Puhovski: Stotine povratnika u Hrvatsku još živi u “kamenom dobu”

Danas se navršava 26. godina otkad je u vojnoj akciji “Oluja” iz Hrvatske prognano najmanje 200.000 Srba.Puhovski kaže za Nova.rs da je postotak srpske populacije koji živi u Hrvatskoj između 1995. i 2001. pao dva i po puta, a koliko se nakon “Oluje” Srba zaista vratilo teško je odrediti.“S jedne strane se formalno vratio veliki broj ljudi koji su uzeli hrvatska dokumenta, jer je Hrvatska članica Evropske unije. Veliki broj je uzeo dokumenta i otišao nazad u Srbiju ili Republiku Srpsku - zato je formalni broj onih koji su se nakon ‘95. vratili po hrvatsko državljanstvo različit od broja koji se vratio da tu živi”, objašnjava profesor.Postoje, kako kaže, različite interpretacije, ali on smatra se znatno manje od polovine prognanih Srba vratilo. Dodaje da na taj broj treba dodati i one koji su Hrvatsku počeli da napuštaju znatno pre ‘95. godine, negde od ‘91.Oni koji su se vratili u veće gradove poput Zagreba i Rijeke, kako kaže, žive normalno, ali to nije slučaj sa povratnicima u zaseoke koji su bili izolovani još pre rata.“Ti ljudi su sada još više izolovani jer se na njih ne obraća pažnja. Nekoliko godina nakon Oluje, svi u državnoj upravi Hrvatske su se ponašali kao da se oni nikad više neće vraćati”, objašnjava naš sagovornik.Navodi da je sramota što je nekoliko zaseoka tek prošle godine, nakon 25 godina, dobilo struju.“Ali još uvek imamo nekoliko stotina ljudi koji praktično žive u kamenon dobu. Nedavno je i zemljotres pogodio Banovinu u kojoj živi veliki procenat Srba, što je pogoršalo situaciju”, kaže.Na pitanje koliko je Evropska unija zainteresovana za dalji povratak raseljenih i poboljšanje njihovog položaja, odgovara da EU to uopšte ne interesuje.“Evropska unija ne prepoznaje koncept etničkih manjina kao nešto bitno. To je tu i tamo korišćeno za pritisak na lokalne vlasti u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ali je inače za njih na dnu prioriteta, kao nebitna tema”, smatra Puhovski.On poručuje da se manjinska pitanja ne rešavaju tako što se ljudi srpskog porekla postavljaju na visoke funkcije u Zagrebu, već da treba brinuti o svakoj kući i svakoj porodici u udaljenim selima.“Za to niti ima puno interesa niti novca. Hrvatska je imala dva teška zemljotresa i pandemiju, zbog čega mi se čini da su izgledi da se popravi pozicija onih koji su ostali na dnu te piramide jako slabi”, zaključuje.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram