Institut za transfuziju krvi Foto:TANJUG/ JADRANKA ILIC/Vesna Lalić/Nova.rs/Nemanja Jovanović/- / Sciencephoto / Profimedia

Pacijenti koji usled hitnosti završe u bolnicama u unutrašnjosti Srbije, neretko su u riziku od fatalnog ishoda, zbog zaliha krvi kojih najčešće - nema. Zakon o transfuzijskoj medicini iz 2019. godine, kojim je uvedena centralizacija krvi i krvnih derivata, propisuje da se sva krv dobrovoljnih davaoca prikuplja i obrađuje u samo četiri grada, što obolele u većem delu naše zemlje dovodi u životnu opasnost, naročito leti.

“Potrebna krv!”, “Dajte krv”, apeli su koje čitamo i čujemo gotovo svakodnevno iz Instituta za transfuziju krvi Srbije, posebno leti, kada su zalihe krvi na minimumu zbog velikog broja intervencija, a nedovoljno davalaca.

Foto: TANJUG/ SAVA RADOVANOVIĆ/ bg

Problem je, međutim i zakon, koji je još pre pet godina donesen bez javne rasprave i na negodovanje zdravstvenih radnika, ali i dobrovoljnih davalaca krvi, nakon što je zatvorio transfuziološke centre u više od 40 ustanova širom Srbije. Od kako je usvojen ovaj zakon, sva krv se prikuplja i obrađuje u samo četiri grada, u transfuziološkim ustanovama u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.

Bolnica bez krvi

Podsećamo da je Srbiju proteklih dana potresao slučaj Radenka Milivojevića, čija porodica je uputila dramatičan apel da mu je ugrožen život, jer je ležao u bolnici sa izuzetno niskim nivoom trombocita, a nije mogao da dobije adekvatnu terapiju u valjevskoj bolnici, u kojoj su zalihe ovih krvnih ćelija bile potrošene.

Nažalost, Valjevo nije usamljen slučaj, jer se sa deficitom krvnih derivata bore i u bolnicama u Kraljevu, Čačaku, Šapcu i svim drugim manjim gradovima, u kojima su transfuziološke ustanove pretvorene u – bolničke banke.

“Pre donošenja zakona, imali smo 47 transfuzijskih ustanova, koje su uzimale krv i brinule o pacijentima, a onda smo taj broj sveli na četiri, plus VMA. Glavna ustanova je Institut za transfuziju krvi Beograd, koji inače nije u stanju da od tri miliona ljudi u prestonici, kao i od davalaca iz centralne Srbije i južne Vojvodine, prikupi dovoljno jedinica krvi”, kaže za Nova.rs Radovan Janjić, bivši predsednik Upravnog odbora Udruženja dobrovoljnih davalaca krvi “Kap po kap – život” iz Užica.

Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Jedna bolnica, međutim, zaobišla je zakon i obezbedila svoje građane.

“Bunili smo se. Naši ljudi koji se operišu u Beogradu, dobijaju krv iz užičke bolnice. Užice nije dozvolilo da nam transfuziološku ustanovu pretvore u bolničku banku. Uspeli smo da izdejstvujemo da ostanemo nezavisni i danas krvnim derivatima snabdevamo čak 10 opština zlatiborskog okruga”, objašnjava Janjić.

„Preko noći“ promenili pravila

Zakon o transfuzijskoj medicini donet je pod izgovorom o pristupanju pregovorima sa Evropskom unijom, koja zahteva centralizaciju.

Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

“Naši političari su se ugledali na Hrvate, koji su formirali osam centara, a mi samo četiri, koje imaju pravo da prikupljaju, obrađuju i čuvaju krv. Niko iz EU nije rekao da su nam potrebna samo četiri centra, to je bilo na nama, da odredimo i moglo ih je biti 10. Najviše me je zabolelo što su doneli zakon bez javne rasprave, uveče u pola 10, u nedelju. Uveden je takoreći na mala vrata, a prethodno smo imali ‘fabrike krvi’ u svakom gradu i vlast ih je preko noći ugasila”, naglašava Janjić.

U ustanovama koje su nekada obavljale sav posao i brinule za svoje građane, sada postoje samo banke krvi.

Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

“To je jedna besmislica. Svu krv uzima Beograd. Ekipa Crvenog krsta odlazi recimo u Valjevo i tamo prikupe krv od, na primer 50 davalaca, i nose je u Beograd, a valjevskoj bolnici kasnije dostavljaju prema potrebama. Da je Valjevo nezavisno u prikupljanju krvi, oni bi uvek imali zaliha za svoje pacijente”.

Ljudi umiru bez trombocita

“Najveći problem su trombociti, jer najduže mogu da se čuvaju pet dana, zbog moguće kontaminacije bakterijama. Ako u bolnici u unutrašnjosti nema dovoljno zaliha, ugrožen je život pacijenta. Valjevska bolnica recimo sme da koristi krv iz svoje banke, ali ako je nema dovoljno, pacijent umire ili porodica mora da ide u Beograd da uzima trombocite”, navodi naš sagovornik.

Foto:TANJUG / TARA RADOVANOVIĆ / an

Ljudi koji su radili u transfuziološkim ustanovama u unutrašnjosti Srbije, sad ne rade ništa.

Pročitajte još:

“U Čačku recimo imate dve doktorke, koje su transfuziolozi i radile su pre donošenja ovog zakona na prikupljanju, obradi i distribuciji krvi. Sad su samo ‘čuvarke banke krvi’. One u stvari nemaju nikakvog posla. Stigne im kesa krvi, stave je u frižider i to je sve. Tu, naravno, nikad nema ni blizu dovoljno zaliha. U Zaječaru, koji je rudarski kraj i nesreće su česta pojava, nemaju nikakav centar za transfuziju”, kaže Janjić.

Nema baze podataka

Uvedena je centralizacija za prikupljanje krvi, ali ne i za bazu podataka.

“U Srbiji i dalje nema baze podataka o dobrovoljnim davaocima krvi. Pored svega što su uradili, rasparčali transfuziološke ustanove, ograničili prikupljanje i obradu krvi, nisu se setili da formiraju bazu podataka o doborovoljnim davaocima. Mi u Užicu imamo tu bazu, ali samo za naš grad, međutim to je neophodno za celu Srbiju. Nenormalno je da nemamo tu bazu, jer upravo ona treba da bude centralizovana, a ne davanje krvi”, kaže Janjić.

Foto: TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC

Bolnica u Užicu nema problem sa zalihama krvi zahvaljujući svojim davaocima.

“Bolnica nam se obraća kad god im zalihe krvi padnu, a mi smo regionalni centar, jer imamo davaoce i iz Priboja, Nove Varoši i drugih gradova. Kad je donesen zakon mi smo se izborili za samostalnost i to mnogo znači pacijentima. Čak i leti, kad su najveće vrućine i ljudi na odmorima, ne prestajemo sa akcijama davanja krvi, a ne moramo da zavisimo od Beograda”, objašnjava Milisav Radoičić, aktuelni predsednik Upravnog odbora Udruženja “Kap po kap – život”.

Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Podsetimo prema Članu 6. Zakona o transfuzijskoj medicini, broj ovlašćenih transfuzijskih ustanova određuje se Planom mreže zdravstvenih ustanova koji donosi Vlada, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita.

Prema Članu 10 ovog zakona, bolničke banke krvi dužne su da svoje godišnje potrebe za krvlju i komponentama krvi dostave ovlašćenim transfuzijskim ustanovama od kojih se snabdevaju najkasnije do 15. oktobra tekuće godine za narednu godinu.

Na naša pitanja o mogućoj promeni Zakona o transfuzijskoj medicini i vraćanju nadležnosti bolnicama u unutrašnjosti kada je transfuzija krvi u pitanju, odnosno prikupljanje, obrada i distribucija krvnih derivata, iz Instituta za transfuziju krvi Srbije, kao ni iz Ministarstva zdravlja, nisu odgovorili do objavljivanja ovog teksta.

***

BONUS VIDEO: Institut za transfuziju apeluje na građane da daju krv

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare