Rasulo u beogradskom domu zdravlja: Pacijenti sami kupuju igle za injekcije

“I dalje sam u šoku. Od pre nekoliko dana imam išijas i neophodno je da primim više injekcija diklofena. Otišla sam u moj dom zdravlja i tamo saznala da nemaju igle, što mi je doktorka saopštila kada je napisala recept. Naglasila je i da nije sigurna imaju li još diklofena, da mora da proveri. Ispostavilo se da leka ima, ali da igle moram da kupim i donesem ako želim da primim injekciju. Pitala sam zašto nemaju igle, a ona je nešto promumlala da nisu prošli na nekom tenderu. Na šalteru su mi potom ponovili da imaju diklofen, ali da igle moram da kupim. Sestra na šalteru se žalila i da nemaju papira za štampu, kao i da im fali rukavica. U domu zdravlja mi je jedna od sestara ispričala da je bio čovek koji nije imao novca kod sebe, pa je doktorka izašla u apoteku, kupila injekciju da ne bi umro u ustanovi. Jezivo je šta se tamo dešava” priča Simićeva.Iako radi u firmi koja joj redovno uplaćuje socijalno i zdravstveno osiguranje, ona, kao ni većina osiguranika, ne može normalno da se leči.“Pored toga što sam kupila igle za injekciju, uredno su mi naplatili 150 dinara participaciju. Penzioneri koji imaju karton u ovom domu zdravlja, daju pola penzije da opreme ustanovu, da im pokupuju igle, zavoje, rukavice… Žena, koja je bila na šalteru ispred mene, kupila je u apoteci čitavu opremu za davanje infuzije, ampule, igle, sve što je potrebno i sa tim došla u dom zdravlja” naglašava naša sagovornica.

Osim što nemaju dovoljno lekova, a ostali su bez zaliha sanitetskog materijala, nema ni lekara.“Tamo vlada katastrofa, neljubaznost i bezobrazluk. Nemaju dovoljno lekara, a ove najbolje su poslali u kovid ambulante. Mog doktora, koji je divan i stručan lekar, videla sam pre dva dana posle šest meseci, jer je stalno u kovid ambulanti, a problem je što ga menjaju kolege koje ne znaju da rade” kaže Simićeva.Ona međutim naglašava da je kod glavne sestre Zdravstvene stanice Žarkovo dobila sav materijal."To je neverovatno, kada sam otišla da se žalim kod nje i da pitam u čemu je problem i zašto nema materijala, bahato je odgovorila da ima svega, ali da mora od nje da se traži", u šoku priča Simićeva.

Na naša pitanja, koja smo poslali upravi DZ "Dr Simo Milošević", povodom nestašice sanitetskog materijala o kojoj pričaju pacijenti, reagovala je glavna sestra ove ustanove Dragana Kovačević.“Obaveštavamo Vas da sve vreme imamo dovoljno sanitetskog materijala” kratko je odgovorila, uz molbu da im mi iz redakcije Nova.rs dostavimo informaciju o njihovim zaposlenima, koji su od pacijenata tražili da kupe pomenuti materijal.Takve informacije dobijaju se sprovođenjem unutrašnje kontrole rada zaposlenih, pa ćemo ostaviti ustanovi da ovaj problem reše, zbog svojih pacijenata pre svega.Inače, pacijenti ne smeju da unose medicinski materijal u zdravstvenu ustanovu, to je strogo zabranjeno.

"Ako su pacijenti stvarno kupovali igle, rukavice i ostali sanitetski materijal i unosili u dom zdravlja, pa je isti taj materijal odmah korišćen, je kršenje zakona. U ustanovu ništa ne sme da se unosi, a da prethodno nije odobreno od strane direktora i odbora. Potrebna je velika papirologija za takva odobrenje. Ustanova će sada pokušati da svali krivicu na određene zaposlene, da se na pojedincima ‘slome kola’, a to nije pošteno. Nisu krive sestre što nemaju igle, nemaju sa čim da rade. Zdravstvena inspekcija to mora da ispita” kaže za Nova.rs dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.Situacija sa nestašicama slična je u većini zdravstvenih ustanova, kojima uglavnom nedostaju lekovi."Evidentno je da su nestašice krenule, mnogim domovima zdravlja i bolnicama, nedostaju lekovi. Čini se kao da su nadležni muljali sa tenderima, jer je Republički fond za zdravstveno osiguranje nama poslao mnogo više nekih rastvora koji nam ne trebaju, a nisu nam poslali lekove koji su nam neophodni. Da li je problem u velikim tenderima koji su pali, pa su paralelno radili male hitne nabavke da nam zamažu oči ili je nešto drugo u pitanju, još ne znamo" kaže dr Panić.