11
Pacijenti koji usled hitnosti završe u bolnicama u unutrašnjosti Srbije, neretko su u riziku od fatalnog ishoda, zbog zaliha krvi kojih najčešće - nema. Zakon o transfuzijskoj medicini iz 2019. godine, kojim je uvedena centralizacija krvi i krvnih derivata, propisuje da se sva krv dobrovoljnih davaoca prikuplja i obrađuje u samo četiri grada, što obolele u većem delu naše zemlje dovodi u životnu opasnost, naročito leti.
“Potrebna krv!”, “Dajte krv”, apeli su koje čitamo i čujemo gotovo svakodnevno iz Instituta za transfuziju krvi Srbije, posebno leti, kada su zalihe krvi na minimumu zbog velikog broja intervencija, a nedovoljno davalaca.
Problem je, međutim i zakon, koji je još pre pet godina donesen bez javne rasprave i na negodovanje zdravstvenih radnika, ali i dobrovoljnih davalaca krvi, nakon što je zatvorio transfuziološke centre u više od 40 ustanova širom Srbije. Od kako je usvojen ovaj zakon, sva krv se prikuplja i obrađuje u samo četiri grada, u transfuziološkim ustanovama u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Podsećamo da je Srbiju proteklih dana potresao slučaj Radenka Milivojevića, čija porodica je uputila dramatičan apel da mu je ugrožen život, jer je ležao u bolnici sa izuzetno niskim nivoom trombocita, a nije mogao da dobije adekvatnu terapiju u valjevskoj bolnici, u kojoj su zalihe ovih krvnih ćelija bile potrošene.
Nažalost, Valjevo nije usamljen slučaj, jer se sa deficitom krvnih derivata bore i u bolnicama u Kraljevu, Čačaku, Šapcu i svim drugim manjim gradovima, u kojima su transfuziološke ustanove pretvorene u – bolničke banke.
“Pre donošenja zakona, imali smo 47 transfuzijskih ustanova, koje su uzimale krv i brinule o pacijentima, a onda smo taj broj sveli na četiri, plus VMA. Glavna ustanova je Institut za transfuziju krvi Beograd, koji inače nije u stanju da od tri miliona ljudi u prestonici, kao i od davalaca iz centralne Srbije i južne Vojvodine, prikupi dovoljno jedinica krvi”, kaže za Nova.rs Radovan Janjić, bivši predsednik Upravnog odbora Udruženja dobrovoljnih davalaca krvi “Kap po kap – život” iz Užica.
Jedna bolnica, međutim, zaobišla je zakon i obezbedila svoje građane.
“Bunili smo se. Naši ljudi koji se operišu u Beogradu, dobijaju krv iz užičke bolnice. Užice nije dozvolilo da nam transfuziološku ustanovu pretvore u bolničku banku. Uspeli smo da izdejstvujemo da ostanemo nezavisni i danas krvnim derivatima snabdevamo čak 10 opština zlatiborskog okruga”, objašnjava Janjić.
Zakon o transfuzijskoj medicini donet je pod izgovorom o pristupanju pregovorima sa Evropskom unijom, koja zahteva centralizaciju.
“Naši političari su se ugledali na Hrvate, koji su formirali osam centara, a mi samo četiri, koje imaju pravo da prikupljaju, obrađuju i čuvaju krv. Niko iz EU nije rekao da su nam potrebna samo četiri centra, to je bilo na nama, da odredimo i moglo ih je biti 10. Najviše me je zabolelo što su doneli zakon bez javne rasprave, uveče u pola 10, u nedelju. Uveden je takoreći na mala vrata, a prethodno smo imali ‘fabrike krvi’ u svakom gradu i vlast ih je preko noći ugasila”, naglašava Janjić.
U ustanovama koje su nekada obavljale sav posao i brinule za svoje građane, sada postoje samo banke krvi.
“To je jedna besmislica. Svu krv uzima Beograd. Ekipa Crvenog krsta odlazi recimo u Valjevo i tamo prikupe krv od, na primer 50 davalaca, i nose je u Beograd, a valjevskoj bolnici kasnije dostavljaju prema potrebama. Da je Valjevo nezavisno u prikupljanju krvi, oni bi uvek imali zaliha za svoje pacijente”.
“Najveći problem su trombociti, jer najduže mogu da se čuvaju pet dana, zbog moguće kontaminacije bakterijama. Ako u bolnici u unutrašnjosti nema dovoljno zaliha, ugrožen je život pacijenta. Valjevska bolnica recimo sme da koristi krv iz svoje banke, ali ako je nema dovoljno, pacijent umire ili porodica mora da ide u Beograd da uzima trombocite”, navodi naš sagovornik.
Ljudi koji su radili u transfuziološkim ustanovama u unutrašnjosti Srbije, sad ne rade ništa.
Pročitajte još:
11
0
0
0
“U Čačku recimo imate dve doktorke, koje su transfuziolozi i radile su pre donošenja ovog zakona na prikupljanju, obradi i distribuciji krvi. Sad su samo ‘čuvarke banke krvi’. One u stvari nemaju nikakvog posla. Stigne im kesa krvi, stave je u frižider i to je sve. Tu, naravno, nikad nema ni blizu dovoljno zaliha. U Zaječaru, koji je rudarski kraj i nesreće su česta pojava, nemaju nikakav centar za transfuziju”, kaže Janjić.
Uvedena je centralizacija za prikupljanje krvi, ali ne i za bazu podataka.
“U Srbiji i dalje nema baze podataka o dobrovoljnim davaocima krvi. Pored svega što su uradili, rasparčali transfuziološke ustanove, ograničili prikupljanje i obradu krvi, nisu se setili da formiraju bazu podataka o doborovoljnim davaocima. Mi u Užicu imamo tu bazu, ali samo za naš grad, međutim to je neophodno za celu Srbiju. Nenormalno je da nemamo tu bazu, jer upravo ona treba da bude centralizovana, a ne davanje krvi”, kaže Janjić.
Bolnica u Užicu nema problem sa zalihama krvi zahvaljujući svojim davaocima.
“Bolnica nam se obraća kad god im zalihe krvi padnu, a mi smo regionalni centar, jer imamo davaoce i iz Priboja, Nove Varoši i drugih gradova. Kad je donesen zakon mi smo se izborili za samostalnost i to mnogo znači pacijentima. Čak i leti, kad su najveće vrućine i ljudi na odmorima, ne prestajemo sa akcijama davanja krvi, a ne moramo da zavisimo od Beograda”, objašnjava Milisav Radoičić, aktuelni predsednik Upravnog odbora Udruženja “Kap po kap – život”.
Podsetimo prema Članu 6. Zakona o transfuzijskoj medicini, broj ovlašćenih transfuzijskih ustanova određuje se Planom mreže zdravstvenih ustanova koji donosi Vlada, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita.
Prema Članu 10 ovog zakona, bolničke banke krvi dužne su da svoje godišnje potrebe za krvlju i komponentama krvi dostave ovlašćenim transfuzijskim ustanovama od kojih se snabdevaju najkasnije do 15. oktobra tekuće godine za narednu godinu.
Na naša pitanja o mogućoj promeni Zakona o transfuzijskoj medicini i vraćanju nadležnosti bolnicama u unutrašnjosti kada je transfuzija krvi u pitanju, odnosno prikupljanje, obrada i distribucija krvnih derivata, iz Instituta za transfuziju krvi Srbije, kao ni iz Ministarstva zdravlja, nisu odgovorili do objavljivanja ovog teksta.
***
BONUS VIDEO: Institut za transfuziju apeluje na građane da daju krv
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare