŠ

Tada se kao potencijalno rešenje navodio Surčin, odnosno parcela od oko 20 hektara, koja bi trebalo da ispunjava sve evropske standarde.

Gradske vlasti tada su planirale da zoološki vrt dobije skoro četiri puta veću površinu od sadašnje, kako bi se unapredio razvoj životinja.

Zoološki vrt otvoren je 1936. godine ispod tvrđave, na Kalemegdanu, nekoliko puta je proširivan, ali je posle devastacije u Drugom svetskom ratu sveden na oko sedam hektara.

BONUS VIDEO: Autobuska stanica i dalje ruglo Kraljeva

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare