Ristić: Srbija nije dužna da žrtvuje svoje ljude za čistiji vazduh u Londonu

Društvo 15. nov. 202118:43 > 16. nov. 2021 10:22
Podeli:
Ratko Ristic dekan Sumarskog fakulteta
Ratko Ristić dekan Šumarskog fakulteta, Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

Dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu, koji je pre mesec i po dana stupio na dužnost prorektora Univerziteta u Beogradu, profesor dr Ratko Ristić u intervjuu za Nova.rs govori o svom nepromenjenom negativnom stavu o projektu Jadar, razmerama devastacije koju bi iskopavanje litijuma moglo da ostavi u Srbiji, kao i inicijativi za formiranje odbora Beogradskog univerziteta za životnu sredinu, koji će i o ovom projektu zauzeti određene stavove.

Prethodne dve nedelje održana je konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Glazgovu. Koliko se projekat Jadar uklapa u borbu protiv globalnog zagrevanja o kojoj smo slušali?

Praktično čitav koncept mera prilagođavanja i ublažavanja klimatskih promena zasniva se na tome da se čuvaju prirodni resursi, pre svega zemljište, vode, šumski pokrivač i takozvani originalni biodiverzitet. Projekat Jadar je negacija svega onoga što je globalni koncept zaštite životne sredine jer znači brisanje, uništavanje hiljada hektara zemljišta, šumskih ekosistema, vrlo visok rizik od zagađenja površinskih i podzemnih voda.

Čuli smo, međutim, da će iskopavanje litijuma, preko baterija u električni automobilima, doprineti smanjenju zagađenja na globalnom nivou.

Srbija uopšte nije dužna da žrtvuje svoj prostor i svoje ljude da bi popravljala stanje životne sredine na globalnom nivou koju su pokvarili neki drugi. Činjenica je da zemlje Evropske unije kao što su Nemačka, Engleska, Finska, Austrija, Portugalija, sve one imaju puno litijuma. Nemci ga čak imaju najviše u Evropi. Međutim, Nemci neće da eksploatišu litijum na svojoj teritoriji upravo da ne bi razarali sopstveni prostor i uništavali svoje prirodne resurse.

Osim toga, litijum više nije to belo zlato, kako ga imenuju neki naši političari. Veliki proizvođači električnih automobila prave strateški okret da ka natrijum-jonskim baterijama jer natrijuma ima daleko više u prirodi nego litijuma, lakše je dostupan. Litijumske baterije su skuplje, nisu baš toliko pouzdane, uočeno je da su sklone samoeksplodiranju i tehnologija njihove reciklaže je izuzetno prljava.

Sa kolegama sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo radili ste porocenu potencijala poljoprivrede u dolini Jadra. Do čega ste došli, da li je u tom području isplativije baviti se poljoprivredom ili rudarstvom?

Neka gruba procena je da bi deset sela koja su u najneposredijoj zoni projekta Jadar, sa nekih 4.800 hektara mogla da daju godišnju vrednost poljoprivredne proizvodnje od oko 80 miliona evra, otprilike 17.000 evra po hektaru. Ako to poredite sa sumom rudne rente koju bi davala kompanija Rio Sava, koja ima vrlo širok neodrediv dijapazon – u medijima i u podacima Rio Save to varira od 7 do 30 miliona evra na godišnjem nivou – jasno je da je 80 milina evra od poljoprivrede daleko značajniji ekonomski doprinos razvitku tog kraja. Pogotovo što to jeste tradicionalno poljoprivredno područje pa bi intenziviranje poljoprivredne proizvodnje diglo nivo života u tom kraju. Oni bi unapredili to čime se već bave, a bave se veoma uspešno – tamo je gotovo svaki komad zemlje obrađen. U tih deset sela živi gotovo 4.000 ljudi u 1.200 domaćinstava, u školama ima dosta dece.

Ratko Ristic dekan Sumarskog fakulteta
Ratko Ristić dekan Šumarskog fakulteta, Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

Zaključak je da čak i sa ekonomskog aspekta nema baš mnogo racija u tvrdnjama da bi kopanje litijuma i rudarstvo u tradicionalnom poljoprivrednom kraju donelo neki boljitak.

Ukoliko dođe do iskopavanja litijuma, koje su potencijalne razmere devastacije životne sredine na teritoriji čitave Srbije?

Ministarstvo energetike Srbije često se ponaša kao da upravlja teritorijom od više miliona kvadratnih kilometara, kao da tu ne žive ljudi. Oni vrlo opušteno, čak, rekao bih, vrlo bahato dele istražna prava – pored istražnih prava na teritoriji grada Loznice i na teritoriji grada Valjeva, Požege, Gornjeg Milanovca, Rekovca, Jagodine. I uvek su u pitanju litijum i borati – jedinjenja bora koja su vrlo tražena u hemijskoj industriji.

Ukoliko bi se ta prilično štetna inicijativa Ministarstva rudarstva i energetike sledila onda bi perspektivno pola Srbije bilo raskopano i prekriveno džinovskim deponijama. Samo u Jadru je predviđeno da te deponije sadrže oko 6.000 tona arsena, a bi bilo multiplikovano. Ima tu i nikla i kadmijuma i olova i ko zna čega sve još. Postavlja se pitanje kakvu viziju ima to Ministarstvo.

Pogotovo je uvredljivo da nam se servira priča o zaštiti životne sredine kao u onom idiotskom spotu koji je emitovao RTS gde gledate tirkizno nebo, neke nasmejane ljude, neke bistre vode, neke zabrinute stručnjake koji garantuju da neće biti zagađenja – to je uvreda za zdrav razum ljudi u ovoj zemlji.

Ima li nakon dosadašnjeg stava države i reklame Rio Tinta na javnom servisu smisla najavljeni referendum?

Referendum je pokušaj bega od odgovornosti državnog vrha. Njima je potpuno jasno da je ovo jedan diskutabilan projekat i praktično izmeštaju težište odgovornosti sa sebe na običan narod. Sa narodom je, posebno sa onima koji nisu dovoljno inforomisani, moguće manipulisati.

Ratko Ristic dekan Sumarskog fakulteta
Ratko Ristić dekan Šumarskog fakulteta, Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

Osnovno je pitanje šta će pisati na tom listiću. Ako na tom listiću bude pisalo: Da li ste za raseljavanje srpskog stanovništava usred srpske države? Da li ste za uništavanje toliko hiljada hektara šuma, zemljišta, za zagađenje površinskih i podzemnih voda? Da li ste za uništenje preko 50 lokaliteta arheološke vrednosti pored Tršića i Tronoše? Pa naravno da niko normalan neće zaokružiti DA.

Ili ako stavite na listić: Da li ste za to da Evropa popravi svoj disbalans u proizvodnji baterija za električne automobile sa Kinom? Da li ste za to da stanovnici Londona dišu čistiji vazduh zbog više električnih automobila sa baterijama od litijuma iz doline Jadra a da istovremeno tu, na 15 kilometara od centra Loznice, bude uništeno ne znam koliko hektara zemljišta? Pa niko normalan, naravno, to ne bi zaokružio.

Država, odnosno aktuelna vlast treba da preuzme odgovornost i treba da se stavi na stranu sopstvenog naroda. To je jedino rešenje.

Ukoliko aktuelna vlast nastavi da se zalaze za projekat Jadar, postoji li uopšte mogućnost da ne dođe do njegove realizacije? Šta je način?

Čini mi se da je jednio otpor ljudi koji tamo žive nešto što daje nadu da neće doći do realizacije tog projekta. Ti ljudi tamo žive na svojoj zemlji, bave se poljoprivrednom, nije ih malo, vrlo su odlučni i pitam se da li je moguće da bilo koja politička opcija, bilo koja politička volja, uradi nešto da ih otera.

Ti ljudi nisu usamljeni, ogroman broj građana u drugim opštinama u kojima se planira eksploatacija litijuma povezani su sa njima i razumeju jako dobro šta se i njima sprema ako se to realizuje u dolini Jadra. Dakle, to nisu neki neuki, nepismeni, primitivni ljudi, kako ih često predstavljaju apologete projekta Jadar. To su ljudi koji znaju šta rade, koji su vrlo odgovorni i povezani sa nekim vrlo ozbiljnim institucijama ove zemlje.

Ratko Ristic dekan Sumarskog fakulteta
Ratko Ristić dekan Šumarskog fakulteta, Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

Veliki broj akademika Srpske akademije naka i umetnosti je eksplicitno rekao da je projekat Jadar štetam po ovu zemlju, Akademija inženjerskih nauka Srbije, elitna inženjerska organizacija, usvojila je na Predsedništvu stav o štetnosti projekta Jadar. Veliki broj profesora Univerziteta u Beogradu i sa drugih univerziteta u Srbiji rekao je da to nije dobro. Ogroman broj ljudi je potpisao peticiju protiv realizacije projekta i ja često ne mogu da razumem čelnike nekih naših ministarstava koji uporno ponavljaju mantru o blistavoj budućnosti tog projekta.

Čuli smo stav SANU, Akademije inženjerskih nauka i pojedinačnih profesora o projektu jadar ali do sad nisamo čuli stav Univerziteta u Beogradu. Možemo li da očekujemo tako nešto?

Univerzitet u Beogradu je sastavljen od 31 fakulteta i 11 instituta. Sad imate situaciju da određen broj fakulteta i profesora Univerziteta u Beogradu radi na projektima koji su naručeni od Rio Save, firme ćerke Rio Tinta. Oni to rade u skladu sa našim zakonima. Sa druge strane imate puno profesora istog tog Univerziteta koji se eksplicitno protive realizaciji pomenutog projekta.

Povezane vesti:

Mi ćemo kao nova uprava Univerziteta u Beogradu, koja je stupila na dužnost 1. oktobra, inicirati formiranje jednog odbora za životnu sredinu koji će upravo razmatrati ovu problematiku i koji će zauzimati određene stavove. Nadam se da će se to desiti ubrzo i onda ćete moći da čujete zvanične stavove Univerziteta.

Univerzitet u Beogradu je vršnjak moderne srpske države, star je više od dve stotine godina, formiran je radi dobrobiti srpske države i srpskog naroda i mora uvek da bude povezan sa svim dešavanjima koja su od vitalnog značaja za taj narod i tu državu.

Pokret Ekološki ustanak nedavno je doneo odluku da izađe na izbore. Vi ste do sada javno istupali zajedno sa mnogim članovima ovog pokreta. Kakav je Vaš odnos prema političkom angažovanju?

Nikad nisam bio član bilo čega što je politička organizacija. Ja sam komunicirao sa svim predstavnicima političkog diverziteta Srbije, imao sam i direktne pozive da se uključim u rad pojedinih političkih stranaka i organizacija, ali mene to ne zanima. Važno mi je da ostanem nezavistan kao neko ko se bavi određenom problematikom vezanom za životnu sredinu i uvek ću biti na raspolaganju svakom građaninu ove zemlje kome može da bude od značaja bilo koja inforomacija iz domena onoga za šta sam ja stručan.

Ratko Ristic dekan Sumarskog fakulteta
Ratko Ristić dekan Šumarskog fakulteta, Foto:Vesna Lalić/Nova.rs

Ekološki ustanak vezujem za organizaciju koja se bavila zaštitom Stare planine od suludog plana da se napravi 58 malih hidroelektrana, gde je najveću ulogu odigrala grupa ljudi okupljena oko Aleksandra Jovanovića Ćute. Izuzetno poštujem to što su zaštitili svoju Staru planinu i što su nastavili da se bore i da pomažu ljudima u drugim delovima Srbije.
Ja ću, naravno, sa stručnog aspekta uvek da im pružim poršku. Uvek ću im pružiti podršku na onome što rade na poboljšanju i zaštiti životne sredine u našoj zemlji, kao i drugima koji su iskreni u tome, a ja lično nisam zainteresovan ni za kakav politički angažman.

Bonus video: Anita Mančić – poziv na ekološki ustanak

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar