Foto: Googlmaps/Arhiva

Protest pred Studentskom poliklinikom u Beogradu, onlajn peticija, protestno pismo premijerki, mnogobrojne objave u medijima i na društvenim mrežama, sve su to načini da se digne glas protiv promene statusa studentskih poliklinika u zdravstvenom sistemu Srbije. Naime, planom optimizacije zdravstvenih ustanova, koja je u ovo vreme epidemije bila nekako u trećem planu dešavanja u zdravstvu, planirano je da se ove institucije za lečenje akademskih građana pripoje lokalnim domovima zdravlja. To umnogome komplikuje lečenje studenata, posebno oni koji su na studiranje u univerzitetske centre stigli iz nekih drugih gradova ili mesta širom Srbije.

Skup podrške Studentskoj poliklinici i apel protiv njenog ukidanja zakazan je za 11:55 časova, ispred sedišta ove ustanove u Beogradu, Krunska 57.

Pre toga, najavljeno je da će organizatori onlajn peticije u okviru incijative „Kreni pokreni“ predati Ministarstvu zdravlja skoro 35.000 potpisa peticije „Ne damo Studentsku polikliniku“. Još u petak Studentski front je predao protestno pismo premijerki od koje traže da se iz predloga promene mreže zdravstvenih ustanova izbaci deo o ukidanju studentskih poliklinika.

Šta ta promena znači za prosečnog studenta u Srbiji?

Naime, u Beogradu Studentska poliklinika bi trebalo da bude pripojena Domu zdravlja Vračar, pa će svi studenti Beogradskog univerziteta zdravstvenu zaštitu dobijati u toj ustanovi.

Foto: Printscreen Youtube/ ben sedin

Sasvim je jasno da jedan dom zdravlja, koliko god bio opremeljen i uspešno organizovan, ne može da pruži studentima kompletnu zdravstvenu uslugu, kao što to trenutno rade studentske poliklinike u univerzitetskim centrima.

Tu se stvari komplikuju.

Student, recimo, ode u dom zdravlja sa određenim problemom, i onda ga oni upućuju u neki od kliničko-bolničkih centara.

„Šta je sa studentom koji nije iz Beograda? Da li on ako mu treba internista, ili neki drugi specijalista, ili prijem u bolnicu, mora da se vraća u svoj rodni grad za razliku od sadašnjeg rešenja kada je sve te usluge mogao da dobije u poliklinici, koja ima čak i svoj stacionar“ pita Marko Oljača iz Društva za održivu budućnost “Koraci”.

Na isti problem ukazuju i u Omadinskoj mreži Srbije. Oni podsećaju da mnogi studenti iz unutrašnjosti koji se školuju u nekom od univerzitetskih centara, kao što su Beograd, Novi Sad ili Niš, obično nemaju prijavu boravka u tim gradovima.

„Gde bi se lečili studenti koji nemaju prijavu boravka? Koliko bi lečenje studenata u domovima zdravlja dodatno usporilo rad tih institucija, koliko bi se čekalo na preglede i koliko bi sve to prebukiralo kapacitete domova zdravlja“ pita Danilo Potparić iz Omladinske mreže Srbije.

On, međutim, navodi da su povodom ovog problema razgovarali sa predstavnicima Ministarstva zdravlja i dobili obećanja da ipak neće doći do gašanje studentskih poliklinika.

Međutim, u to obećanje nisu poverovali predstavnici Studentskog fronta, već su pisali premijerki Ani Brnabić. Ističu više razloga zbog kojih je poguban predlog da se studentske poliklinike u univerzitetskim centrima pripoje domovima zdravlja.

Podsećaju da ovaj predlog ne donosi nikakvu optimizaciju zdravstvenog sistema, već samo dovodi do dodatnog preopterećenja istog.

Navode primer da će samo na teritoriji Beograda bez lakog pristupa zdravstvenoj nezi ostati bar 130 hiljada studenata. Tako tih 130 hiljada akademaca pada na teret Doma zdravlja Vračar, koji ima 90 hiljada pacijenata.

Posebno svetlo na celu priču baca činjenica da studentska poliklinika u Beogradu, koja bi sledeće godine trebalo da proslavi svoj stoti rođendan, predstavlja instituciju koja je u određenim sferama zdravstvene zaštite neprikosnoveni lider.

Poliklinika u Krunskoj poznata je po svojim savetovlištima i preventivnim programima. Svakako jedno od najpoznatijih je njihovo Savetovališta za HIV, gde je otkrivena četvrtina slučajeva HIV-a u našoj zemlji.

„Upravo je svetski trend da se pri univerzitetima prave zdravstveni centri, koji vode računa o zdravlju mladih. Vi nešto takvo imate i to kao razvijenu ustanovu koja dobro posluje i u svakom slučaju je primer dobre prakse i odlučite da je ugasite“ upozorava Marko Oljača.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

 

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar